Dvopartijski sistem NE POSTOJI!

Ovaj post već duže vreme čeka na objavljivanje, čekao sam pogodan trenutak da ga objavim, a upravo završeni izbori u Velikoj Britaniji su pravi trenutak za to.

Izbori u VB su pokazali da je i na poslednjem mestu evropskog tla era dvopartijskog sistema završena (ako je ikada i bila).
Privid dvopartijskog sistema je postajao još u VB, ali više neće biti tako jer je jedan od uslova LDP za koaliciju sa Konzervativnom partijom i reforma izbornog sistema.

Dvopartijski sistem je tekovina 20. veka, dok u 21. to nije moguće. Mnogi će reći da postoji u SAD, ali američke partije su zapravo koalicije partija, interesnih grupa.

U prošlosti je prelazna varijanta dvopartijskog sistema postojala u Austriji (SPD i Narodna partija), donekle u Nemačkoj (CDU-CSU i SDP, ali su one često ulazile u koalicije sa 'liberalima' i 'zelenim'), u Španiji (PP-Narodna partija i PSOE-Socijalistička partija), u Francuskoj (Socijalistička stranka i partije desnog centra, prevashodno 'degolisti') itd.
Dvopartijski sistem nikada nije postojao u Italji, Belgiji, Holandiji....

Posle pada Berlinskog zida i sa erom globalizacije, nestala je podela na levicu, centar i desnicu i to sve je dovelo da se partije više ne dele prema tim odrednicama a samim time je došao kraj dvopartijskog sistema (ili dominacije dve partije, jedne leve druge desne).

Sada se podela odvija po gledanju na ekonomiju, po ulozi države u sistemu, po odnosu prema globalizaciji...
Sa brojem faktora koji određuju partije raste i njihov broj i uticaj. To dovodi do toga da su u većini zemalja vlade koalicione i da u samoj izbornoj trci politički marketing poprima sve značajniju ulogu.

Pobeda na izborima zavisi najviše od političkog marketinga i može se zaključiti da se partije dele na one sa dobrim marketingom i PR-om i one koji nemaju dobar marketing i PR.

Vreme velikih kompanija, gigantskih korporacija je prošlo

Google ima 12500 zaposlenih, Craiglist 7(sedam) a osnivač jedini je zaposleni u marketingu koji podrazumeva i podršku korisnicima, Squidoo ima 6, MySpace je isto imao 6 zaposlenih u Rusije sve sa sekretaricom i računovođom (dok ih nisu zbog krize zatvorili).

«Krovna» kompanija Worena Bafeta, Berkšir Hatavej, ima samo 20 zaposlenih a upravljaju sa stotinama kompanijama, hiljadama zaposlenih i desetinama milijardi dolara.

Sa razvojem modernih tehnologija ne morate da imate ogromno IT odeljenje, ultra-kreativan marketing, «dobro povezanu» PR agenciju... tu su alati koji zamenjuju intranet, webmail automatizaciju...

Postoji bezbroj besplatnih i jevtinih alata koji omogućavaju da se posao/firma vodi sa malim brojem zaposlenih a efikasnije i efektivnije nego u prošlosti.

Tendencija se premešta sa zaposlenja u velikim kompanijama i napredovanja na korporativnoj lestvici ka samozaposlenju.

FAB tehnika (model) prodaje

Nebrojeno je metoda, načina, tehnika, modela prodaje, zavisi od autora do autora, ali u svakom metodu, modelu nalaze se 3 iste, uvekprisutne kategorije FAB (Feature, Benefit, Advantage).

To znači da je u svaki model uključen FAB model, tehnika prodaje.

Opis FAB modela je:

Feature - Opis i kvantitativni prikaz nečega. Logična rečenica i logična kategorija.

Advanatage - Prednosti u odnosu na druge proizvode i/ili usluge. Emocionalna kategorija.

Benefit - Prednosti koje se omogućavaju korisniku sa korišćenjem. Emocionalna kategorija.

FAB model se može uključiti i u newsletter, i ponudu, i PR tekst...

Svaka vrsta teksta i promotivnog materijala je pogodna za uključenje unutar sebe FAB modela jer je to komunikacijski niz koji stvara prednost i vrši ubeđivanje i prodaju.

IC umesto PR

PR je nastao početkom 20. veka i označava Press Release a ne Public Relations.

Sa razvojem sredstava komunikacije pravilnije je upotrebljavati termin Integrated Communication umesto PR, jer Public Relations je više od Press Release (saopštenja za javnost) i komunikacije samo sa novinarom iz određene redakcije.

Pre je protok informacija išao: Pošiljalac informacije-----Novinar(Medij).
I ukoliko se određenom novinaru informacija učinila zanimljivom on/a je objave i ko vidi vidi, ko čuje, čuje.

U današnje vreme, tok informisanja je: Pošiljalac informacije------Auditorijum.
Novinar(Medij) nije isključen, ali informacije prvo dopru do auditorijuma koji ocenjuje interesantost i relevantnost iste.
Ako se informacije učini zanimljiva Mediju on je objavi.

Klasični mediji su izgubili ulogu posrednika, kontrolora i filtera.
Samim time su uglavnom izgubili na značaju (ali ne sasvim).

O INTEGRISANIM KOMUNIKACIJAMA a ne više o ODNOSIMA SA JAVNOŠĆU se govori kao posledici razvoja kanala komunikacije sa potencijalno zainteresovanim auditorijumom.

Danas svaka firma i/ili pojedinac može postaviti grupu na Facebook, MySpace i istu promovisati, postaviti video na YouTube ili neki drugi servis za video klipove. svako može distribuirati saopštenje putem nekog servisa poput PRWire, svako može napisati bilo šta na bilo koju temu na svom blogu, komentarisati na sajtovima i blogovima....
A tek fenomen Twitter....

Sve ovo ne umanjuje potrebu za kvalitetnim PR profesionalcima, već nameće potrebu njihovom prilagođavanju novom dobu.

Sa IC se postiže svrha – Publicitet.

Internet razlike USA vs. Evropa

Da bi se uočile razlike u internet poslovanju između Amerike i Evrope, najbolje je poslušati podcast koji je Eric Schwartzman vodio sam vodećim austrijskim blogerima:

The State of Social Media in Europe with Top Austrian Bloggers

Za koji pretraživač optimizovati?

Prilikom optimizacije sajta za pretraživače, glavno pitanje je za koje pretraživače optimizovati i nakon toga sledi pitanje a kako optimizovati za posebni neki pretraživač i da li treba obratiti pažnju na specifičnosti?

Ovo pitanje je postalo aktuelno sa pojavom Bing.com i integracijom Microsoft i Yahoo u domenu pretraživanja.
Mada je Bing pokazao neke znake rasta ipak je Google vodeći pretraživač u svetu sa oko 75% pretraga, a taj postotak u Srbiji je preko 95%.

Odgovor se sam nameće – SAJT TREBA OPTIMIZOVATI ZA GOOGLE.

P.S. I ljudi iz Bing-a savetuju da se optimizacija radi standardno a da je na pretraživačima da razvijaju svoje sisteme kako bi pružili što relevantnije rezultate.

Uspeh se meri u procentima a timing je najbitniji

Posećenost je obično jedan od parametara koji definišu popularnost nekog sajta.

Isti parametar se može primeniti i na offline svet jer ako je neke prodavnica posećena, ako je neki bar krcat... to automatski znači uspeh, jer se prodaja dešava.

Internet je putem razvoja alata za analitiku omogućio detaljan i precizan uvid u kom procentu se zapravo odvija prodaja.
Obično se prodaja nekog proizvoda ili usluge, meri procentima (1, 2%), ako ne i promilima.

Primer Facebook, mada je zamišljen i napravljen kao društvena mreža vremenom je izrastao u mnoge vidove komunikacije.
Svaki korisnik bira za šta će ga koristiti i za koje namena.
Ima mnogo opcija koji to omogućavaju

Dilema ko će pobediti u live search, Twitter ili Facebook, dokazuje da nije bitno ko je prvo započeo već kada korisnici iskažu potrebu da tu opciju koriste.

Proizilazi da je formula uspeha: Odabrati pravi tajming za određenu uslugu i raditi na prodajnom procesu.

40% - 40% - 20%

Kad nešto krene da se uzima kao primer ili kao izreka vrti se do beskonačnosti.
U poslednjih godinu, dve uzima se Paretov optimum i pravilo 80 – 20 (da većina profita dolazi od stalnih potrošača tj. da 80 posto profita dolazi od 20 posto klijenata).

Sa tendencijom identifikovanja izvora profitabilnosti dolazi se i do kreiranje proizvoda i usluga koje će zadovoljiti stalne klijente koji su izvor profita.

Tako se analizom došlo do saznanja da su u spektru proizvoda najmanje prodavane standardne verzije proizvoda, a najviše se prodaju ili premium verzije ili jevtinije verzije.
Razmere je 40 – 40 – 20 posto tj. 40 posto se prodaju premium (skuplji) proizvodi, 40 posto jevtinija verzija proizvoda, a samo 20 standardna verzija.

Iz saznanja da kupci žele ili skuplju ili jeftiniju proizvoda, proističe tendencija da se sredina eliminiše.
Ako ne u potpunosti onda da ne bude od prevelike važnosti, samo da bude prisutna.

Ova tendencija kod redovnijih tzv. offline proizvoda se pokazuje i u online svetu.

Protokom vremena i zbog nagomilavanja standardnih proizvoda, nastaje diferencijacija i značaj je ili na platformi ili na brzoj i lakoj varijanti.

Primeri platforme su Facebook, MySpace, YouTube, WordPress a primeri korisničkih rešenja koja su laka za postavljanje i postavljaju se na platformama su Facebook Pages, MySpace Music, video klipovi na YouTube, blogovi na WordPress platformi...

Onih 20 posto standardnih proizvoda su regularni, standardni sajtovi.

Kao i uvek krenulo se od sajtova, ali je protokom vremena došlo do diferencijacije i izdvajanja platformi koje su pružale pogodnost koje su jevtine i lake za korišćenje.

B2M (BUSINESS – TO – ME)

U osnovi, teorija i praksa marketinga su poznavale dva koncepta: B2B i B2C.

Sa razvojem društvenih mreža i mogućnosti targetiranja pojedinaca sve prerasta u koncept B2M (business - to - me).

B2M konceptom se targetira pojedinac, donosilac odluke. Nema generalizacije, podela na individualne potrošače i firme itd

M(e) u koncept B2M je i domaćica koja kupuje za domaćistvo, i hranilac porodice, i student, i direktor neke firme, i donosilac odluke unutar nekog odeljenja i/ili tima....

Pojedinac je dobio na značaju i izdiže se iznad poznatih podela i marketari nastoje da targetiraju one koji su ključni za njihovo poslovanje.

Naslov je najvažniji

Pri određivanju šta je najvažnije za uspeh nekog članka obično se navodi da je najbitniji sadržaj jer on doprinosi razlici.

Pogotovo u Internet marketingu i PR – u je prisutna mantra – Content is king.

Ceo sadržaj, tagovi, ključne reči itd. su ništa u poređenju sa naslovom i podnaslovom.

U vremenu prenatrpanosti informacijama, filtriranje istih je važno i ono se vrši kratkim uvidom u naslov i podnaslov.
Tako postoji izreka – Nema prenatrpanosti informacijama, već postoje loši filteri!

Pažnja traje samo par sekundi i ako je naslov i podnaslov ne zadrže korisnik ide dalje.