Dodavanje features umesto kreiranje usluga

U online biznisu, praksa je pojava da raznorazni portali i opširniji sajtovi postaju ‘prenatrpani’ jer razvijaju nove aplikacije/usluge i daju svakoj posebno mesto i žele što bolje da je istaknu.

Posle uspeha Google-ovog koncepta jednostavnosti u dizajnu, postoji tendencija da se korisnici ‘bombarduju’ jednostavnošću (često i se preteruje i dizajn je bez dizajna), a to dovodi do dileme kako promovisati novu uslugu ili dodatak postojećoj.

Konkurencija i brz tempo razvoja, uslovljavaju da svi konstntno rade na poboljšanju svojih usluga i teže da načine da se diferenciraju od svojih konkurenata, i to dovodi do ‘prenatrpanosti’, može se zaključiti da to postaje zatvoreni krug gde se od mnoštva teži ka jednostvanosti, pa opet se od jednostavnosti ide ka ‘prenatrpanosti’ itd

Izlaz je u konceptu – da se ne razvijaju posebne usluge (koje automatski zahtevaju veću pokrivenost), već da se odrede usluge koje predstavljaju stubove (često se za takve usluge nazivaju ulaznim kanalima), i da se ravijaju poboljšanja/aplikacije tih usluge, ili koji se naslanjaju na te usluge.

Promovisanje ovih dodataka, je dosta lako jer korisnici koji koriste dotične usluge lako mogu opaziti unapređenja, a metode su e-mail, linkovi itd

Problemi ovog koncepta: izbor usluga koji su nosioci i transfer korisnika sa jedne na drugu usluge.

Fokus Internet kompanija na Ameriku, i zašto Srbija nije razvijena

Često pri praćenju svetskih trendova i novosti na Internet tržištu, zanemaruje se činjenica da sve velike Internet korporacije i nova rešenja imaju koncentraciju (fokus) na severnoameričko tržište (šire rečeno) tj. na SAD.

U razmatranju širenja poslovanja, velike Internet firme smatraju internacionalizaciju poslovanja kao veliki korak, jer internacionalizacija donosi potrebu za lokalizacijom (tj. prevodom), logistikom (otvaranje kancelarija, predstavništva, upoznavanje sa lokalnim propisima i prilagođavanje istim), a ne sme se zanemariti i faktor prilagođavanja korporativne kulture, jer upravo to je segment na kojem Internet firme najviše insistiraju.

Tako Google ima velike muke o tome kako da ponudi iste radne uslove kao u sedištu.

Zbog, gore navedenih razloga, velike kompanije biraju samo velike i bogate zemlje za širenje ili druga opcija su velike i perspektivne zemlje.

Postoji opcija da su na relativno niskom nivou prisutni i u drugim zemljama, ali ne radi se ta količina prilagođavanja lokalu.

Ova predstavništva više služe kao osmatračnica šta se dešava u nekom regionu.

Tako imamo slučajeve da velike kompanije kupuju neke lokalne kompanije koje su razvilile neka softverska rešenja koja veoma lako mogu da se uklope u postojeći sistem i predstave kao nova usluga. Primer: Yahoo je kupio mađarsku internet kompaniju koja se bavila razvojem web analitike.

Mada, isti princip primenjuju i u Americi, kupe male kompanije koje su razvile neko inventivno rešenje u uklope u sistem i predstave kao novu uslugu. Ovim em štede resurse za razvijanje proizvoda, em se oslanjaju na široku kreativnost. A i mnoge male firme se osnivaju sa ciljem da u krajnjem koraku postanu deo velikih kororacija, i osnivači pri tome dobro zarade.

Sve ovo je razlog zašto zemlje poput Srbije nisu razvijene u tom pogledu, jer realno zemlja sa oko 8 miliona stanovnika nije privlačna sa strane prihoda od marketinga i kompanija ne želi da traći svoje resurse...

Korisnicima ostaje da se zadovolje korišćenjem postojećih rešenja.