PR izazov i pitanja

Poslednjih par On The Record podcast-a je posvećeno razgovorima Erica Schwartzmana koje je vodio na godišnjoj PRSA konferenciji.

Tokom godišnje konferencije vodećeg američkog udruženja PR profesionalaca, Eric Schwartzman je razgovarao sa mnogim PR specijalistima i profesionalacima, koji se bave raznim aspektima odnosa sa javnošću, i kroz razgovore sa njima i diskusija tokom konferencije, utvrđeno je da PR ima jedan izazov na koji mora naći odgovor i 2 pitanja su najčešće postavljana.

Izazov:
Kako odgovoriti na negativni imidž PR profesionalaca?
Imidž je narušen tako što se u raznim filmovima, serijama, novinskim člancima; potencira da je PR neetična delatnost, da su PR profesionalci lažovi itd

2 najčešća pitanja su:
Kako organizovati PR kampanju putem društvenih mreža (social networks)?
Kako da koristimo Twitter?

Twitter eBook

Koautor podcast-a MarketingOverCoffee, Christopher S. Penn, je napisao izvrstan priručnik o tome kako napredno koristiti Twitter i što bolje iskoristiti sve mogućnosti koje, ova veoma popularna usluga u razvijenom svetu, pruža.

Link za downlaod priručnika je:
www.FinancialAidPodcast.com/twitterbook

Za kraj (početak) godine

Evo nekoliko poučnih linkova za kraj ili početak godine:

O Twiiter-u:
Twitter 101 - 8 tips to get started on Twitter


O Beta product management-u:
THE 5 TYPES OF BETA TESTING


O Video Search Engine Optimisation (VSEO):
Video Search Engine Optimisation (VSEO) - tips and strategies

Isplativost Web 2.0

Isplativost aplikacija Web 2.0 je i dalje u pitanju!
Po nekim statistikama samo su 3, 4 društvene mreže profitabilne.
Preciznije, mogu da žive od reklama i da svoje poslovanje zasnivaju na advetising – generated business model – u.

Postoje servisi, aplikacije koje su veoma popularne, ali još nisu pronašle načine kako da 'naplate' tu svoju popularnost. Najbolji primeri su za to Twitter i Digg.

Twitter je maltene sinonim za uspešnost novih aplikacija na Internetu, i na stotine članaka je napisano o njegovoj primeni kako u društvenom životu, tako i poslovnom smislu.
Neki dan se pojavila vest da je Twitter odbio ponudu Facebook – a za kupovinu jer se nisu saglasili oko vrednosti akcija Facebook – a, pošto su dobili ponudu u akcijama.

Digg, takođe ima problema sa generisanjem prihoda. Počeli su da naplaćuju reklame u RSS feedovima, ali i dalje glavni izvor kapitala potiče od investicionih fondova, koji očekuju da ću u budućnosti zaraditi na prodaji akcija
Čak pomišljaju i da Digg izvrši neke akvizicije, i da tokom vremena smisle načine za generisanje prihoda....

Neuromarketing

Otkad se nastoji otkriti šta je efektno i efektivno u marketingu, koji je ROI itd postoji nastojanje da se razjasni šta, a šta ne u promociju utiče na prodaju.

Najobimnije delo, knjiga koja je istraživale faktore koji utiču je Skriveni ubeđivači od Vansa Pakarda, a najnoviji termin za to polje je Neuromarketing.

Članak koji sadržajno objašnjava taj koncept je Neuromarketing: Why Fear Sells, Sex Doesn't a proistekao je iz knjige "The Numerati" , autora Stephen Baker – a.

Uspeh Obamine kampanje leži u poruci

Sada, se veoma priča o tome zašto je kampanja Baraka Obame bila toliko uspešna, a prethodnih dana smo mogli čuti dosta o izbornom sistemu u SAD, ali da bi se razumeo način funkcionisanja predsedničke administracije i izborni proces, najbolje je pogledati seriju Zapadno krilo (The West Wing).

Glavna determinanta Obaminog uspeha je njegova poruka Yes, We Can; Change i način njenog prenošenja koji se odvijao po sistemu:
It’s a classic case of “Tell the people what you want them to hear. Tell them again. Tell them that you’ve told them, and then remind them again about what they’ve been told.” (Then, repeat!)

To su saveti njegovih političkih stratega i marketinških savetnika.

'Nepostojeći marketing'

Često se u stručnoj literaturi, newsletter-ima (biletenima) itd. govori o marketingu 'od usta do usta' (word of mouth marketing, viral marketing) kako se on odvija, kako planirati, sprovesti, ali nakon presušavanja jednog podcasta iz edicije MarketinOverCoffee, shvatio sam da taj fenomen jednostvano ne može biti planski, jednostvano marketing 'od usta do usta', 'na preporuku' se ili odvija ili se ne odvija.
Ne može se planirati.

Kod ove vrste marketinga, od planiranja je važnije da li se on odvija u pozitivnom smeru (sistem 'na preporuku') ili se odvija u negativnom smeru.
Kao što postoji izreka – Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje! tako i marketing 'od usta do usta' je intenzivniji, detaljniji u negativnom nego pozitivnom smeru.

Korisnici, potencijalni korisnici neke uluge i/ili proizvoda su skloniji da duže i detaljnije prepričavaju svoja negativna iskustva vezana za neki proizvod ili uslugu, jer psihološki je razumljivije da su ljudi više pogođenim negativnim nego pozitivnim iskustvom.
A pogotovo, u savremenom svetu gde ne postoji fenomen nedostatka već prenatrpanosti, gde je svaka usluga, samo jedan klik, samo jedna vrata dalje... korisnici će samo kratko da se izraze o pozitivnom iskustvu, dok će negativno biti propraćeno brojnim opisima, detaljima...

Stoga, firme trebaju da konstanto rade na usavršavanju svojih usluga i prezentaciji i pružanju istih.

Uspešnost raznih usluga i sajtova u raznim zemljama

Dok Google, u odnosu na konkurente, nadmoćno vodi u pretraživanju interneta i prohodima od online promovisanja, postoje određeni segementi u kojima su preostala dva konkurenta Yahoo i Microsoft Live bolji.
Tako, većina za proveru broja linkova koji vode ka nekom sajtu koristi Yahoo-ovu uslugu Yahoo Site Explorer, Yahoo Finance su najpopularnije poslovne vesti, potom idu Microsoftove, a na kraju Google-ove.
Yahoo je najpopularniji u Francuskoj, a Microsoft Live ima primat u Holandiji itd

Osim 'trijumvirata' Google, Yahoo, Live.com, konkurencija osim između njih samih, postoji i u domenu 'trijumvirat' sa jedne strane, a sa druge strane drugi pružaoci usluge npr. u readerima RSS feed-ova
a između ostali 'nezavisnih' koji se međusobno takmiče kao npr. društvene mreže MySpace, Facebook, Hi5...

Može se primetiti, da 'veliki igrači' kad god primete popularnost neke usluge, nastoje ili sami da ih razviju ili nastoje da putem akvizicija zauzmu položaj na tom tržišnom segementu.
Najčešće prvo pokušaju razviti sopstvenu uslugu, a ako ne postigne zapanjujući uspeh, izvrše akviziciju ili neku formu strateškog partnerstva.
Primeri. Google je kupio Orkut najpopularniju društvenu mrežu u Brazilu, napravio dogovor sa News Corp. oko MySpace, MSN je kupio 5% Facebook-a, Yahoo je kupio Flickr i obustvai svoju uslugu Yahoo Images....

Osim globalne konkurencije, postoji regionalna/lokalna.
Tako u Rusiji i svim zemljama bivšeg SSSR-a tržišnu bitku vode Yande.ru i Mail.ru.
U Rumuniji na tržištu poslova 'ljutu' bitku vode BestJobs.ro i Ejobs.ro. U Bugarskoj je najpopularnije društvena mreža sajt Impulse.bg (vlasništvo Neogena) itd

Zaključak bi mogao biti da je u online biznisu - konkurencija svuda i između svakog.
Internet (online) biznis, kao najeklatantniji oblik globalizacije, upravo dokazuje sve prednosti i nedostake tog fenomena

Google Chrome – novi hit?

U poslednja dva dana, Internet je zatrpan informacijama, komentarima, analizama itd. o novom browser-u koji je Google lansirao na tržište Chrome.

Em se diskutuje o funkcionlnosti, em kako se to uklapa u Google-ovu dugoročnu startegiju...

Bitno je reći sledeće stvari:

- to značajan korak u Cloud computing tendenciji

- Chrome je tek na početku, i zasada je samo ipak browser, i daleko od OS.

- ovo će ubrzati i prodrmati tehnologiju browsera, jer mora se reći da je Chrome veoma funkcionalan, pregledan i brz.

Po svemu sudeći, Google Chrome će biti hit.

Google brend nam garantuje da će biti sigurno inovativan, funkcionalan i napredan.

Dodavanje features umesto kreiranje usluga

U online biznisu, praksa je pojava da raznorazni portali i opširniji sajtovi postaju ‘prenatrpani’ jer razvijaju nove aplikacije/usluge i daju svakoj posebno mesto i žele što bolje da je istaknu.

Posle uspeha Google-ovog koncepta jednostavnosti u dizajnu, postoji tendencija da se korisnici ‘bombarduju’ jednostavnošću (često i se preteruje i dizajn je bez dizajna), a to dovodi do dileme kako promovisati novu uslugu ili dodatak postojećoj.

Konkurencija i brz tempo razvoja, uslovljavaju da svi konstntno rade na poboljšanju svojih usluga i teže da načine da se diferenciraju od svojih konkurenata, i to dovodi do ‘prenatrpanosti’, može se zaključiti da to postaje zatvoreni krug gde se od mnoštva teži ka jednostvanosti, pa opet se od jednostavnosti ide ka ‘prenatrpanosti’ itd

Izlaz je u konceptu – da se ne razvijaju posebne usluge (koje automatski zahtevaju veću pokrivenost), već da se odrede usluge koje predstavljaju stubove (često se za takve usluge nazivaju ulaznim kanalima), i da se ravijaju poboljšanja/aplikacije tih usluge, ili koji se naslanjaju na te usluge.

Promovisanje ovih dodataka, je dosta lako jer korisnici koji koriste dotične usluge lako mogu opaziti unapređenja, a metode su e-mail, linkovi itd

Problemi ovog koncepta: izbor usluga koji su nosioci i transfer korisnika sa jedne na drugu usluge.