Politički marketing vs. izborni sistem

Koncepcija političkog marketinga koji se primenjuje zavisi od izbornog sistema neke zemlje.
Čist proporcionalani izborni sistem zahteva jednu koncepciju, čist većinski sistem drugu, mešoviti treći itd.

Postoji bezbroj varijanti izbornih sistema, na jednoj strani se nalazi čist proporcionalni sistem a na drugoj čist većinski sistem.
Između ta dva ima bezbroj kombinacija i mešavina, u zavisnosti od geografskih, demografskih, socioloških, istorijskih faktora....

Svaka država ima svoje specifičnosti i iz toga proističe izborni sistem i izborna pravila, i u skladu sa tim se primenjuje određeni koncept političkog marketinga.

Nedavno su održani izbori u Izraelu za Kneset (nacionalnu skupštinu), i pošto je na snazi čist proporcionalni sistem, važnost u dobijanju izbora je na programu i lideru.
U Izraelu postoje 3 glavne partije: Kadima (stranka centra koja je pobedila na izborima, a nastala je otcepljenjem dela članova od Likud partije), Likud (centar-desno), i Laburistička partija (centar-levo).
Mada, se uvek govori da je jedna od stranaka pobednica izbora, to nije baš tako jer Kneset ima 120 mesta i za formiranje parlamentarne većine je potrebno 61 poslanik, a pobednička partija dobija uvek oko 30 poslanika, nekad više nekad manje. Stoga, su sve vlade u Izraelu koalicione....

Kao primer drugačijeg izbornog sistem, su SAD i Velika Britanija gde je na snazi čist većinski sistem. Država je podeljena u određeni broj izbornih okruga/jedinica, i pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.
Tu pored izbora partije koja kandiduje kandidata, ima značaja i njegov program i neka lična specifičnost.

Kod većinskih sistem na snazi je najčešće sistem sa dva izborna kruga tj. u drugi krug ulaze dva kandidate sa najvećim brojem glasova ako niko od kandidata u prvom krugu nije osvojio natpolovičnu većinu (i tu postoje razlike da li je potrebno osvojiti više od polovine izašlih ili ukupno upisanih birača u toj izbornoj jednici).

Tako da u zavisnosti od izbornih sistema, izborne ponude (tipa političkog sistema) i mnogih drugih faktora zavisi politički marketing, kao što i marketing multinacionalnih kompanija zavisi od tržišta, branše itd.

Većinski sistem zahteva veću fokusiranost pošto se resursi koncentrišu na one izborne okruge koji su 'neodlučni' i u kojima pobeda nijednog kandidata nije izvesna.
Ovo nastaje kao posledica stvaranja uporišta raznih stranaka i time se eliminiše potreba da se resursi rasipaju na one izborne jedinice gde je pobeda ili poraz izvestan.

Sa druge strane, proporcionalni sistem zahteva širi okvir i dubinsku segementaciju birača jer je svaki glas važan i svaki glas se računa.
Samim time je najčešće potrebno više resursa, jer se želiti dopreti do najšireg glasačkog tela.
Proporcionalni sistem naglasak stavlja na potrošnju stranke tj. izborne liste, dok većinski naglasak više stavlja na pojedinačnog kandidata jer je identifikovan nosilac koristi.
U većinskom sistemu kandidat se najvećim delom stara o obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava za kampanju, za angažovanje neophodnog stručnog osobolja itd Stranka staje iza kandidata podrškom i aktivistima tj. tvrdim biračkim telom, ali se kandidatu ostavlja najveći deo posla i odgovornosti.

Srbija, je od ponovnog uvođenja višestranačja, isprobala dosta varijanti izbornih sistem: od većinskog 90., proporacionalnog sa više i manje izbornih jedninica, proporcionalni na jednom nivou, većinski na drugom, a modifikovana varijanta većinskog na trećem, mešavine proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, pa do čistog proporcionalnog....

Sve češće se čuju pozivi na ponovno uvođenje većinskog izbornog sistema i težnja ka dvopartizmu. Prvo, to je nemoguće izvesti, a drugo nije svrsisodno iz sledećih razloga:
1. Srbija je heterogena zemlja i po geografskim odlikama, i po demografskim, i socijalnim i većinski sistem bi samo deformisao stanje i ne bi iskazivao pravu sliku stvari i reprezentativnost većine društvenih grupa.
2. Iz te heterogenosti ne može proisteći dvopartijski sistem, jer ne može se u dve velike partije smestiti sva heterogenost društvenih grupa. Evropski model, najčešće, nije dvopartijski već višepartijski sistem, sa dominacijom dve ili viša partija.

Stoga, rešenje je sledeće:
Da na snazi ostane proprcionalni sistem, ali da postoji bar 4 ili 5 izbornih jedinica (kako bi se osigurala ravnomerna geografska zastupljenost), a postoji prirodni izborni prag i modifikovana Hare-Nimajerova formula za raspodelu mandata (kako bi se obezbedila zastupljenost svih relevantnih partija).

Politička stabilnost treba da se postigne uvođenjem reda i adekvatnog sistema u formiranju političkih partija, njihovom finansiranju i kreiranju precizne i jasne izborne procedure.

Već viđeno

Sada su trenutno na sceni razmatranja kako je svetska finansijska kriza nastala i čime je izazvana, koje odluke iz prošlosti su dovele do toga. Takođe, teži se predvideti dokle će trajati, kako će se sve manifestovati.

Pokazatelj zbog čega je nastala, kako se odvijala i kako će se završiti, kako će svet izgledati, možemo videti na primeru kraha Internet sapunice iz 2000. godine.

Internet sapunica (dot-com bubble) je nastala kao perfektan primer mešavine POHLEPE i OČEKIVANJA!
Pod pritiskom analitičara, ljudi su očekivali da će zaraditi milijarde putem Interneta, i iz tih očekivanja upali su u zamku pohlepe, gde je bilo bitno samo kupiti što više i kasnije kad se (nerealna) OČEKIVANJA ostvare preprodati i 'masno' zaraditi.

Sve te Internet kompanije nisu imale nikakvi prihod, njihov business model nije bio održiv. Nije bilo dotoka gotovine (cash flow). Sapunica je rasla i rasla, pothranjivana pohlepom... I jednog dana je sve 'puklo' jer je neko postavio pitanje isplativnost i zatražio povrat uloženih sredstava, i klupko je počelo da se odmotava....
Zapalo se u dužničku krizu na Internet tržištu...

Mnogi Internet džinovi su propali jer nisu bili poslovno održivi, neki su kupljeni od drugih, neka rešenja su se pripojila... Internet svet se izmenio.
Što nije bilo održivo nestalo je, pojavila su se nova rešenja, izrasli su džinovi poput Googla... Ali i oni koji nisu propali bili su oštećeni!

I umesto da se poslovni svet upita da li se tako nešto može dogoditi i drugima, POHLEPA je nadjačala sve, pomutila im mozak i moć rasuđivanje.

Tako će i posle ove velike finansijske krize i recesije, neki džinovi nestati, neki će se smanjiti na realnu meru, neki će se pripojiti drugima, spojiti.... To je proces koji mora da se dogodi!

Naum i pouka – NIKADA NE TREBA POTCENJIVATI MOĆ SAMOOBMANE I LAKOĆU UPADANJA U ZAMKU SASTAVLJENE OD OČEKIVANJA I POHLEPE!

ATL, BTL pogrešan koncept

Često u oglasima za posao marketing menadžera traži iskustvo u ATL i/ili BTL aktivnostima.

Ovaj zahtev pokazuje elementarno nepoznavanje marketinga iz sledećih raloga:
1. ATL/BTL je samo jedan od koncepata u marketingu. Dužnost marketing menadžera je da primeni one marketinške aktivnosti koje odgovaraju firmi, njenoj delatnosti, veličini, tržištu .... Uniforman pristup samo ispunjavanje forme koje ne donosi rezultate.
2. ATL/BTL je pogrešan koncept jer firma/organizacija mora da bude toliko velika/glomazna da u svojoj promotivnoj aktivnosti ima toliko aktivnosti, da se one mogu podeliti na one 'iznad linije' i one 'ispod linije'. A to mogu samo velike multinacionalne kompanije, zahtevi za poznavanje ATL/BTL postavljaju najčešće male i srednje firme.... (verovatno su načuli nešto o tome, da je to IN).

Kad se poznavanje ATL/BTL koncepta kombinuje sa zahtevom da marketing menadžer ima farmaceutski, tehnološki, medicinski itd. fakultet tj. fakultet koji nema veze sa ekonomijom, odmah se vidi da je na sceni neopisiva GLUPOST.
To je kao kad bi se od ekonomista, pravnika tražilo da leče ljude, a po mogućnosti i da se bave hirurgijom!

Kao što ekonomista ne zna da pravi računare, lekove, automobile... tako farmaceut, lekar ne zna da vodi marketing....

Ako bi takvi zahtevi odgovarali elementarnoj logici, onda bi svi bili 'svaštari' i svako bi radio sve i svašta...A stručnost, specijalizacija.
Što onda ima raznovrsnih fakulteta. Po tome se samo neracionalno troše resursi, bolje onda da svi upišu i završe opšti fakultet, pa kako život nalaže da budu advokati kad treba, lekari kad su bolesni ...

Mada, poziv na demagogiju i filozofiju 'svaštarstva' ,nikad neće isčeznuti.

Ovo je samo jedan primer ne poznavanje materije, jer se marketing meša sa promocijom (advertajzingom), sa prodajom, Internet marketing sa programiranje, SEO sa programiranje, promocija sa PR...

Tajna 21. veka

Smatra se da je najveća tajna 20. veka hemijska formula za Coca-Colu.
Brend Coca-Cola je maltene obeležio 20. vek, preživeo svetske ratove, Hladni rat itd

A predviđa se i da će 21. vek imati svoju tajnu, i to je tajna Google-ovog algoritma.
Za manje od decenije, Google je dosega do sada nezabeleženu dominaciju na svetskom tržištu i postao najvredniji brend.
Ako skoro svi pod Colom podrazumevaju Coca-Colu, tako pod pretraživanje Interneta svi skoro podrazumevaju pretraživanje putem Google-a!

Možda zbog brzih promena uslovljenih modernom tehnologijom, Google-ova dominacija neće trajati ceo 21. vek, ali će trajati ako ne prvu polovinu, onda značajno tokom prve polovine veka....

I dok je delimična tajna Coca-Colinog uspeha u marketingu, tako i mnogi poznavaoci search tehnologije smatraju i da je Google-ov uspeh proistekao iz 'druge Google-ove najveće tajne' a to je mreža Google-ovih servera.

Google ima mrežu serversa zasnovanih na Linux platformi, i čvorišta su raspoređena na preko 50 (ako ne i više) mesta širom sveta, i na osnovu njih pri pretraživanju Interneta se dobijaju veoma brzo traženi rezultati koji su relevanti za područje iz kojeg je izvršeno pretraživanje...
To se smatra 'najvećom Google-ovom tajnom' posle algoritma, a neki smatraju i jedninom pravom tajnom jer je algoritam svih pretraživača maltene isti i ne doprinosi toliko stvaranju konkurentske prednosti...

Mišljenja sam, ipak da je algoritam veoma značajan, ali ne treba zanemariti i faktor brzine, a i ne prenebregnuti faktor marketinga.
Samo jedan primer popularnosti i korisnost Google-ovih usluga (u negativnom svetlu): jedini preživeli napadač tokom terorističkin napada u Mumbaju je rekao policiju da su putem Google Earth-a utvrdili koordinate ciljeva i puteva koji vode dotle...

PR rat Rusija vs. Ukrajina

Svedoci smo da se PR bitka može voditi i na državnom nivou.
U gasnom sporu Rusije i Ukrajine, u kome su isprepletani geopolitika, ekonomija, pravo itd. jedan od ključnih aspekata je PR.

Do sada je važilo pravilo da su Rusi 'antitalenti' za marketing i PR, a kao što sve sve menja kod njih tako se i to menja, jer u ovom PR ratu pobeđuju....

Izgleda da su izvukli pouke iz prošlosti i odlučni su da promene imidž 'loših momaka' koji su stekli i kad su grešili i kad su bili u pravu, ali tada je važila jedna konstanta – nisu obraćali pažnju na imidža!

PR izazov i pitanja

Poslednjih par On The Record podcast-a je posvećeno razgovorima Erica Schwartzmana koje je vodio na godišnjoj PRSA konferenciji.

Tokom godišnje konferencije vodećeg američkog udruženja PR profesionalaca, Eric Schwartzman je razgovarao sa mnogim PR specijalistima i profesionalacima, koji se bave raznim aspektima odnosa sa javnošću, i kroz razgovore sa njima i diskusija tokom konferencije, utvrđeno je da PR ima jedan izazov na koji mora naći odgovor i 2 pitanja su najčešće postavljana.

Izazov:
Kako odgovoriti na negativni imidž PR profesionalaca?
Imidž je narušen tako što se u raznim filmovima, serijama, novinskim člancima; potencira da je PR neetična delatnost, da su PR profesionalci lažovi itd

2 najčešća pitanja su:
Kako organizovati PR kampanju putem društvenih mreža (social networks)?
Kako da koristimo Twitter?

Twitter eBook

Koautor podcast-a MarketingOverCoffee, Christopher S. Penn, je napisao izvrstan priručnik o tome kako napredno koristiti Twitter i što bolje iskoristiti sve mogućnosti koje, ova veoma popularna usluga u razvijenom svetu, pruža.

Link za downlaod priručnika je:
www.FinancialAidPodcast.com/twitterbook

Za kraj (početak) godine

Evo nekoliko poučnih linkova za kraj ili početak godine:

O Twiiter-u:
Twitter 101 - 8 tips to get started on Twitter


O Beta product management-u:
THE 5 TYPES OF BETA TESTING


O Video Search Engine Optimisation (VSEO):
Video Search Engine Optimisation (VSEO) - tips and strategies

Isplativost Web 2.0

Isplativost aplikacija Web 2.0 je i dalje u pitanju!
Po nekim statistikama samo su 3, 4 društvene mreže profitabilne.
Preciznije, mogu da žive od reklama i da svoje poslovanje zasnivaju na advetising – generated business model – u.

Postoje servisi, aplikacije koje su veoma popularne, ali još nisu pronašle načine kako da 'naplate' tu svoju popularnost. Najbolji primeri su za to Twitter i Digg.

Twitter je maltene sinonim za uspešnost novih aplikacija na Internetu, i na stotine članaka je napisano o njegovoj primeni kako u društvenom životu, tako i poslovnom smislu.
Neki dan se pojavila vest da je Twitter odbio ponudu Facebook – a za kupovinu jer se nisu saglasili oko vrednosti akcija Facebook – a, pošto su dobili ponudu u akcijama.

Digg, takođe ima problema sa generisanjem prihoda. Počeli su da naplaćuju reklame u RSS feedovima, ali i dalje glavni izvor kapitala potiče od investicionih fondova, koji očekuju da ću u budućnosti zaraditi na prodaji akcija
Čak pomišljaju i da Digg izvrši neke akvizicije, i da tokom vremena smisle načine za generisanje prihoda....

Neuromarketing

Otkad se nastoji otkriti šta je efektno i efektivno u marketingu, koji je ROI itd postoji nastojanje da se razjasni šta, a šta ne u promociju utiče na prodaju.

Najobimnije delo, knjiga koja je istraživale faktore koji utiču je Skriveni ubeđivači od Vansa Pakarda, a najnoviji termin za to polje je Neuromarketing.

Članak koji sadržajno objašnjava taj koncept je Neuromarketing: Why Fear Sells, Sex Doesn't a proistekao je iz knjige "The Numerati" , autora Stephen Baker – a.