Svako pleme koje ima svoje pleme

U poslednjih par godina. u domenu izgradnje brenda, je popularan koncept 'plemena. Par marketinških gurua, propagiraju koncept da brenda treba da nastoji da izgradi bazu vernih kupaca, klijenata, simpatizera itd i da tim putem osnaži svoju poziciju na tržištu kroz snažnu vezu sa brendom. Glavno pitanje je – Kako izgraditi pleme? Prvi i najvažniji korak je PAŽNJA. Nastoji se izazvati što veća primećenost brenda, privući pažnja, probuditi interesovanje. Sa analizom društvenih mreža i servisa – Facebook, Twitter, Google+, Pinterest... dolazi se do zaključka da postoje korisnici koji su mikro-lider i imaju masu prijatelja, followera itd Sa targetiranjem tih ljudi dolazi do eksponencijalnog proboja u promociji. Kad brend targetira određenu kohortu ljudi, koji su u realnom svetu 'ugledni' po nekim parametrima koji su značajni određenim ljudima. (primer – neka devojka koja je popularna u nekom društvu i trendseterka, neki klinac sportista itd), dolazi do eksponencijalne promocije jer – oni imaju npr. 300,500 frendova, njihovi frendovi 200 i tako dalje. Primer: Targetiranje 100 takvih, sa 300 frendova, dolazi do promocije za 30 000+ ljudi Alati kao što je Graph Search na Facebook, olakšavaju ceo proces, jer sa pretraživanjem po raznim upitima, tipa – šta vole korisnici kojima se sviđa XYZ, dolazi se do podataka o tome šta interesuje Vaša followere,fanove, šta vole kod konkurencije, geografska lokacija, starosna dob itd I proces može da započne...E-mail marketing, FB Like Box itd Samo preostaje da se pametno odrede parametri targetiranja!

Vrednovanje po najgorem!

Dugi niz godina čitam i slušam o tome šta sačinjava brend i određuje njegovu vrednost. Ima dosta različitih mišljenja i svaki želi da istakne neki drugi aspekt. Smatram da se konstantno zanemaruju negativne pojave koje učestvuju u vrednovanju nekog brenda. Svako sudi o nekom brendu po svom iskustvu u vezi sa tim brendom. Lako se zaboravlja šta je bilo dobro duži niz vremena, a posle prvog negativnog iskustva – brend se napušta! Postoji izreka da se reputacija dugo gradi, a nestaje za tili čas. Tako je i sa brendom. Npr. Možete godinama ići u neku pekara, ali kad Vam prvi put daju nešto lošijeg kvaliteta, napustićete ih. Možete godinama točiti benzin na nekoj pumpi ali posle prve neljubazne usluge, zaboravićete ih zanavek. Možete godinama ići u neki kafić, ali posle prve 'podvale', nikad više nećete otići tamo.... Sve ovo se dešava jer: 1. Živimo u vremenu prenapučenosti proizvodima i uslugama, i niste primorani da trpite nešto loše po Vas, već se sledećg trenutka okrećete alternativi. 2. Profesionalizam se podrazumeva. 3. Vrhunska usluga se podrazumeva. 4. Vrhunski kvalitet se podrazumeva. Kad se uzmu u obzir sve, prethodno navedene, komponente, dolazi se do zaključka: Snage brenda se meri po snazi najslabije karike u marketing mixu!

Pravi proizvod u pravo vreme na pravom mestu!

Na ovaj blogpost o poslovnom uspehu nekog proizvoda, me navela jedna svakodnevna, obična stvar – hleb! U poslednjih par meseci, svako jutro kad treba da krene u prodavnicu da kupi hleb, moja majka kao Balkanski špijun gleda kroz prozor i špijunira da li je stigao hleb. Nisam baš ni obraćao pažnju na tu njenu aktivnost jer jer meni normalno da rano ujutro bude hleba u prodavnici. I juče ona morala da ide negde i ja postao zadužen za kupovinu i siđem u 7h kad ono –hleb nije stigao! Pa onda krenem u 8:20h, kad ono opet hleb još nije stigao!!! Moram da napomenem sledeće – Fidelinkin hleb jedem preko 30 godina, i otkako je žena Čedomira Jovanovića zakupila postrojenja Fidelinke, hleb je savršen! Toliko je dobar da bi čovek mogao samo to da jede. Ali džabe je hleb odličan, kad ne mogu da ga kupim kad najviše mi treba (ujutru). Ako je firmi teško da dopremi hleb 3-4 km do šireg centra grada, time ne samo da sebi stvara gubitke nego kreira profit konkurenciji. Za pekarski zanat se oduvek znalo da ima mnogo para, ali nema spavanja. Mora da se ustane rano ujutru i stavi hleb na pečenje. Ako ti nećeš da pratiš da pravila igre i normalan životni ritam – PROPAO SI! 4 P marketinškog mixa (Product, Promotion, Price, Placement) su neumoljivi. Možeš ti imati najbolji proizvod, najbolju radnu snagu (cena je u ovom slučaju regulisana od strane države) itd ali ako mašiš jedan aspekt - PROPAO SI! Kako je moguće da stigne hleb iz Bečeja! (90 km udaljenost) u samoposlugu a ne može sa ivice grada u širi centar. Mene kao kupca baš briga u kom stanju su oni preuzeli tu firmu, da li je, da li nije bilo dovoljno kamiona, koliki je bio obrtni kapital i ostali ekonomski pokazatelji itd Mene samo interesuje da dobijem željeni proizvod u pravu vreme!!!! Ta delatnost je jako konkurentna. Ako nema u jednoj prodavnici, odeš do druge. Pored moje zgrade su 3 prodavnice, velika samoposluga 100 m dalje, pekara 50 m... I što bi neko čekao super proizvod kad ga nema. Ili optimizuješ svoje poslovanje prema zahtevima tržišta ili si PROPAO!

Da li si penjač ili šerpas?

Sa vremena na vreme, marketing i PR profesija su pod udarom sa željom da se predstave kao nešto loše ili nečasno. Ta tendecnija je prisutna od 60-tih godina 20. veka kad su ljudi koji se bave advertajzingom proglašavani 'zagađivačima', 'prodavcima magle' itd Ta tendencija izrasta iz neznanja pa se onda pojmovi o kojima ne znaju ništa proglašavaju nečasnim, prljavim itd Odgovor na takve tvrdnje se zasniva na odgovoru na pitanje – Da li si penjač ili si šerpas? O penjačima, alpinistima koji osvoje Mont Everest zna se sve. Svuda su njihove slike, daju intervjue, daju stručne komentare itd A o ljudima koji im to omogućavaju sve to i nose gro tereta – šerpasima se ne zna ništa, a oni se nebrojeno puta tokom svog života popnu na Mont Everest. Ne bi penjači uspeli u svom 'poduhvatu' da im ti siroti ljudi za male pare ne nose teret gore. I sam tim prikazom se postavlja životno pitanje – Šta si? Može firma imati super proizvode, pružati najbolje usluge, imati najjevtinije cena itd ali ako niko ne zna za to – čemu onda sve to? Može neko biti najbolji radnik u firmi, najpametniji itd ali ako niko ne zna za to – čemu onda sve to? Šerpas je mudar, ne zaleće se, neće gore ako oseća da oluja dolazi. Pa ti umri ako si glup. Ali za njih se ne zna. Oni ne ulaze u nijedne anale, ali životni zakon je – Winners take it all!