Potvrđena je verodostojnost informacija da je Mark Zuckerberg platio vansudsko poravnanja od 65 miliona dolara, svojim bivšim 'kolegama i prijateljima' za 'krađu ideje' i da su koncept Facebook uglavnom osmislile bivše kolege sa fakulteta....
Oni su osnovali ConnectU što je još jedan dokaz da je to istina, jer je ConnectU veoma sličan Facebook, ili bolje reći Facebook sa početka liči na ConnectU.
Ovom sumom su tvorci ideja značajno obeštećeni, može se pretpostaviti da je to 'lavovski' deo Zuckerbergovog učešća u Facebook...
Ali male su šanse za uspeh ConnectU.
Razlozi su sledeći:
1. Velika je gužva na tržištu društvenih mreža.
2. ConnectU predstoji dug put jer sada je na statusu Facebook – a od pre 3 godine, a da ne govorimo o problemima sa imidžom.
3. I da pređe dug put koji je imao Facebook opet će doći na status koji trenutno ima Facebook, a za to vreme oni će da energiju utroše u dalje inovacije i ekspanziju...
4. Pitanje je da li bi pod njihovim vođstvom zajednički projekt bio na nivou na kojem je sada Facebook.
Jedina šansa za uspeh ConnectU je mogućnost da primene neki novi koncept i tako ostvare uspeh....
18 February 2009
16 February 2009
Politički marketing vs. izborni sistem
Koncepcija političkog marketinga koji se primenjuje zavisi od izbornog sistema neke zemlje.
Čist proporcionalani izborni sistem zahteva jednu koncepciju, čist većinski sistem drugu, mešoviti treći itd.
Postoji bezbroj varijanti izbornih sistema, na jednoj strani se nalazi čist proporcionalni sistem a na drugoj čist većinski sistem.
Između ta dva ima bezbroj kombinacija i mešavina, u zavisnosti od geografskih, demografskih, socioloških, istorijskih faktora....
Svaka država ima svoje specifičnosti i iz toga proističe izborni sistem i izborna pravila, i u skladu sa tim se primenjuje određeni koncept političkog marketinga.
Nedavno su održani izbori u Izraelu za Kneset (nacionalnu skupštinu), i pošto je na snazi čist proporcionalni sistem, važnost u dobijanju izbora je na programu i lideru.
U Izraelu postoje 3 glavne partije: Kadima (stranka centra koja je pobedila na izborima, a nastala je otcepljenjem dela članova od Likud partije), Likud (centar-desno), i Laburistička partija (centar-levo).
Mada, se uvek govori da je jedna od stranaka pobednica izbora, to nije baš tako jer Kneset ima 120 mesta i za formiranje parlamentarne većine je potrebno 61 poslanik, a pobednička partija dobija uvek oko 30 poslanika, nekad više nekad manje. Stoga, su sve vlade u Izraelu koalicione....
Kao primer drugačijeg izbornog sistem, su SAD i Velika Britanija gde je na snazi čist većinski sistem. Država je podeljena u određeni broj izbornih okruga/jedinica, i pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.
Tu pored izbora partije koja kandiduje kandidata, ima značaja i njegov program i neka lična specifičnost.
Kod većinskih sistem na snazi je najčešće sistem sa dva izborna kruga tj. u drugi krug ulaze dva kandidate sa najvećim brojem glasova ako niko od kandidata u prvom krugu nije osvojio natpolovičnu većinu (i tu postoje razlike da li je potrebno osvojiti više od polovine izašlih ili ukupno upisanih birača u toj izbornoj jednici).
Tako da u zavisnosti od izbornih sistema, izborne ponude (tipa političkog sistema) i mnogih drugih faktora zavisi politički marketing, kao što i marketing multinacionalnih kompanija zavisi od tržišta, branše itd.
Većinski sistem zahteva veću fokusiranost pošto se resursi koncentrišu na one izborne okruge koji su 'neodlučni' i u kojima pobeda nijednog kandidata nije izvesna.
Ovo nastaje kao posledica stvaranja uporišta raznih stranaka i time se eliminiše potreba da se resursi rasipaju na one izborne jedinice gde je pobeda ili poraz izvestan.
Sa druge strane, proporcionalni sistem zahteva širi okvir i dubinsku segementaciju birača jer je svaki glas važan i svaki glas se računa.
Samim time je najčešće potrebno više resursa, jer se želiti dopreti do najšireg glasačkog tela.
Proporcionalni sistem naglasak stavlja na potrošnju stranke tj. izborne liste, dok većinski naglasak više stavlja na pojedinačnog kandidata jer je identifikovan nosilac koristi.
U većinskom sistemu kandidat se najvećim delom stara o obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava za kampanju, za angažovanje neophodnog stručnog osobolja itd Stranka staje iza kandidata podrškom i aktivistima tj. tvrdim biračkim telom, ali se kandidatu ostavlja najveći deo posla i odgovornosti.
Srbija, je od ponovnog uvođenja višestranačja, isprobala dosta varijanti izbornih sistem: od većinskog 90., proporacionalnog sa više i manje izbornih jedninica, proporcionalni na jednom nivou, većinski na drugom, a modifikovana varijanta većinskog na trećem, mešavine proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, pa do čistog proporcionalnog....
Sve češće se čuju pozivi na ponovno uvođenje većinskog izbornog sistema i težnja ka dvopartizmu. Prvo, to je nemoguće izvesti, a drugo nije svrsisodno iz sledećih razloga:
1. Srbija je heterogena zemlja i po geografskim odlikama, i po demografskim, i socijalnim i većinski sistem bi samo deformisao stanje i ne bi iskazivao pravu sliku stvari i reprezentativnost većine društvenih grupa.
2. Iz te heterogenosti ne može proisteći dvopartijski sistem, jer ne može se u dve velike partije smestiti sva heterogenost društvenih grupa. Evropski model, najčešće, nije dvopartijski već višepartijski sistem, sa dominacijom dve ili viša partija.
Stoga, rešenje je sledeće:
Da na snazi ostane proprcionalni sistem, ali da postoji bar 4 ili 5 izbornih jedinica (kako bi se osigurala ravnomerna geografska zastupljenost), a postoji prirodni izborni prag i modifikovana Hare-Nimajerova formula za raspodelu mandata (kako bi se obezbedila zastupljenost svih relevantnih partija).
Politička stabilnost treba da se postigne uvođenjem reda i adekvatnog sistema u formiranju političkih partija, njihovom finansiranju i kreiranju precizne i jasne izborne procedure.
Čist proporcionalani izborni sistem zahteva jednu koncepciju, čist većinski sistem drugu, mešoviti treći itd.
Postoji bezbroj varijanti izbornih sistema, na jednoj strani se nalazi čist proporcionalni sistem a na drugoj čist većinski sistem.
Između ta dva ima bezbroj kombinacija i mešavina, u zavisnosti od geografskih, demografskih, socioloških, istorijskih faktora....
Svaka država ima svoje specifičnosti i iz toga proističe izborni sistem i izborna pravila, i u skladu sa tim se primenjuje određeni koncept političkog marketinga.
Nedavno su održani izbori u Izraelu za Kneset (nacionalnu skupštinu), i pošto je na snazi čist proporcionalni sistem, važnost u dobijanju izbora je na programu i lideru.
U Izraelu postoje 3 glavne partije: Kadima (stranka centra koja je pobedila na izborima, a nastala je otcepljenjem dela članova od Likud partije), Likud (centar-desno), i Laburistička partija (centar-levo).
Mada, se uvek govori da je jedna od stranaka pobednica izbora, to nije baš tako jer Kneset ima 120 mesta i za formiranje parlamentarne većine je potrebno 61 poslanik, a pobednička partija dobija uvek oko 30 poslanika, nekad više nekad manje. Stoga, su sve vlade u Izraelu koalicione....
Kao primer drugačijeg izbornog sistem, su SAD i Velika Britanija gde je na snazi čist većinski sistem. Država je podeljena u određeni broj izbornih okruga/jedinica, i pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.
Tu pored izbora partije koja kandiduje kandidata, ima značaja i njegov program i neka lična specifičnost.
Kod većinskih sistem na snazi je najčešće sistem sa dva izborna kruga tj. u drugi krug ulaze dva kandidate sa najvećim brojem glasova ako niko od kandidata u prvom krugu nije osvojio natpolovičnu većinu (i tu postoje razlike da li je potrebno osvojiti više od polovine izašlih ili ukupno upisanih birača u toj izbornoj jednici).
Tako da u zavisnosti od izbornih sistema, izborne ponude (tipa političkog sistema) i mnogih drugih faktora zavisi politički marketing, kao što i marketing multinacionalnih kompanija zavisi od tržišta, branše itd.
Većinski sistem zahteva veću fokusiranost pošto se resursi koncentrišu na one izborne okruge koji su 'neodlučni' i u kojima pobeda nijednog kandidata nije izvesna.
Ovo nastaje kao posledica stvaranja uporišta raznih stranaka i time se eliminiše potreba da se resursi rasipaju na one izborne jedinice gde je pobeda ili poraz izvestan.
Sa druge strane, proporcionalni sistem zahteva širi okvir i dubinsku segementaciju birača jer je svaki glas važan i svaki glas se računa.
Samim time je najčešće potrebno više resursa, jer se želiti dopreti do najšireg glasačkog tela.
Proporcionalni sistem naglasak stavlja na potrošnju stranke tj. izborne liste, dok većinski naglasak više stavlja na pojedinačnog kandidata jer je identifikovan nosilac koristi.
U većinskom sistemu kandidat se najvećim delom stara o obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava za kampanju, za angažovanje neophodnog stručnog osobolja itd Stranka staje iza kandidata podrškom i aktivistima tj. tvrdim biračkim telom, ali se kandidatu ostavlja najveći deo posla i odgovornosti.
Srbija, je od ponovnog uvođenja višestranačja, isprobala dosta varijanti izbornih sistem: od većinskog 90., proporacionalnog sa više i manje izbornih jedninica, proporcionalni na jednom nivou, većinski na drugom, a modifikovana varijanta većinskog na trećem, mešavine proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, pa do čistog proporcionalnog....
Sve češće se čuju pozivi na ponovno uvođenje većinskog izbornog sistema i težnja ka dvopartizmu. Prvo, to je nemoguće izvesti, a drugo nije svrsisodno iz sledećih razloga:
1. Srbija je heterogena zemlja i po geografskim odlikama, i po demografskim, i socijalnim i većinski sistem bi samo deformisao stanje i ne bi iskazivao pravu sliku stvari i reprezentativnost većine društvenih grupa.
2. Iz te heterogenosti ne može proisteći dvopartijski sistem, jer ne može se u dve velike partije smestiti sva heterogenost društvenih grupa. Evropski model, najčešće, nije dvopartijski već višepartijski sistem, sa dominacijom dve ili viša partija.
Stoga, rešenje je sledeće:
Da na snazi ostane proprcionalni sistem, ali da postoji bar 4 ili 5 izbornih jedinica (kako bi se osigurala ravnomerna geografska zastupljenost), a postoji prirodni izborni prag i modifikovana Hare-Nimajerova formula za raspodelu mandata (kako bi se obezbedila zastupljenost svih relevantnih partija).
Politička stabilnost treba da se postigne uvođenjem reda i adekvatnog sistema u formiranju političkih partija, njihovom finansiranju i kreiranju precizne i jasne izborne procedure.
02 February 2009
Već viđeno
Sada su trenutno na sceni razmatranja kako je svetska finansijska kriza nastala i čime je izazvana, koje odluke iz prošlosti su dovele do toga. Takođe, teži se predvideti dokle će trajati, kako će se sve manifestovati.
Pokazatelj zbog čega je nastala, kako se odvijala i kako će se završiti, kako će svet izgledati, možemo videti na primeru kraha Internet sapunice iz 2000. godine.
Internet sapunica (dot-com bubble) je nastala kao perfektan primer mešavine POHLEPE i OČEKIVANJA!
Pod pritiskom analitičara, ljudi su očekivali da će zaraditi milijarde putem Interneta, i iz tih očekivanja upali su u zamku pohlepe, gde je bilo bitno samo kupiti što više i kasnije kad se (nerealna) OČEKIVANJA ostvare preprodati i 'masno' zaraditi.
Sve te Internet kompanije nisu imale nikakvi prihod, njihov business model nije bio održiv. Nije bilo dotoka gotovine (cash flow). Sapunica je rasla i rasla, pothranjivana pohlepom... I jednog dana je sve 'puklo' jer je neko postavio pitanje isplativnost i zatražio povrat uloženih sredstava, i klupko je počelo da se odmotava....
Zapalo se u dužničku krizu na Internet tržištu...
Mnogi Internet džinovi su propali jer nisu bili poslovno održivi, neki su kupljeni od drugih, neka rešenja su se pripojila... Internet svet se izmenio.
Što nije bilo održivo nestalo je, pojavila su se nova rešenja, izrasli su džinovi poput Googla... Ali i oni koji nisu propali bili su oštećeni!
I umesto da se poslovni svet upita da li se tako nešto može dogoditi i drugima, POHLEPA je nadjačala sve, pomutila im mozak i moć rasuđivanje.
Tako će i posle ove velike finansijske krize i recesije, neki džinovi nestati, neki će se smanjiti na realnu meru, neki će se pripojiti drugima, spojiti.... To je proces koji mora da se dogodi!
Naum i pouka – NIKADA NE TREBA POTCENJIVATI MOĆ SAMOOBMANE I LAKOĆU UPADANJA U ZAMKU SASTAVLJENE OD OČEKIVANJA I POHLEPE!
Pokazatelj zbog čega je nastala, kako se odvijala i kako će se završiti, kako će svet izgledati, možemo videti na primeru kraha Internet sapunice iz 2000. godine.
Internet sapunica (dot-com bubble) je nastala kao perfektan primer mešavine POHLEPE i OČEKIVANJA!
Pod pritiskom analitičara, ljudi su očekivali da će zaraditi milijarde putem Interneta, i iz tih očekivanja upali su u zamku pohlepe, gde je bilo bitno samo kupiti što više i kasnije kad se (nerealna) OČEKIVANJA ostvare preprodati i 'masno' zaraditi.
Sve te Internet kompanije nisu imale nikakvi prihod, njihov business model nije bio održiv. Nije bilo dotoka gotovine (cash flow). Sapunica je rasla i rasla, pothranjivana pohlepom... I jednog dana je sve 'puklo' jer je neko postavio pitanje isplativnost i zatražio povrat uloženih sredstava, i klupko je počelo da se odmotava....
Zapalo se u dužničku krizu na Internet tržištu...
Mnogi Internet džinovi su propali jer nisu bili poslovno održivi, neki su kupljeni od drugih, neka rešenja su se pripojila... Internet svet se izmenio.
Što nije bilo održivo nestalo je, pojavila su se nova rešenja, izrasli su džinovi poput Googla... Ali i oni koji nisu propali bili su oštećeni!
I umesto da se poslovni svet upita da li se tako nešto može dogoditi i drugima, POHLEPA je nadjačala sve, pomutila im mozak i moć rasuđivanje.
Tako će i posle ove velike finansijske krize i recesije, neki džinovi nestati, neki će se smanjiti na realnu meru, neki će se pripojiti drugima, spojiti.... To je proces koji mora da se dogodi!
Naum i pouka – NIKADA NE TREBA POTCENJIVATI MOĆ SAMOOBMANE I LAKOĆU UPADANJA U ZAMKU SASTAVLJENE OD OČEKIVANJA I POHLEPE!
Subscribe to:
Posts (Atom)