IC umesto PR

PR je nastao početkom 20. veka i označava Press Release a ne Public Relations.

Sa razvojem sredstava komunikacije pravilnije je upotrebljavati termin Integrated Communication umesto PR, jer Public Relations je više od Press Release (saopštenja za javnost) i komunikacije samo sa novinarom iz određene redakcije.

Pre je protok informacija išao: Pošiljalac informacije-----Novinar(Medij).
I ukoliko se određenom novinaru informacija učinila zanimljivom on/a je objave i ko vidi vidi, ko čuje, čuje.

U današnje vreme, tok informisanja je: Pošiljalac informacije------Auditorijum.
Novinar(Medij) nije isključen, ali informacije prvo dopru do auditorijuma koji ocenjuje interesantost i relevantnost iste.
Ako se informacije učini zanimljiva Mediju on je objavi.

Klasični mediji su izgubili ulogu posrednika, kontrolora i filtera.
Samim time su uglavnom izgubili na značaju (ali ne sasvim).

O INTEGRISANIM KOMUNIKACIJAMA a ne više o ODNOSIMA SA JAVNOŠĆU se govori kao posledici razvoja kanala komunikacije sa potencijalno zainteresovanim auditorijumom.

Danas svaka firma i/ili pojedinac može postaviti grupu na Facebook, MySpace i istu promovisati, postaviti video na YouTube ili neki drugi servis za video klipove. svako može distribuirati saopštenje putem nekog servisa poput PRWire, svako može napisati bilo šta na bilo koju temu na svom blogu, komentarisati na sajtovima i blogovima....
A tek fenomen Twitter....

Sve ovo ne umanjuje potrebu za kvalitetnim PR profesionalcima, već nameće potrebu njihovom prilagođavanju novom dobu.

Sa IC se postiže svrha – Publicitet.

Internet razlike USA vs. Evropa

Da bi se uočile razlike u internet poslovanju između Amerike i Evrope, najbolje je poslušati podcast koji je Eric Schwartzman vodio sam vodećim austrijskim blogerima:

The State of Social Media in Europe with Top Austrian Bloggers

Za koji pretraživač optimizovati?

Prilikom optimizacije sajta za pretraživače, glavno pitanje je za koje pretraživače optimizovati i nakon toga sledi pitanje a kako optimizovati za posebni neki pretraživač i da li treba obratiti pažnju na specifičnosti?

Ovo pitanje je postalo aktuelno sa pojavom Bing.com i integracijom Microsoft i Yahoo u domenu pretraživanja.
Mada je Bing pokazao neke znake rasta ipak je Google vodeći pretraživač u svetu sa oko 75% pretraga, a taj postotak u Srbiji je preko 95%.

Odgovor se sam nameće – SAJT TREBA OPTIMIZOVATI ZA GOOGLE.

P.S. I ljudi iz Bing-a savetuju da se optimizacija radi standardno a da je na pretraživačima da razvijaju svoje sisteme kako bi pružili što relevantnije rezultate.

Uspeh se meri u procentima a timing je najbitniji

Posećenost je obično jedan od parametara koji definišu popularnost nekog sajta.

Isti parametar se može primeniti i na offline svet jer ako je neke prodavnica posećena, ako je neki bar krcat... to automatski znači uspeh, jer se prodaja dešava.

Internet je putem razvoja alata za analitiku omogućio detaljan i precizan uvid u kom procentu se zapravo odvija prodaja.
Obično se prodaja nekog proizvoda ili usluge, meri procentima (1, 2%), ako ne i promilima.

Primer Facebook, mada je zamišljen i napravljen kao društvena mreža vremenom je izrastao u mnoge vidove komunikacije.
Svaki korisnik bira za šta će ga koristiti i za koje namena.
Ima mnogo opcija koji to omogućavaju

Dilema ko će pobediti u live search, Twitter ili Facebook, dokazuje da nije bitno ko je prvo započeo već kada korisnici iskažu potrebu da tu opciju koriste.

Proizilazi da je formula uspeha: Odabrati pravi tajming za određenu uslugu i raditi na prodajnom procesu.

40% - 40% - 20%

Kad nešto krene da se uzima kao primer ili kao izreka vrti se do beskonačnosti.
U poslednjih godinu, dve uzima se Paretov optimum i pravilo 80 – 20 (da većina profita dolazi od stalnih potrošača tj. da 80 posto profita dolazi od 20 posto klijenata).

Sa tendencijom identifikovanja izvora profitabilnosti dolazi se i do kreiranje proizvoda i usluga koje će zadovoljiti stalne klijente koji su izvor profita.

Tako se analizom došlo do saznanja da su u spektru proizvoda najmanje prodavane standardne verzije proizvoda, a najviše se prodaju ili premium verzije ili jevtinije verzije.
Razmere je 40 – 40 – 20 posto tj. 40 posto se prodaju premium (skuplji) proizvodi, 40 posto jevtinija verzija proizvoda, a samo 20 standardna verzija.

Iz saznanja da kupci žele ili skuplju ili jeftiniju proizvoda, proističe tendencija da se sredina eliminiše.
Ako ne u potpunosti onda da ne bude od prevelike važnosti, samo da bude prisutna.

Ova tendencija kod redovnijih tzv. offline proizvoda se pokazuje i u online svetu.

Protokom vremena i zbog nagomilavanja standardnih proizvoda, nastaje diferencijacija i značaj je ili na platformi ili na brzoj i lakoj varijanti.

Primeri platforme su Facebook, MySpace, YouTube, WordPress a primeri korisničkih rešenja koja su laka za postavljanje i postavljaju se na platformama su Facebook Pages, MySpace Music, video klipovi na YouTube, blogovi na WordPress platformi...

Onih 20 posto standardnih proizvoda su regularni, standardni sajtovi.

Kao i uvek krenulo se od sajtova, ali je protokom vremena došlo do diferencijacije i izdvajanja platformi koje su pružale pogodnost koje su jevtine i lake za korišćenje.

B2M (BUSINESS – TO – ME)

U osnovi, teorija i praksa marketinga su poznavale dva koncepta: B2B i B2C.

Sa razvojem društvenih mreža i mogućnosti targetiranja pojedinaca sve prerasta u koncept B2M (business - to - me).

B2M konceptom se targetira pojedinac, donosilac odluke. Nema generalizacije, podela na individualne potrošače i firme itd

M(e) u koncept B2M je i domaćica koja kupuje za domaćistvo, i hranilac porodice, i student, i direktor neke firme, i donosilac odluke unutar nekog odeljenja i/ili tima....

Pojedinac je dobio na značaju i izdiže se iznad poznatih podela i marketari nastoje da targetiraju one koji su ključni za njihovo poslovanje.

Naslov je najvažniji

Pri određivanju šta je najvažnije za uspeh nekog članka obično se navodi da je najbitniji sadržaj jer on doprinosi razlici.

Pogotovo u Internet marketingu i PR – u je prisutna mantra – Content is king.

Ceo sadržaj, tagovi, ključne reči itd. su ništa u poređenju sa naslovom i podnaslovom.

U vremenu prenatrpanosti informacijama, filtriranje istih je važno i ono se vrši kratkim uvidom u naslov i podnaslov.
Tako postoji izreka – Nema prenatrpanosti informacijama, već postoje loši filteri!

Pažnja traje samo par sekundi i ako je naslov i podnaslov ne zadrže korisnik ide dalje.

Kada (ne)treba koristiti Twitter

Ne treba govoriti da je Twitter sve popularniji servis i mnogi se pitaju da li ga trebaju koristiti, i kako ga koristiti.

Istraživanja pokazuju da je velika većina korisnika Twitter – a samo registrovana, da nije ispunila ni osnove podatke, da nije postavila nijedan update....

Twitter TREBA koristiti :

1. Ako imate šta da promovišete! (sajt, blog, uslugu itd.)
2. Ako imate šta novo da kažete u nekom domenu.
3. Ako želite da ste upoznati sa novim tendencijama i pratitte 'gurue' u određenim domenima interesovanja.

Twitter NE TREBA koristiti:

1. Ako većina oko Vas koristi Twitter samo zato što je to IN, popularno.
2. Ako ne pratite uticajne i važne ličnosti iz Vašeg domena interesovanja.
3. Ako nemate ništa da kažete, promovišete...
4. Ako Vaša ciljna grupa nije na Twitter – u.
5. Ako Twitter nije mesto za Vaš brend, uslugu.

Da bi se bolje upoznali sa Twitter-om i svim mogućnostima, pogledajte Twitter Guide Book.

Da li je Google mrtav? NE

U poslednjih par nedelja veoma je burno na svetskom Internet tržištu i skoro svaki dan je ispunjen nekim novostima.

Prvo je zvanično pokrenut novi pretraživač WolframAlpha, koji nastoji odgovoriti na pitanja prilikom pretraživanja, tako što rezultati pretraživanja nisu usmereni ka linkovima već ka objektima, odgovorima.
Već duže vreme postoje najave da će se budućnost Internet pretraživanja zasnivati na semantic search (semantičkom pretraživanju) tj. da pretraživači nastoje da daju odgovore na pitanja korisnika...
Sve je u domenu najave jer je tehnologija dosta komplikovana.
Veliki pretraživači nastoje da na vreme uđu u borbu ili razvijanjem svoje tehnologije ili kupovinom start – up kompanija iz tog domena.

I dok se ne vidi u kom pravcu se razvija semantic search, odvija se borba na tržištu glavnih pretraživača.
Microsoft već duže vreme, i na sve moguće načine, nastoji da zauzme vodeću poziciju u domenu pretraživanja i samim time značajno poveća prihode od online reklamiranja...
Najnoviji pokušaj, lansiranje novog pretraživača Bing, izgleda ima uspeha.

Bing,je nakratko izbio na drugo mesto ispred Yahoo!
Moram napomenuti i da je u promociju Bing.com, planirano ulaganje od 80 do 100 miliona dolara, čime se ta promotivna kampanja svrstava u jedne od najskupljhih.

Sve je izglednije da je budućnost Microsoftovog online dela i Yahoo! u spajanju i integraciji

Još jedan od izazova Google – u je i Twitter, sve popularnije mikrobloging servis.
Na tom domenu još je dosta toga mutno jer postoje glasine da Google razmišlja o kupovini Twitter – a, onda da nastoji uključiti komunikaciju sa Twitter – a u rezultate pretraživanja, možda da pokušava razviti svoj mikrobloging servis...

Sve u svemu, u jednom momentu se postavilo pitanja da li je Google mrtav, da li je Google epoha Interneta prošla?

Odgovor je: NE!

Odgovor je NE jer:
1. Google ima sposobnost menjanja pravila igre na tržištu
2. Sposobnost generisanja prihoda od popularnih servisa.

Google je promenio pravila na tržišu oglašavanja, u e – mail domenu je sa Gmail prodrmao konkurenta, sa Google Maps je doneo novo značenje Internetu...

Konstanta je da Google menja pravila igre!

I kad su svi mislili da Google kaska za konkurenijom, oni su najavili Google Wave, čije se lansiranje očekujem krajem 2009.
Google Wave je revolucionarni servis u pogledu kolaboracije između korisnika i korišćenja dosadašnjih alata poput emaila i IM.

Osim što Google konstanto menja i postavlja svoja pravila na tržištu, on zna i da novčano kapitalizuje to.
Twitter je jako popularan, ali osim fondovskog finansiranja ne zna kako da unovči svoju popularnost.
Sličan slučaj je i sa Facebook, ali oni imaju priliv od reklama.
Mada se taj novčani priliv koristi za održavanja postojeće infrastrukure, a za daljnji razvoj prikuplja sredstava od investicionih fondova.

Prodajno – orijentisana organizacija

U ekonomskoj teoriji i praksi često se postavlja teorijsko pitanje šta je cilj organizacije i koja je od poslovnih funkcija najvažnija.
Dok jedni smatraju da je cilj profit, drugi tvrde da je opstanak preduzeća... Jedni misle da je marketing sve, drugi finansije itd

Često se čuju i zamerka da je poslovna etika na veoma niskom nivou, dok sa druge strane sa hvale sa profesionalošću, a najčešće je to veoma daleko od istine.
Možda je razlog u tome što se ne zna precizno šta se podrazumeva pod profesionalnošću pa se tako svako može samonazvati profesionalcem, jer to je subjektivna percepcija.

Struktuiranje organizacije prema potrošaču može se nazivati raznim imenima i označavati raznim pridevima (visokoprofesionalni itd), ali realno, preduzeće/organizacija koja ne ostvaruje prodaju i nema priliva gotovine (cash – flow) je bezperspektivna organizacija.

Organizacija mora biti usmerena na prodaju!
A sve druge funkcije je samo 'guraju', pospešuju, olakšavaju...

Marketing koji se ne efekturia u prodaji je samo besmisleno trošenje sredstava. Finansije koje ne doprinose rastu i razvoju su samo presipanje iz šupljeg u prazno..

Posmatarajući parcijalno, ne vidi se kako organizacija treba biti struktuirana, koji joj je kranji cilj.
Krajnji cilj svake organizacije mora da bude profitabila prodaja.

Preduzeće/organizacija koja nije strateški i ciljno definisana i usmerena ka prodaji postaje prodavnica sa masom ljudi koji uđu a niko ne kupi ništa, sajt na koji posetioci dođu i odmah odu (to se zove bounce rate), promotivna kampanja koja se ne efektuira u rastu prodaje promovisanog proizvoda/usluge, fakultet koji ne prenosi znanje već samo daje beskorisni papir

Svakodnevno se susrećemo sa primerima promocije radi promocije, jer to što se promoviše se ne može kupiti.

Izreka - Kera koja laje ne ujeda – najbolje oslikava taj fenomen.
Ta izreke bi se u slučaju Telekoma Srbija, VIP i Telenora mogla da glasi – Ponuda koja se reklamira se ne prodaje
Mnogobrojni su primeri takvog neetičkog, neprofesionalnog, i u krajnjem slučaju, neznalačkog i amaterskog poslovanja.
.
Trudim se, da moji postovi ne budu 'haterski', ali ovaj govori o realnosti, svakodnevnici o načinu poslovanja u Srbiji.

Svako ko je pokušao da kupi ADSL paket u Telekom – u, ili mobilni Internet u Telenoru se susreo sa time, ili ako je otišao u VIP da se raspitao o promotivnoj ponudi BlackBerry - ja pa mu je rečeno da je 'telefon skup' itd.

Ukoliko se ceo proces ne osmisli i sve ne testira, prodaja se neće ostvariti jer potencijalni kupac će otići kod konkurencije i nikada se više neće vratiti i svoja negativna iskustva će preneti drugima.
U današnje vreme konkurencija je samo jedna vrata dalje, samo jedan klik dalje...
Nezadovoljni potrošači prenesu svoja negativna iskustva grupi od 8 do 10 ljudi, a zadovoljni od 2 do 4....

Prodajni proces treba pažljivo i dobro osmisliti i sva faze i detalje testirati.