Za kraj (početak) godine

Evo nekoliko poučnih linkova za kraj ili početak godine:

O Twiiter-u:
Twitter 101 - 8 tips to get started on Twitter


O Beta product management-u:
THE 5 TYPES OF BETA TESTING


O Video Search Engine Optimisation (VSEO):
Video Search Engine Optimisation (VSEO) - tips and strategies

Isplativost Web 2.0

Isplativost aplikacija Web 2.0 je i dalje u pitanju!
Po nekim statistikama samo su 3, 4 društvene mreže profitabilne.
Preciznije, mogu da žive od reklama i da svoje poslovanje zasnivaju na advetising – generated business model – u.

Postoje servisi, aplikacije koje su veoma popularne, ali još nisu pronašle načine kako da 'naplate' tu svoju popularnost. Najbolji primeri su za to Twitter i Digg.

Twitter je maltene sinonim za uspešnost novih aplikacija na Internetu, i na stotine članaka je napisano o njegovoj primeni kako u društvenom životu, tako i poslovnom smislu.
Neki dan se pojavila vest da je Twitter odbio ponudu Facebook – a za kupovinu jer se nisu saglasili oko vrednosti akcija Facebook – a, pošto su dobili ponudu u akcijama.

Digg, takođe ima problema sa generisanjem prihoda. Počeli su da naplaćuju reklame u RSS feedovima, ali i dalje glavni izvor kapitala potiče od investicionih fondova, koji očekuju da ću u budućnosti zaraditi na prodaji akcija
Čak pomišljaju i da Digg izvrši neke akvizicije, i da tokom vremena smisle načine za generisanje prihoda....

Neuromarketing

Otkad se nastoji otkriti šta je efektno i efektivno u marketingu, koji je ROI itd postoji nastojanje da se razjasni šta, a šta ne u promociju utiče na prodaju.

Najobimnije delo, knjiga koja je istraživale faktore koji utiču je Skriveni ubeđivači od Vansa Pakarda, a najnoviji termin za to polje je Neuromarketing.

Članak koji sadržajno objašnjava taj koncept je Neuromarketing: Why Fear Sells, Sex Doesn't a proistekao je iz knjige "The Numerati" , autora Stephen Baker – a.

Uspeh Obamine kampanje leži u poruci

Sada, se veoma priča o tome zašto je kampanja Baraka Obame bila toliko uspešna, a prethodnih dana smo mogli čuti dosta o izbornom sistemu u SAD, ali da bi se razumeo način funkcionisanja predsedničke administracije i izborni proces, najbolje je pogledati seriju Zapadno krilo (The West Wing).

Glavna determinanta Obaminog uspeha je njegova poruka Yes, We Can; Change i način njenog prenošenja koji se odvijao po sistemu:
It’s a classic case of “Tell the people what you want them to hear. Tell them again. Tell them that you’ve told them, and then remind them again about what they’ve been told.” (Then, repeat!)

To su saveti njegovih političkih stratega i marketinških savetnika.

'Nepostojeći marketing'

Često se u stručnoj literaturi, newsletter-ima (biletenima) itd. govori o marketingu 'od usta do usta' (word of mouth marketing, viral marketing) kako se on odvija, kako planirati, sprovesti, ali nakon presušavanja jednog podcasta iz edicije MarketinOverCoffee, shvatio sam da taj fenomen jednostvano ne može biti planski, jednostvano marketing 'od usta do usta', 'na preporuku' se ili odvija ili se ne odvija.
Ne može se planirati.

Kod ove vrste marketinga, od planiranja je važnije da li se on odvija u pozitivnom smeru (sistem 'na preporuku') ili se odvija u negativnom smeru.
Kao što postoji izreka – Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje! tako i marketing 'od usta do usta' je intenzivniji, detaljniji u negativnom nego pozitivnom smeru.

Korisnici, potencijalni korisnici neke uluge i/ili proizvoda su skloniji da duže i detaljnije prepričavaju svoja negativna iskustva vezana za neki proizvod ili uslugu, jer psihološki je razumljivije da su ljudi više pogođenim negativnim nego pozitivnim iskustvom.
A pogotovo, u savremenom svetu gde ne postoji fenomen nedostatka već prenatrpanosti, gde je svaka usluga, samo jedan klik, samo jedna vrata dalje... korisnici će samo kratko da se izraze o pozitivnom iskustvu, dok će negativno biti propraćeno brojnim opisima, detaljima...

Stoga, firme trebaju da konstanto rade na usavršavanju svojih usluga i prezentaciji i pružanju istih.

Uspešnost raznih usluga i sajtova u raznim zemljama

Dok Google, u odnosu na konkurente, nadmoćno vodi u pretraživanju interneta i prohodima od online promovisanja, postoje određeni segementi u kojima su preostala dva konkurenta Yahoo i Microsoft Live bolji.
Tako, većina za proveru broja linkova koji vode ka nekom sajtu koristi Yahoo-ovu uslugu Yahoo Site Explorer, Yahoo Finance su najpopularnije poslovne vesti, potom idu Microsoftove, a na kraju Google-ove.
Yahoo je najpopularniji u Francuskoj, a Microsoft Live ima primat u Holandiji itd

Osim 'trijumvirata' Google, Yahoo, Live.com, konkurencija osim između njih samih, postoji i u domenu 'trijumvirat' sa jedne strane, a sa druge strane drugi pružaoci usluge npr. u readerima RSS feed-ova
a između ostali 'nezavisnih' koji se međusobno takmiče kao npr. društvene mreže MySpace, Facebook, Hi5...

Može se primetiti, da 'veliki igrači' kad god primete popularnost neke usluge, nastoje ili sami da ih razviju ili nastoje da putem akvizicija zauzmu položaj na tom tržišnom segementu.
Najčešće prvo pokušaju razviti sopstvenu uslugu, a ako ne postigne zapanjujući uspeh, izvrše akviziciju ili neku formu strateškog partnerstva.
Primeri. Google je kupio Orkut najpopularniju društvenu mrežu u Brazilu, napravio dogovor sa News Corp. oko MySpace, MSN je kupio 5% Facebook-a, Yahoo je kupio Flickr i obustvai svoju uslugu Yahoo Images....

Osim globalne konkurencije, postoji regionalna/lokalna.
Tako u Rusiji i svim zemljama bivšeg SSSR-a tržišnu bitku vode Yande.ru i Mail.ru.
U Rumuniji na tržištu poslova 'ljutu' bitku vode BestJobs.ro i Ejobs.ro. U Bugarskoj je najpopularnije društvena mreža sajt Impulse.bg (vlasništvo Neogena) itd

Zaključak bi mogao biti da je u online biznisu - konkurencija svuda i između svakog.
Internet (online) biznis, kao najeklatantniji oblik globalizacije, upravo dokazuje sve prednosti i nedostake tog fenomena

Google Chrome – novi hit?

U poslednja dva dana, Internet je zatrpan informacijama, komentarima, analizama itd. o novom browser-u koji je Google lansirao na tržište Chrome.

Em se diskutuje o funkcionlnosti, em kako se to uklapa u Google-ovu dugoročnu startegiju...

Bitno je reći sledeće stvari:

- to značajan korak u Cloud computing tendenciji

- Chrome je tek na početku, i zasada je samo ipak browser, i daleko od OS.

- ovo će ubrzati i prodrmati tehnologiju browsera, jer mora se reći da je Chrome veoma funkcionalan, pregledan i brz.

Po svemu sudeći, Google Chrome će biti hit.

Google brend nam garantuje da će biti sigurno inovativan, funkcionalan i napredan.

Dodavanje features umesto kreiranje usluga

U online biznisu, praksa je pojava da raznorazni portali i opširniji sajtovi postaju ‘prenatrpani’ jer razvijaju nove aplikacije/usluge i daju svakoj posebno mesto i žele što bolje da je istaknu.

Posle uspeha Google-ovog koncepta jednostavnosti u dizajnu, postoji tendencija da se korisnici ‘bombarduju’ jednostavnošću (često i se preteruje i dizajn je bez dizajna), a to dovodi do dileme kako promovisati novu uslugu ili dodatak postojećoj.

Konkurencija i brz tempo razvoja, uslovljavaju da svi konstntno rade na poboljšanju svojih usluga i teže da načine da se diferenciraju od svojih konkurenata, i to dovodi do ‘prenatrpanosti’, može se zaključiti da to postaje zatvoreni krug gde se od mnoštva teži ka jednostvanosti, pa opet se od jednostavnosti ide ka ‘prenatrpanosti’ itd

Izlaz je u konceptu – da se ne razvijaju posebne usluge (koje automatski zahtevaju veću pokrivenost), već da se odrede usluge koje predstavljaju stubove (često se za takve usluge nazivaju ulaznim kanalima), i da se ravijaju poboljšanja/aplikacije tih usluge, ili koji se naslanjaju na te usluge.

Promovisanje ovih dodataka, je dosta lako jer korisnici koji koriste dotične usluge lako mogu opaziti unapređenja, a metode su e-mail, linkovi itd

Problemi ovog koncepta: izbor usluga koji su nosioci i transfer korisnika sa jedne na drugu usluge.

Šta je Web 2.0 doneo?

Web 2.0 je često korišćen termin i često se taj pojam koristi kad se želi istaći povezanost korisnika, wiki rešenja, cloud computing itd ali postavlja se pitanje koji je zapravo efekat toga.

Pravi efekat je da je sve podređeno potencijalnim korisnicima jer su rešenja po sistemu plug - in tj. nema potreba da korisnik ima neka tehnička znanja da bi postavi blog, koristio bilo koju uslugu itd, a još jedna od glavnih karakteristika je da se teži da sve bude besplatno.

Tako je korisik, pre morao znati HTML za uređenje tekstova, posedovati tehničke veštine, a sada napravi blog na Bloggeru ili očitiji je primer Wordpress, gde korisnik downlaoduje interface i može na svoj domen, koji može zakupiti i od njih, postaviti blog koji može prerasti sa raznim aplikacijama u pravi pravcati sadržajni sajt.

Takođe, se rešenja sa jedne platforme mogu kombinovati sa drugim rešenjima sa druge platforme.

Primer procesa kako se može imati pravi pravcati sajt sa Intranetom i ostalim alatima za organizaciju je:

- korisnik preko Wordpress - a ili Yahoo zakupi domena npr. www.primerdomena.com

- sa Wordpress downloaduje plug - in za administraciju bloga itd. (uputstvo moža da se pogleda na sajtu www.becomeablogger.com)

- da bi olakšao rad i interakciju sa drugima, može koristit Google uslugu Google Apps, kako bi putem svog domena www.primerdomena.com imao emejl adresu, kalendar, GTalk (IM) i takođe omogućio da više povezanih korisnika ima email i sve aplikacije na taj domen.

Ovo osim što eliminiše potrebu za tehničkim znanjima i skupim hostingom, omogućava interakciju i kolaboraciju korisnika, a pute usluge Google Sites omogućava i da se napravi pravi Intranet, a usluge poput Google Documents, Knol itd skoro sve operacije sele sa kompjutera na online (fenomen Cloud computing).

Fokus Internet kompanija na Ameriku, i zašto Srbija nije razvijena

Često pri praćenju svetskih trendova i novosti na Internet tržištu, zanemaruje se činjenica da sve velike Internet korporacije i nova rešenja imaju koncentraciju (fokus) na severnoameričko tržište (šire rečeno) tj. na SAD.

U razmatranju širenja poslovanja, velike Internet firme smatraju internacionalizaciju poslovanja kao veliki korak, jer internacionalizacija donosi potrebu za lokalizacijom (tj. prevodom), logistikom (otvaranje kancelarija, predstavništva, upoznavanje sa lokalnim propisima i prilagođavanje istim), a ne sme se zanemariti i faktor prilagođavanja korporativne kulture, jer upravo to je segment na kojem Internet firme najviše insistiraju.

Tako Google ima velike muke o tome kako da ponudi iste radne uslove kao u sedištu.

Zbog, gore navedenih razloga, velike kompanije biraju samo velike i bogate zemlje za širenje ili druga opcija su velike i perspektivne zemlje.

Postoji opcija da su na relativno niskom nivou prisutni i u drugim zemljama, ali ne radi se ta količina prilagođavanja lokalu.

Ova predstavništva više služe kao osmatračnica šta se dešava u nekom regionu.

Tako imamo slučajeve da velike kompanije kupuju neke lokalne kompanije koje su razvilile neka softverska rešenja koja veoma lako mogu da se uklope u postojeći sistem i predstave kao nova usluga. Primer: Yahoo je kupio mađarsku internet kompaniju koja se bavila razvojem web analitike.

Mada, isti princip primenjuju i u Americi, kupe male kompanije koje su razvile neko inventivno rešenje u uklope u sistem i predstave kao novu uslugu. Ovim em štede resurse za razvijanje proizvoda, em se oslanjaju na široku kreativnost. A i mnoge male firme se osnivaju sa ciljem da u krajnjem koraku postanu deo velikih kororacija, i osnivači pri tome dobro zarade.

Sve ovo je razlog zašto zemlje poput Srbije nisu razvijene u tom pogledu, jer realno zemlja sa oko 8 miliona stanovnika nije privlačna sa strane prihoda od marketinga i kompanija ne želi da traći svoje resurse...

Korisnicima ostaje da se zadovolje korišćenjem postojećih rešenja.

Mobile search

Pre neki dan, su se opet pojavile informacije o Google-ovom GPhone, koji će se navodno pojaviti na tržištu SAD do kraja godine.

Više puta se govorilo o tome da Google 'izbacuje' na tržište svoj telefon itd oni demantovali, analitičari sa insajderskim informacijama tvrdili itd
Sve to je u drugom planu, jer nije to želja Google da parira Apple-u u trci sa smart phone itd već želja da se zauzme dobra startne pozicija na tržištu mobile search tj. pretraživanja interneta preko mobilnih uređaja.

Sva predviđanja govore da će budućnost doneti to da će većinsko korišćenje interneta biti putem mobilnih telefona (i ostalih mobilnih uređaja).
U skladu sa tim, svi nastoje da zauzmu dobre startne pozicije: i proizvođači mobilnih uređaja koji teže da naprave uređaje koji će objediniti što više funkcija, i pretraživači koji nastoje da razviju tehnologiju za efikasno pretraživanje interneta, a i pronađu odgovorajuće formate propagandnih poruka...

Sve oko mobile searcha je neivesno, na nivou prognoze, ali samo je jedno sigurnost - u tome je budućnost!

Šta je konkurencija u moderno vreme?

Globalizacija i moderne tehnologije su izmenile shvatanje pojma konkurencije.Više je u upotrebi termin kolaboracija.

Internet biznis je najpogodnije mesto za objašnjenje modernog pojma konkurencije i konkurentskog ponašanja.

Dok su u nekim domenima ljuti rivali, u nekima sarađuju, i isprepletani su njihovo interesi.

Blue Ocean koncept govori da se treba upravo naći tržište, usluga itd koja nema konkurenciju i time izbeći ‘krvava’ tržišna utakmica, koja uništava sve.

Sa druge strane, svedoci smo da konkurenti u jednom aspektu poslovanja sarađuju, a nekim drugima su i dalje žestoki konkurenti.

Primeri su saradnje Google i AOL, Google sa Yahoo itd

Često su ti ‘dilovi’ nejasni, ali to je deo velike igre, svi sa svima i svi protiv svih.

Ali, sve ovo ne treba da bude čudno, ako je svet međunarodne politike često nejasan i isprepletan interesima, antagonizmima i savezništvima, i može da se definiše kao jednopolaran sa tendencijom da postane multipolaran, u istom smeru se i veliki biznis kreće.

Na Istoku sve novo

Ako Zapad ima Google, Istok ima Yandex. Yandex je vodeći ruski internet pretraživač i portal, ne samo u Rusiji, već u svim zemljama bivšeg SSSR-a.

Yandex, je u mnogo čemu primenjivao novosti u domenu pretraživanja i internet advertajzing pre svih, i vodeći je pretraživač u tom delu sveta.

Neki analitičari. kažu da je Google relativno kasno ušao na rusko tržište, ali mora se istaći da je njegova stabilna treća pozicija na tržištu, veoma dobra, ako se uzme u obzir da je Google morao prilagoditi svoju tehnologiju ruskom jeziku, pismu i gramatici, i što je naročito povoljno za korisnike – rezultati su mogu tražiti na latinici, a izbacuje rezultate na ruskoj ćirilici, tj. automatski prepozanaje što je veoma bitno jer je ruska tastaura totalno drugačija od standardnih, pa često i sami Rusi koriste latinicu u dopisivanju jer se ne snalaze…

I kako je u globalnoj ekonomiji, konkurencija globalna i na svakom delu planete, i Yandex i Google nastoje da poboljšaju svoje pozicije, i zauzmu dominantni položaj na ruskom tržište, za koje se predviđa da će do 2012. ako ne i 2015. rasti godišnje po minimalnoj stopi od 50%.

Prvo je Yandex objavio svoj izlazak na razvijena tržišta kapitala, poput NASDAQ, kako bi omogućio finansiranje rasta, a potom je Google objavio akviziciju od 140 miliona dolara koliko je platio za vodeći ruski reklamni sistem Begun, koji je preuzeo od, drugog na tržište, portala Rambler, koji je ujedno pristao da će koristiti Google-ovu search i advertajzing tehnologiju.

Ovo sve govori da u bliskoj budućnosti možemo očekivati veoma snažan rast ruskog internet tržišta i žestoku borbu ‘džinova’ na njemu.

Vrednost brenda u internet industriji

Dok se brend, propagira kao vrhunska vrednost ili cilj u modernom poslovanju, postavlja se pitanje da li je tako u svim industrijama,

U internet industiji, brendovi se lako pojavljuju, ali i nestaju. Ili padaju u zaborav, jer se pojavljuju novi, ili korisniji, ili se spajaju sa nekim drugima.

Pošto je konkurencija samo jedan klik dalje, veoma je teško da se neki brend ureže u svesti korisnika i da je ekslukzivan pri izboru korišćenja neke usluge.

Svaka vrsta internet usluga, ima veliki broj alternativa. čak, napredni korisnici žele da se istaknu tako što ne koriste mainstram usluge, ne koriste Google neko neki drugi pretražiavač, ne Skype nego neki drugi voice transfer protocol, ne YouTube nego drugi neki video-sharing site…

Sve ovo dovodi do pitanja – Koliko vredi brend u Internet industriji?

Posmatrači su često pomućeni enormnim iznosima akvizicija npr. Google-ove YouTube.

Ali, sve one imaju smisla ako to doprinosi bržem osvajanju novih tržišta i korisnika i ako će omogućiti nove prihode kroz implementaciju tih rešenja u postojeći sistem i bazu korisnika.

Najbolji primer je za to Skype. eBay je za veliku sumu kupio Skype, i nakon godinu i pol, dve… ustanovili su da je on neprofitibilan jer ne znaju kako da generišu prihod od te usluge i povežu ga sa postojećim sistemom i bazom korisnika.

Vrednost u internet industriji je veoma promenljiva kategorija, što danas vredi mnogo, može sutra da vredi malo, i obrnuto.

Šta je loše u globalizaciji? (ako ima lošega)

Veoma često se čuju komentari koji govore da je globalizacija loša.

Svaki proces ima dobre i loše strane, i naravno da globalizacija ima nedostatke.

Glavni nedostatak je tendencija da se sve gleda uniformisano, standardizovano, bez želje da se uvaže lokalne specifičnosti.

Ali, masa prigovora, koji se iznose, pre svege, se može oceniti kao gomila budalaština.

Ako nisu budalaštine,onda su primeri retrogardnog mišljenja i jake želje da se očuvaju privilegije.

Globalizacija je pre svega ekonomski fenomen, koja ima uticaj na sve druge društvene aspekte, ali glavne zamerke se uprave odnose na taj ekonomski deo.

Globalizacija je donela to da više običan čovek nije rob nekog lokalnog trgovca, koji ih je neprestano varao, običan čovek više ne mora skupo da plaća usluge telekomunikacija i da koristi mito i korupciju da bi ostvario neku osnovnu uslugu, običan čovek više ne mora da trpi nekog neljubaznog prodavca...

Zamerke – nema više domaćih firma, a koja korst da li profit uzima neka tamo multinaciolna kompanija ili neki drugi tajkun? Šta pojedinac ima od toga...

Blogovanje

Bloging je veoma popularan u Internet- razvijenim zemljama, i čak ima ljudi koji zarađuju dobru lovu blogovanjem, pa su to pretvorlili u svoju profesiju, pa takve nazivaju Professional Bloggers.

Osim profesionalnih blogera, ima i fenomen Influencer bloggera, to su oni čija se reč smatra relevantom za neku temu, i oni se svrstavaju u red sa urednicima medija, stručnjacima iz neke oblasti...

U prošlosti, nisam želeo da blogujem. Samo sam u sklopu linbuilding akcije postavio blog za svoj poslovni portal SrbijaBiz.

Blog sam postavio na više mesta, na Blogger, na WordPress, na http://www.livejournal.com/. I moram da istakenm zadovoljavajuće rezultate.

Pretraživači veoma dobro vrednuju linkove iz blogova, pošto izgleda 'love' blogere.

Ta linkbulding taktika daje rezultate, za razliku postavljanja članka u Wikipediji, jer oni više ne primenjuju No follow link.

Pre određenog vremena, sam se odlučio da počenem sa svojim ličnim blogom koji će se baviti temama iz marketinga, PR –a, online biznisa itd

Napravio sam i na Blogger i WordPress kako bi video koji je funkcionalniji i koji dalje bolje rezultate.

Na WordPressu je http://aleksandartrklja.wordpress.com/

a na Blogger http://formandessence.blogspot.com/

Zapažanja su sledeća:

- Google isto indexira i Wordpress i Blogger, bez favorizovanja svog servia Blogger

- Blogger je mnogo funkcionalniji i lakše mu se dodaju opcije, kad je blog na Blogspot adresi

- Ako imate svoj posebno zakupljeni domen, onda je WordPress mnogo funkcionalniji, pruža masu opcija...

Iz, gore navedenog, proistekla je moja odluka da isti sadržaj postavljam na oba mesta, ali da pri izboru na koji da se koncentrišem i promovišem, to je Blogger-ov

Da bi ste nešto naučili o blogovanju posestite sajt http://www.becomeablogger.com/,

a sa sajta skinte PDF i poslušajte podcast.

Open-social diskusija

Trenutno je rasprava o Google-ovoj incijativi za open-social, što podrazumeva da Google korisnicima koji razvijaju svoje aplikacije, omogućava da mogu iste da razmenjuju na svim društvenim mrežama i tako komuniciraju sa svojim prijateljima.

Kao prednost se ističe da se time olakšava korisnicima interakcija sa drugim korisnicima, jer ne moraju da posećuju pojedinačne sajtove već sa jednog mesta mogu da održavaju komunikaciju.

Burna rasprava je nastala iz dva razloga:

1. jer se to smatra kao Google-ov odgovor na Facebook-ovo otvaranje i postojanja mogućnosti da korisnici razvijaju i postavljaju svoje aplikacije, što je dovelo do enormnog rasta popularnosti, ionako popularnog Facebook-a.
2. zbog odbijanja Facebook-a da ne dozvoli pristup svojim korisnicima, sa objašnjenjem da nisu do kraja jasna pravila korišćenja i kako to utiče i štiti privatnost korisnika.

Oba razloga, imaju svoju utemeljenost, i vremenom će se videti do čega će se doći (najverovatnije kompromisom), ali jedno je sigurno: Internet se razvija u pravcu open-social iz više razloga:

1. korisnici to žele
2. tehnologija omogućava
3. konkurencija na Internetu traga za novim oblicima...

Tagovi važni, ako ne i najvažniji

Kad sam skinuo Mozilla Firefox 3, i pogledao novosti, još jednom sam se uverio da su tagovi važni, ako ne i najvažniji pri pretraživanju.

To znači da se osim imena domena naročito mora obratiti pažnja na meta tagove.

A, kad se bolje i razmisli i normalno je to, jer tako ljudi razmišljaju.

Želeći da upamte bolje, treba im neka simbolička predstava, ili da ne bi ulazili svaki put u detalje, donose odluke u skladu sa predstavama i ubeđenjima.

Nedostatak je što dovodi do etiketiranja, predubeđenja itd

Digital Asset Optimization (DAO)=SEO 2.0

Sa razvojem Internet tehnologije i alata, sve više se koristi izraz Digital Asset Optimization (DAO) koji se uzima kao sinonim za SEO 2.0.

DAO podrazumeva da se ne optimizuju samo sajtovi, preciznije tekstovi na sajtovima, već da se napravi optimizovan splet svih tekstualnih i audio-vizualnih alata, kako bi se postigla maximalna vidljivost.

To znači, da se u obzir pri optimizovanju moraju uključiti i video klipovi na YouTube i ostalim video sharing sajtovima, potom slike na Flickr i PhotoBucket, audio klipovi koji se postavljaju na specijalizovane sajtove...

Google Universal search i Ask 3D su napravili korake u tom pravcu, da pri pretraživanju, prikazuju zbirne multimedijalne rezultate.

Ko kreira sadržaj?

Jedna od pomodnih stvari na Internetu je koristiti izraze poput Web 2.0. Web 3.0 ... a sve sa ciljem da se nekako označe savremene tendencije na Internetu.

Naglasak je sve više na korisnicima, i razvijaju se alati koji omogućavaju korisnicima da sami kreiraju sadržaje na Internet. Taj proaktivni pristup koji težište stavlja na pojedinačne korisnike, naziva se fenomenom user-generated media.

Sajtovi služe samo kao platforma, koja omogućava korisnicima da u skladu sa svojim preferencijama, samo kreiraju sliku o sebi.

U fokusu su prventstveno društvene mreže (social networks) poput Facebook, MySpace itd...

Poslovni sajtovi i portali, nastoje da isti princip primene u svom delovanju i teže da pronađu najadvekvatnije forme kako bi se fenomen 'social' odslikao na poslovni segment.

A pri tome je glavno pitanje, kako to pretvoriti u prihod, pošto zajedno sa 'social' ide i 'wiki' fenomen koji označava besplatni sadržaj kreiran i uređivan od strane korisnika.

Da bi bilo jasnije, prikazaću na primeru poslovnog portala SrbijaBiz.com.

SrbijaBiz.com, koji ima slogan Portal poslovne Srbije, ima misiju da sakupi sve relevantne informacije, pruži usluge i da bude platforma za uspešno poslovanje u Srbiji.

Polazeći od misije, kreirane su sledeće usluge:

SrbijaBiz Katalog : Pregled firmi u Srbiji po delatnostima i gradovima.

SrbijaBiz Event: Pregled poslovnih događaja (kongresi, seminari, konferencije, webinari itd) u Srbiji

SrbijaBiz BizPartneri: Ponuda i tražnja za poslovnim partnerstvima (zastupništvo, distribucija, agentura, franšizing, prodaja i kupovina biznisa itd)

SrbijaBiz Info: Relevantne poslovne vesti i informacije.

SrbijaBiz VIPJobs: Oglasi za posao za menadžerske i rukovodeće pozicije. Baza podataka kandidata koji imaju kvalifikacije, sposobnosti i iskustvo za vodeće pozicije

Izbor servisa i usluga, je izvršen na osnovu trenutne potrebe tržišta.

Sa daljim razvojem, pojedine usluge će se dodavati (verovatno neke i ukinuti).

Korišćenje svih osnovnih opcije je besplatno i svi registrovani korisnici mogu da koriste sve usluge.

To praktično izgleda ovako:

- korisnik se registruje (proces traje najviše 2 minuta), i nakon potvrde putem aktivacionog linka, može sa tim jednim nalogom da koristi besplatno sve osnove SrbijaBiz usluge.

- Neke ne zahtevaju proces odobravanja od strane urednika poput postavljanja prezentacije firme u Katalogu, dok ostale zahtevaju.

- Odgovorno lice u nekoj firmi/organizaciji, želi da predstavi svoje poslovanje i postavi osnovnu prezentaciju (do 200 karaktera i sa kontaktnim podacima) u sekciji Katalog. (neograničen broj prezentacija firmi pod različitim kategorijama).

- Ukoliko želi da nađe poslovnog partnera, ili ima ponudu za poslovno partnerstvo, postavi oglas u BizPartner sekciji. A i može da pregleda i vidi da li mu je nešto interesantno.

- Takođe, može da se informiše i o poslovnim vestima u sekciji Info, a firma koja ima PR službu, ili neka PR agencija, mogu da postave svoje obaveštenje u Info sekcije.

- Da bi obavestili javnost, mogu da postave obaveštenje o svom poslovnom događaju poput skupštine akcionara u Event sekciji, ili prezentuju oglas koji organizuju, a takođe i da se informišu o aktuelnim poslovnim događajima.

- Ukoliko imaju potrebe za angažovanjem rukovodioca, menadžera itd mogu da postave oglas u VIPJobs sekciji, a takaođe i pojedinačni korisnici mogu da pregledaju oglase za menadžerske pozicije i da postave svoj CV u bazu.

Iz gore navedenog, može se zaključiti da se SrbijaBiz portalom pokrivaju mnogi segmenti interesanti za poslovno orijentisane korisnike, bilo da su privredni subjekti, bilo da su poslovni ljudi zainteresovani za informisanje o poslovnim dešavanjima u Srbiji.

Omogućena je velika mobilnost i osnova da korisnici iskažu i zadovolje svoje poslovne potrebe

Šta birači piju?

Ovo nije poziv za čašćenje, već odražava tendenciju u političkom marketingu da se kombinacijom potrošačkih navika i glasačkih segmenata, što preciznije targetiraju glasači koji su neopredeljeni i prema kojima treba usmeriti promotivne napore.

Razumevanje njihovih životnih stilova, preferencija, potrošačkih navika...(što više informacija), omogućava političkim partijama i kandidatima, da što efikasnije ulože svoje resurse.

Ova tendencija je nastala i najviše je izražena u SAD.

Razlog je dvopartijski sistem i mala razlika koja odlučuje pobednika u bilo kojoj vrsti izbora.

Prvobitno su izborni stratezi uzimali u obzir demografske varijable poput rase, vere, nacije... a prva predsedniča kampanja Bila Klintona je uspeh postigla zahvaljujući istraživanjima javnog mnjenja koji su istraživali potrošačke preferencije i ponašanje, i na osnovu njih su Klintonovi politički stratezi, usmeravali kampanju koja je targetirala one segemente koji su potencijalno naklonjeni.

Do tada je su napori koncentrisani samo na oglašavanje, koje je bilo usmereno, ali su dubinska istraživanja donela mogućnost veoma preciznog targetiranja i efikasnije korišćenje resursa.

Kako su izbori Americi, po pravilu tesni, i potrebno je uložiti pre svega mnogo finansijskih sredstava, takva vrsta istraživanaj se sve više razvijala, i na osnovu jednog istraživanja je ustanovljeno da birači koji su neopredeljeni, a naklonjeni Demokratskoj stranci, donose odluku pod uticajem poštara i šankerica.

To je omogućilo demokratama da usmere svoje napore prema tim 'ključnim ubeđivačima' kako bi što više njihovih glasača učestvovalo na izborima i kako bi ih ubedili da glasaju za njih.

Pošto je bila u centru pažnje trka na primarnim izborima unutar Demokratske stranke, utvrđeno je da pristalice Baraka Obame više koriste Mac, a Klinonove PC itd

Smanjenje razlike i povećanje konkurentnosti doprinosi razmatranju što je moguće većeg broja faktoa koji utiču na glasače, jer političke kampanje su veoma skupe, samo pobednik ima koristi.

Imamo svoj sajt....

Kad zovem prospekte za svoj poslovni portal www.SrbijaBiz.com, često čujem, da mi kao razlog zbog kojih neće da koriste usluge, kažu: Znate, mi imamo svoj sajt....

Verovatno iz neznanja, a koje često rezultira samozadovoljstvom, oni misle da je dosta imati sajt i posao je završen.

Ne shvataju da imati sajt, je kao da imaginarnom gradu sa 10.000 ulica, a u svakoj ulici ima 10 prodavnica, imaš prodavnicu.

Kako će je neko zainteresovan za neki proizdod ili uslugu naći?

Na to se nadovezuje i tema o lošem marketingu, spominjao sam u nekom od prošlih postova, kada se odgovornost prebacuje na medije.

Ubitačan koktel je – znate, mi smo se oglašavali svuda, i nije bilo nikakvih efekata, a i imamo svoj sajt!!!!!!

Ajde da razmotrimo logički:

1. Zašto bi neko napravio nešto isto kao što već postoji, i ako ih već zove, nudi im neku novu vrednost.
2. Za malu količinu novca koji oni utroše na oglašavanja na nekom sajtu i/ili portalu, oni bi da dođe do značajnog rasta prodaje(da ne spominjem poređenje sa cenom oglašavanja na elektronskim medijima, i efektima njihovih kampanja).
3. Oglašavanja na poslovnim internet sajtovima i portalima, je pre svga informativnog karaktera, a manja ima ubeđivačku funkciju. Korisnike samo interesuje ko su firme koje se bave nekom delatnošću, i na osnovu prikupljenih informacija, se ulazi u proces nabavke.... (težište je na proizvođačima i ponuđačima).

Ima još jedna stvar, proizvođaći, prodavci itd. ne shvataju da je Internet promenio potrošačke navike i ceo proces kupovine.

Potrošači, najčešće, prikupljanje početnih informacija o proizvodima i/ili uslugama, koja zadovoljavaju njihove potrebe, vrše na Internetu.

Bilo na pretraživačima, bilo na specijalizovanim sajtovima... ali najčešće na više mesta istovremeno, jer informacije su jedan klik, jedan tab dalje...

A isto važi i za konkurenciju.... Što pre shvate, bolje će im biti, i neće biti iznenađeni(neprijatno)....

Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Ovaj stih Đorđa Balaševića bi se mogao primeniti na većinu biznisa , principi delovanja skoro svih biznisa su isti, samo se modaliti menjaju.

Često se novine, koje su umnogome olakšale odvijanje poslovnih procesa, žele proglasiti kao sasvim nešto novo, ali zapravo su normalna unapređenja koja vreme i tehnologija donosi.

Najbolje je ovo da se ilustruje na medijskom biznisu.

Prvo su bile samo novine.

Novine su u skladu sa tiražom i demografijom čitalaca, privlačile oglašivače.

Kao dodatak su bili specijalizovani časopisi koji su tretirali određene oblasti i detaljnije ih razmatrali.

Potom se pojavio radio. Mislilo se da će štampani mediji nestati, i da će se svi ljudi informisati preko radija, a još i zabavljati slušajući muziku i zabavne emisije

Ali, štampani mediji su opstali, sa neophodnim prilagođavanjima.

Nakon pojave televizije, radio je mrtav – mislili su mnogi, a da ne pričamo o novinama...

A tek pojava Interneta – sajtovi, blogovi, videoblogovi itd

Samo se pojavljuju mediji, a stari ne nestaju – samo se prilagođavaju.

Novine su sada više okrenute analizama, informativnu funkciju su prepustili Internetu.

Nastala je simbioza offline i online medija.

Sve se menja i prilagođava, ali princip ostaje isti:

RELEVANTAN I DOBAR SADRŽAJ – MARKETING – POPULARNOST – TIRAŽ – OGLAŠIVAČI

Samo se tehnike i modaliteti menjaju.

Snaga brenda

Često se prave projekcije i kalkulacije, koliko neki brend vredi, u smislu, kad bi neka firma izgubila/prodala sve osim određenog brenda, koliko bi sredstava mogla da dobije za taj brend itd

Snaga brenda se, najizraženije, ogleda na terenu npr. ako neki prodavac na terenu iz neke firme dođe, i pokuša da predstavi svoju ponudu, veoma će mu biti teško da ga uopšte saslušaju, dok ako neko dođe iz Coca-Cole, primiće ga sa uvažavanjem.

Ajde da ne idemo tako visoko, možemo uzeti i lokalni primer, ako dođe neki prodavac Centroproizvoda i neke firme XYZ.

Što jači brend, to lakši prodajni proces, i veća prodaja.

To je u skladu sa onim što sam već izneo, da se efekti marketinga vide u prodaji.

SEO, marketing i PR

Neki su mišljenja da je SEO isključivo rezervisan za IT tipove. jeste da u startu treba imati neka tehnička znanja da bi se postavile osnove SEO, ali to je samo 10%, ostalo je posao marketinga, a možda više PR-a.

Pretraživači dominanto vrednuju reči i izraze, rečima se sigurno ne bave IT tipovi.

Proizilazi da je ostalih 90% SEO, posao ljudi zaduženih za komunikaciju i širenje ideja.

Iz toga sledi, da se u kominikacionom mixu ne smeju više treirati samo marketing i odnosi sa javnošću, već se obavezno mora, ravopravno, uzeti i SEO pri planiranju i sprovođenju kominikacione strategije.

Može se izvesti paralela, da kao što advertajzing čini vidljivim marketing mix, tako SEO čini vidljivim PR, ali i marketing.

Zapravo, SEO čini kompletnu komunikacionu strategiju vidljivom, jer predstavlja nadgradnju.

Moram napomenuti, kao što je pogrešno davati primat samo marketingu, ili samo PR-u, tako je isto pogrešno davati značaj samo SEO.

Sva se 3 elementa moraju uvezati, uvrežiti u komunikacionu startegiju, kako bi se postigo puni efekat.

Kako se odvija online PR

U prošlosti je bilo dosta poslati fax redakcijama raznih dnevnih novina i specijalizovanih časopisa i magazina, i održavati odnose sa uticajnim ljudima u tim medijima, a sada je potrebno uraditi i sledeće:

1. Održavati vezu sa internet sajtovim i/ili portalima, koji se bave temama od značaja za određenu kompaniju.
2. Redovno pratiti šta se dešavama na forumima i blogovima, koji se bave temama od značaja, i nastojati održavati odnose sa ljudima koji utiču na taj segment javnog mnjenja
3. Biti prisutan na pretraživačima, pod određenim ključnim rečima i frazama, jer ljudi do informacija dolaze putem pretraživanja interneta.

Da bi ilustrovao proces, prikazaću na primeru:

Firma XYZ se bavi proizvodnjom nekog proizvoda široke potrošnje, i ima pravni status otvorenog akcioanrskog društva.

Njen obim stakeholdera, i javnosti sa kojima mora komunicirati je:

Interna javnost- zaposleni

Spoljašnji stakeholderi – potrošači, državne institucije, investitori na berzi, i sve druge grupe koje su interesno vezane za dotičnu firmu

Savremena tendencija je da pored saoštenja, firme i njihovo rukovodstvo, imaju svoj blog, u kome iznose svoja viđenja, stavove i planove, i na taj način informišu najširi krug stakeholdera.

Ovi blogovi, koji mogu biti na korporativnom sajtu, mogu da budu i na nekim sajtovima koji nude tu vrstu usluga poput Blogger, WordPress, LiveJournal.

Da bi blog postao vidljiviji, oni mogu i trebaju da se unesu na sajtove koji imaju svrhu da omoguće zainteresovanim korisnicima da prate određene teme.

Tako da firma treba svoj blog da uključi na specijalizovane blog sajtove poput Technorati, IceRocket, a i na social bookmaring sajtove poput Digg.com, Del.icio.us, jer korisnici pretražuju po određenim izrazima i ključnim rečima.

Kad smo kod ključnih reči, firma pri sastavljanju PR materijala mora da vodi računa o tome, i da relevantne ključne reči/fraze uključi u materijal.

Iz gore navedenog proces bi izgledao ovako:

1. Firma XYZ odredi vremenski interval u kom periodično informiše javnost o svojim namerama, novim uslugama, proizvodima...
2. Naprave tekst koji sadrži ključne reči, fraze i izraze pod kojim žele da budu pronađeni, a koji su relevantni za njihovo poslovanje.
3. Pošalj svim medijim – novinama, specijalizovanim časopisima, Internet novinama, i portalima, ( a neki poput SrbijaBiz nude mogućnost i da korisnici sami postave svoja saopštenja)
4. Naprave zvanični blog, i istovetne tekstove (prilagođene malo ako treba), i redovno postavljaju postove.
5. Blog feed unesu na specijalizovane sajtove za praćenje blogova.
6. Unesu po naslovu i ključnim rečima, u social bookmarking sajtove, poput Digg, Del.icio.us

Direktor i određeni rukovodioci primeni isti proces, sa time što iznose kroz formu ličnih viđenja i stavove, a sa ciljem da informišu zainteresovane stakeholdere.

Moderna tehnologija, značajno omogućava da se proces odnosa sa javnošću demokratizuje i olakša.

Moderna tehnologija i PR

Sa razvojem Interneta i modernih tehnologija, PR praksa se drastično promenila.

U prošlosti su samo PR agencije, i PR službe velikih kompanija, imale moć da kreiraju PR kampanje i utiču na imidž svojih klijenata.

Novo vreme je sa jedne strane olakšalo proces odvijanja odnosa sa javnošću, a sa druge strane je i otežalo.

Pre se proces odvijao ovako:

PR služba/PR agencija izda saopštenje za javnost i pošalje ga medijima, mediji ga objave ili ne objave, ili u kontaktu sa novinarima i urednicima 'srede' afirmativni prilog, ili preko plaćenih propagandih poruka, istovremeno dođu do prostora na određenom mediju.

Malo sofisticiraniji pristup, se zasnivao na dubljim vezama i odnosima sa urednicima i/ili vlasnicima medija itd

Sa pojavom Interneta, i alata koji postoje poput blogova, agregatora izvora, proširio se krug ljudi koji mogu da utiču na javno mnjenje.

Sada svako može veoma brzo da napravi svoj blog, i da iznese svoje mišljenje o svemu i svakome, i tako utiče na veći ili manji broj ljudi.

Nema više ekskluzivnosti u odnosima sa javnim mnjenjem, sada i obični ljudi, korisnici proizvoda i/ili usluga itd imaju šansu da kažu širokom auditorijumu šta misle o određenog organizaciji, kompaniji itd i iskažu svoje zadovoljstvo i/ili nezadovoljstvo.

Sa pojavom uticajnih blogera, proširio se krug ljudi, o kojim određena kompanija/ organizacija mori da vodi računa.

Moderni odnosi sa javnošću, moraju uzeti i značajne figure, širi skup ljudi, ne samo ljude iz medija, već i blogere.

Brzina koju su donele moderne tehnologije i Internet, zahtevaju promptno reagovanje, jer uspeh se meri brzinom odgovora i reagovanja.

SrbijaBiz.com - Portal poslovne Srbije

U ovom postu predstaviću svoj projekat, poslovni portal SrbijaBiz.com

SrbijaBiz.com je poslovni internet portal koji ima misiju da sakupi sve relevantne informacije, pruži usluge i da bude platforma za uspešno poslovanje u Srbiji.
SrbijaBiz.com ima sledeće servise :

SrbijaBiz Katalog : Pregled firmi u Srbiji po delatnostima i gradovima.

SrbijaBiz Event: pregled poslovnih događaja (kongresi, seminari, konferencije, webinari itd) u Srbiji

SrbijaBiz BizPartneri: Ponuda i tražnja za poslovnim partnerstvima (zastupništvo, distribucija, agentura, franšizing, prodaja i kupovina biznisa itd)

SrbijaBiz Info: Relevantne poslovne vesti i informacije.

SrbijaBiz VIPJobs: Oglasi za posao za menadžerske i rukovodeće pozicije. Baza podataka kandidata koji imaju kvalifikacije, sposobnosti i iskustvo za vodeće pozicije

Šta je zapravo brending?

Brending je zapravo razlog zašto će neko korisititi neki proizvod, uslugu ili ići negde itd

Brend nije ono što se propagira, već ono što korisici prepoznaju kao vrednost, ono što predstavlja neki atribut.

Brend je kad se zna odgovor na pitanje - Zašto je neka kompanije ili proizvod usluga pogodna?

Uzmimo primer avio low-cost kompanija.

Prvobitno je diferencijacija bila na low-cost i mainstream aviokompanije, jer upravo su niski troškovi prevoza razlikovali Ryan Air od standardnih kompanija.

Kako su se pojavljivale low-cost kompanije, svaka od njih je davala naglasak na nečemu što je razlikuje od drugih, pa tako Ryan Air naglašava svoju veličinu, ili najveći broj linija.

Što je kompanije veća, ima više atributa koje odlikuju njen brend.

Pa se može se reći da njen brend ima više komponenti, i tako čujemo termine – svetski poznata marka, multinacionalna kompnaij itd mada ima i primera i poput lokalna kompanija, ako se želi time istaći prijemčljivost i privući određeni tržišni segment

Prednosti i nedostaci online biznisa

Veoma je često, da se mnogi zalete u online poslovanje, jer su od tamo 'nekoga' čuli da su u Internetu 'neviđene' pare, i bez neophodnih znanja, sredstava, koncepcije itd misle da 'ulete u veliku lov', a onda vide da nije baš sve tako.

Iznosim neke prednosti i nedostatke Internet biznisa.

Prednosti:

1. Brzina pokretanja biznisa.
2. Relativno niski troškovi pokretanja biznisa, u odnosu na druge privredne grane .
3. Lakoća ulaska na određena tržišta.
4. Mogućnost brzog povrata investicija, i ostvarenja profita.
5. Profitna stopa je neuporedivo veća od standardne profitne stope

Nedostaci:

1. Mogućnost brzog propadanja
2. Konkurencija je samo klik, prozor, tab dalje
3. Kako ste Vi ušli na tržište, tako se i konkurencija može neopaženo pojaviti i iznenaditi.
4. Potreban visok nivo znanja, jer znanje i sposobnosti determinišu uspeh.
5. 80% su troškovi marketinga, a u tom grmu leži zec – ako je marketing loš onda je to trošak, ako je dobar onda je to investicija

Marketing i PR izvori

Ima mnogo dobrih izvora iz marketinga i PR –a, ali ajde da suzim izbor na:

MarketingOverCoffee Podcast

MarketingProfs – pisani materijali

On The Record PR Podcast

InsidePR Podcast

PRETRAŽIVANJE INTERNETA

Mada se u Srbiji dominantno za pretraživanje Interneta koristi Google, a u veoma neznatnom broju Yahoo i Majkrosoftov Live.com, a neki koriste i Pogodak.co.yu, svetska slika korišćenja Internet pretraživača je donekle drugačija.

Kao što je u bivšoj YU, u fudbalu postojala 'Velika četvorka', isti termin se može upotrebiti za Internet pretraživače.

'Velika četvorka' Internet pretraživanja je:

1. Google, sa apsolutnom dominacijom na tržišti, blizu 50%
2. Yahoo, sa oko 25%
3. Live/ MSN sa oko10%
4. Ask.com sa 5%.

Ostatak otpada na manje pretraživače, ili lokalne pretraživače kao što je Pogodak u Srbiji i Hrvatskoj, ili Daum u J. Koreji.

U domenu ' Velike četvorke' vodi se konstanta bitka. Ova grupa pretraživača je nastala nakon revolucionarnog sistema koji su uveli Google-ovi osnivači Lari Pejdž i Sergej Brin.

Nakon frapantnog uspega Google, svet pretraživanja nije bio isti, neki do tada značajni igrači su nestali sa scene, neki su se morali uključiti u velike korporacije pošto samostalno nisu mogli opstati na tržištu poput Ask.com, koji je pre bio poznat kao AskJeeves, a nako što ga je kupila IAC korporacija je promenio ime, a neki kao AltaVista.com, su tu, ali tavore.

Neki su počeli da koriste tehnologiju drugih, kao što AOL koristi Google tehnologiju, Yahoo je takođe u određenom periodu koristi istu, pa je počeo sa razvijanjem svoje i primenom iste (mada ima nekih naznaka da se razmišlja o povratku na Google u zamenu za određenu sumu novca).

Taj princip, ustupanja pretraživanja za određenu sumu i/ili deo od reklama, je primenio MySpace, koji je sa Google potipsao višegodišnji ugovor.

U razmatranjima šta donosi budućnost, postoje predviđanja da će ostati 3 pretraživača, samo se ne zna ko će nestati jer će se integrisati.

Jedan scenario je da će opstati.

1. Google, a Yahoo koristii njihov tehnologiju
2. MSN/Live
3. Ask.com

Drugi scenario:

1. Google
2. MSN/Yahoo
3. Ask.com

Veoma je interesanto da po oba scenarija, opstaje Ask.com, što zbog podrške koju mu IAC korporacja pruža, što zbog nagoveštaja da će njihovo konstantno usavšavanje tehnologije, i segmenti korisnika koji ga koriste ( u SAD ga koriste u značajnom broju srednjovečne žene), doprineti ne samo njihovom opstanku, nego neki analitičari predviđaju i da će zauzeti drugo mesto...

Negativna kampanja, da li je loša?

Pred svaku predizbornu kampanju, analitičari progonoziraju da će ona biti 'veoma' prljava i daju savete da se izbegava negativna kampnja, tokom kampnje se uvek čuje rečenica- traje jako prljava kampanja; i opet se daje savet o izbegavanju negativne kampanje, a posle izbora, uvek neko od poraženih istakne da je kampanja bila najprljavija do sada.

Šta je negativna kampanja? Da li je svaka kritika loša? Da li birači imaju pravo da znaju šta su protivkanidati radili loše? Kako verovati onima koji prikrivaju nešto?

Negativna kampanja je kad se iznose neistine, laži i podmetanja o suparnicima, a koje nemaju veze sa stvarnim stanjem, i to je loše.

Dok se za negativnu kampanju, ne smeju smatrati ako se iznose primeri korupcije, zloupetreba, laži.

U razvijenim demokratijama, ono što se kod nas smatra za negativnim kampanjama je sasvim normalno, jer je normalno da svaki kandidat ili politička grupaciji želi da istakne svoje pozitivne strane, a negativne strane oponenata i da ih prikaže kao nesposobne za obavljanje državnih i javnih funkcija.

U SAD, osim što protivniči tabori angažuju tim istražitelja, koji nastoji da ispita da li ima nekih 'prljavština' u prošlosti protivničkog kandidata, već i matična partija i izborni štab samog kandidata angažuju istražitelje, kako bi izbegli sramotu tokom izbornog procesa, ili tokom obavljanja mandata, a i da bi predupredili napade i smislili protivnapad.

Drugi aspekt je – a šta bi bilo svi da isto mislimo, i da se naša mišljenja i stavovi ne sukobljavaju? Da li bi onda bilo napretka? Da li ta konkurencija ne pomaže da se iznedre najbolji? I čemu onda pluralizam, nek postoji onda jedna partija, jedan vođa itd ako iznošenje kritika se smatra neprihvaljivim.

Upravo je u tome poenta.

Mada, su ti analitičari promenili dlaku, ali ćud nisu, jer oni su uvek bili dogmate, i najbolje su se snalazili u komunizmu, jer upravi totalitarni režimi sa svom svojom licemernošću savršeno odgovaraju takvim tipovima ličnosti.

Budi naizgled fin, pristojan, a prikriveno vodi računa samo o svom interesu i na vreme se prešaltaj. To je njihov način razmišljanja i života.

REPUTATION MANAGEMENT

Google nije samo search engine, već se može smatrati i za reputation managment sistem, pošto većina ljudi Googluje ime ososbe sa kojom se treba videti,ili se upoznala, došla ili treba da dođe u bilo koji društveni kontakt.

Ova tendencija, dovodi do pitanja, kakvu online reputaciju imamo?

Ljudi su skloni da brzo zaključuju o drugima, i ukoliko ima nešto loše na Internetu... Eto problema.

Kako izgraditi dobu reputaciju i kako popraviti lošu?

Ajde prvo da razmotrimo kako nastaje loša.

Čovek tokom godina postavlja razne podatke, slike itd po raznim društvenim sajtovima, forumima itd i najčešće je to moguće povezati sa pravom ličnošću... problem se javlja kad prošlost nije baš dobra na Internetu, ako smo rekli nešto glupo, bezobrazno, blesavao... a nismo mislil da će to ostati, i možda odslikavati našu ličnost.

Kako rešiti taj problem?

1. Obrisati sve takve postove, koji se mogu obrisati, na raznim društvenim mrežama poput Facebook, MySpace.....
2. Započeti lični blog, koji će imati za temu stvari i teme po kojima želimo biti prepoznati. I dobro bi bilo izviniti se za napisane stvari u prošlosti i naglasiti da je sve to bila zabava ili reagovanje u afektu

Ali, ipak najbolje imati pogled u budućnosti, i uzdržati se od takvog ponašanja i misliti šta donosti budućnost i gledati napred.

Kako napraviti dobru reputaciju?

Suprotno od procesa kako nastaje loša, i kako se ispravlja loše, možemo izgraditi dobru reputaciju:

1. Pisati samo afirmativne stvari o sebi
2. Izbegavati svađu i teške reči na forumima, blogovima i ostalim mestima koje pretraživači indeksiraju.
3. Pokrenuti blog u kome ćete istaći svoje kvalitete i pokazati ih online svetu

Šta bi im Če rekao?

U poslednjih par godina, mnogi, prevashodno mladi ljudi koji se smatraju modernima i imaju neki pobunjeniči duh, nose majicu sa likom Če Gevare.

Šta bi im Če rekao na njihovu borbu, ideale itd - NIŠTA.

On bi ih zavorio u neki kazamat.

Če Gevara je bio ortodoksni komunista, tvra linija, pravi staljinista.

Upravo je on bio nosilac ortodoksne komunističke ideologije na Kubi, i mada se on sada shvata kao neki borac za slobodu i nekonformista, on je obavljao funkciju ministra industrije u vladi Kube, zagovarao čiste komunističe vrednosti... I njegovo nezadovoljstvo kubanskom verzijom revolucije, ga je potaklo na to da krene da nađe bolje mesto za ostvarivanje svojih ideala.

Če Gavara je bio žestoki protivnik svih praktičnih ideala slobode, svih modrenih tekovina koje predstavlja zapadna civilizacija.

Zato bolje oni koji imaju želju da modernizuju društva u kojima žive, bolje da se okanu nošenja majica sa likov Če Gevare, i potraže nove uzore i idole.

Da li smeh i sex pomažu?

Sa ciljem, da u masi promotivnih poruka, promotivni materijali budu vidljivi i upečatljiviji, kreatori spotova i promotivnih kampanja nastoje da određenom dozom sexa i/ili humora, istaknu promotivnu poruku.

Da li to pomaže?

Mada vlada uverenje da to pomaže, istraživanja nisu potvrdila da to ima presudnu ulogu, i da postoji jedna grupa tzv. 'skrivenih ubeđivača', koji su krucijalni pri donošenju odluke.

To znači da nešto privlači pažnju, a drugo utiče na odluku o kupovini.

Samo jedna napomena o dometima adverajzing magova.

Na jednoj međunarodnoj konferenciji o advertajzingu, na kome su se okupili najeminentniji advertajzing stručnjaci, reklama za pivo Budweiser What's up? je proglašena za veoma neinventivnu i popljuvali su je.

A rezultat? Upravo ta reklama je doprinela značajnom rastu prodaje i profita.

Kao što je forma prazna bez suštine, tako i advertajzing nije cilj već samo sredstvo, i jedan od instrumenata marketing mixa

Da li je krivo ogledalo?

Često, prospekti(potencijalni klijenti), kažu da nisu zainteresovani za promovisanje na nekim medijima, jer su se oglašavali 'negde' i nema nikakve koristi.

Kad se sagleda ceo promotivni proces koji obuhvata:

- oglašivača koji šalje poruku

- medij koji istu prenosi i

- primaoce poruka

Treba realno da se sagleda šta u tom procesu ne valja.

Ne može se za neuspešnost neke kampanje samo tražiti krivica u mediju, pre svega krivica je u onom ko se promoviše.
Medij samo prenosi poruku.

Poruka može biti loša, usmerena na loš tržišni segment itd

Greška medija je ako nastupa sa tezom da targetira određeni tržišni segment, a realnost je drugačija.

Može se zaključiti, da prvo treba prospekti da se posvete internim znanjima, i da izbegavaju da traže uzroke neuspeha u drugima.

Nije krivo ogledalo što pokazuje ružnu sliku, već objekt koji se prikazuje u ogledalu.

Ogledalo može biti manje ili više iskrivljeno, ali u suštini samo odslikava.

Po čemu se meri uspeh promotivne kampanje?

Da li se uspeh meri po količini prikazanih promotivnih spotova? Po lepoti manekenki i/ili manekena u promotivnim materijalima? Po simpatičnosi i humoru reklame?

Sve to je nebitno ako promotivna kampanja ne dovede do rasta prodaje, i profita.

Zašto bi neko ulagao par desetina hiljada evra u promotivnu kampanju, ako mu je posle nje, prodaja ostala na istom nivou.

Bolje je onda da je ta sredstva uložio u nova kola, opremanje stambenog prostora, putovanja na egozične destinacije...

FORMA & SUŠTINA

Bavljenje formom, bez bavljenje suštinom, i obratno, samo isticanje suštine bez obraćanje pažnje na formu, je demagogija, takođe može biti i opasno.

Ovo se pre svega odnosi na tržišne komunikacije, jer se advertajzing predstavllja i shvata kao marketing, PR kao sredstvo manipulacije odvojeno od ostalih oblika komunikacije, SEO (Search Engine Optimisation) kao isključivo IT veština isključena iz komunikacionog mixa, prodaja kao delatnost koja nije usko povezana sa marketingom itd

Upravo zbog, gore navedenih stvari,ovaj blog ima za cilj da bude mesto na kome će se iznostiti kritiči pogledi na sve oblike komunikacije, iznositi nove ideje,

a sve sa ciljem da se postigne ravnoteža između Forme i Suštine.