Globalizacija i moderne tehnologije su izmenile shvatanje pojma konkurencije.Više je u upotrebi termin kolaboracija.
Internet biznis je najpogodnije mesto za objašnjenje modernog pojma konkurencije i konkurentskog ponašanja.
Dok su u nekim domenima ljuti rivali, u nekima sarađuju, i isprepletani su njihovo interesi.
Blue Ocean koncept govori da se treba upravo naći tržište, usluga itd koja nema konkurenciju i time izbeći ‘krvava’ tržišna utakmica, koja uništava sve.
Sa druge strane, svedoci smo da konkurenti u jednom aspektu poslovanja sarađuju, a nekim drugima su i dalje žestoki konkurenti.
Primeri su saradnje Google i AOL, Google sa Yahoo itd
Često su ti ‘dilovi’ nejasni, ali to je deo velike igre, svi sa svima i svi protiv svih.
Ali, sve ovo ne treba da bude čudno, ako je svet međunarodne politike često nejasan i isprepletan interesima, antagonizmima i savezništvima, i može da se definiše kao jednopolaran sa tendencijom da postane multipolaran, u istom smeru se i veliki biznis kreće.
22 July 2008
Na Istoku sve novo
Ako Zapad ima Google, Istok ima Yandex. Yandex je vodeći ruski internet pretraživač i portal, ne samo u Rusiji, već u svim zemljama bivšeg SSSR-a.
Yandex, je u mnogo čemu primenjivao novosti u domenu pretraživanja i internet advertajzing pre svih, i vodeći je pretraživač u tom delu sveta.
Neki analitičari. kažu da je Google relativno kasno ušao na rusko tržište, ali mora se istaći da je njegova stabilna treća pozicija na tržištu, veoma dobra, ako se uzme u obzir da je Google morao prilagoditi svoju tehnologiju ruskom jeziku, pismu i gramatici, i što je naročito povoljno za korisnike – rezultati su mogu tražiti na latinici, a izbacuje rezultate na ruskoj ćirilici, tj. automatski prepozanaje što je veoma bitno jer je ruska tastaura totalno drugačija od standardnih, pa često i sami Rusi koriste latinicu u dopisivanju jer se ne snalaze…
I kako je u globalnoj ekonomiji, konkurencija globalna i na svakom delu planete, i Yandex i Google nastoje da poboljšaju svoje pozicije, i zauzmu dominantni položaj na ruskom tržište, za koje se predviđa da će do 2012. ako ne i 2015. rasti godišnje po minimalnoj stopi od 50%.
Prvo je Yandex objavio svoj izlazak na razvijena tržišta kapitala, poput NASDAQ, kako bi omogućio finansiranje rasta, a potom je Google objavio akviziciju od 140 miliona dolara koliko je platio za vodeći ruski reklamni sistem Begun, koji je preuzeo od, drugog na tržište, portala Rambler, koji je ujedno pristao da će koristiti Google-ovu search i advertajzing tehnologiju.
Ovo sve govori da u bliskoj budućnosti možemo očekivati veoma snažan rast ruskog internet tržišta i žestoku borbu ‘džinova’ na njemu.
Yandex, je u mnogo čemu primenjivao novosti u domenu pretraživanja i internet advertajzing pre svih, i vodeći je pretraživač u tom delu sveta.
Neki analitičari. kažu da je Google relativno kasno ušao na rusko tržište, ali mora se istaći da je njegova stabilna treća pozicija na tržištu, veoma dobra, ako se uzme u obzir da je Google morao prilagoditi svoju tehnologiju ruskom jeziku, pismu i gramatici, i što je naročito povoljno za korisnike – rezultati su mogu tražiti na latinici, a izbacuje rezultate na ruskoj ćirilici, tj. automatski prepozanaje što je veoma bitno jer je ruska tastaura totalno drugačija od standardnih, pa često i sami Rusi koriste latinicu u dopisivanju jer se ne snalaze…
I kako je u globalnoj ekonomiji, konkurencija globalna i na svakom delu planete, i Yandex i Google nastoje da poboljšaju svoje pozicije, i zauzmu dominantni položaj na ruskom tržište, za koje se predviđa da će do 2012. ako ne i 2015. rasti godišnje po minimalnoj stopi od 50%.
Prvo je Yandex objavio svoj izlazak na razvijena tržišta kapitala, poput NASDAQ, kako bi omogućio finansiranje rasta, a potom je Google objavio akviziciju od 140 miliona dolara koliko je platio za vodeći ruski reklamni sistem Begun, koji je preuzeo od, drugog na tržište, portala Rambler, koji je ujedno pristao da će koristiti Google-ovu search i advertajzing tehnologiju.
Ovo sve govori da u bliskoj budućnosti možemo očekivati veoma snažan rast ruskog internet tržišta i žestoku borbu ‘džinova’ na njemu.
14 July 2008
Vrednost brenda u internet industriji
Dok se brend, propagira kao vrhunska vrednost ili cilj u modernom poslovanju, postavlja se pitanje da li je tako u svim industrijama,
U internet industiji, brendovi se lako pojavljuju, ali i nestaju. Ili padaju u zaborav, jer se pojavljuju novi, ili korisniji, ili se spajaju sa nekim drugima.
Pošto je konkurencija samo jedan klik dalje, veoma je teško da se neki brend ureže u svesti korisnika i da je ekslukzivan pri izboru korišćenja neke usluge.
Svaka vrsta internet usluga, ima veliki broj alternativa. čak, napredni korisnici žele da se istaknu tako što ne koriste mainstram usluge, ne koriste Google neko neki drugi pretražiavač, ne Skype nego neki drugi voice transfer protocol, ne YouTube nego drugi neki video-sharing site…
Sve ovo dovodi do pitanja – Koliko vredi brend u Internet industriji?
Posmatrači su često pomućeni enormnim iznosima akvizicija npr. Google-ove YouTube.
Ali, sve one imaju smisla ako to doprinosi bržem osvajanju novih tržišta i korisnika i ako će omogućiti nove prihode kroz implementaciju tih rešenja u postojeći sistem i bazu korisnika.
Najbolji primer je za to Skype. eBay je za veliku sumu kupio Skype, i nakon godinu i pol, dve… ustanovili su da je on neprofitibilan jer ne znaju kako da generišu prihod od te usluge i povežu ga sa postojećim sistemom i bazom korisnika.
Vrednost u internet industriji je veoma promenljiva kategorija, što danas vredi mnogo, može sutra da vredi malo, i obrnuto.
U internet industiji, brendovi se lako pojavljuju, ali i nestaju. Ili padaju u zaborav, jer se pojavljuju novi, ili korisniji, ili se spajaju sa nekim drugima.
Pošto je konkurencija samo jedan klik dalje, veoma je teško da se neki brend ureže u svesti korisnika i da je ekslukzivan pri izboru korišćenja neke usluge.
Svaka vrsta internet usluga, ima veliki broj alternativa. čak, napredni korisnici žele da se istaknu tako što ne koriste mainstram usluge, ne koriste Google neko neki drugi pretražiavač, ne Skype nego neki drugi voice transfer protocol, ne YouTube nego drugi neki video-sharing site…
Sve ovo dovodi do pitanja – Koliko vredi brend u Internet industriji?
Posmatrači su često pomućeni enormnim iznosima akvizicija npr. Google-ove YouTube.
Ali, sve one imaju smisla ako to doprinosi bržem osvajanju novih tržišta i korisnika i ako će omogućiti nove prihode kroz implementaciju tih rešenja u postojeći sistem i bazu korisnika.
Najbolji primer je za to Skype. eBay je za veliku sumu kupio Skype, i nakon godinu i pol, dve… ustanovili su da je on neprofitibilan jer ne znaju kako da generišu prihod od te usluge i povežu ga sa postojećim sistemom i bazom korisnika.
Vrednost u internet industriji je veoma promenljiva kategorija, što danas vredi mnogo, može sutra da vredi malo, i obrnuto.
08 July 2008
Šta je loše u globalizaciji? (ako ima lošega)
Veoma često se čuju komentari koji govore da je globalizacija loša.
Svaki proces ima dobre i loše strane, i naravno da globalizacija ima nedostatke.
Glavni nedostatak je tendencija da se sve gleda uniformisano, standardizovano, bez želje da se uvaže lokalne specifičnosti.
Ali, masa prigovora, koji se iznose, pre svege, se može oceniti kao gomila budalaština.
Ako nisu budalaštine,onda su primeri retrogardnog mišljenja i jake želje da se očuvaju privilegije.
Globalizacija je pre svega ekonomski fenomen, koja ima uticaj na sve druge društvene aspekte, ali glavne zamerke se uprave odnose na taj ekonomski deo.
Globalizacija je donela to da više običan čovek nije rob nekog lokalnog trgovca, koji ih je neprestano varao, običan čovek više ne mora skupo da plaća usluge telekomunikacija i da koristi mito i korupciju da bi ostvario neku osnovnu uslugu, običan čovek više ne mora da trpi nekog neljubaznog prodavca...
Zamerke – nema više domaćih firma, a koja korst da li profit uzima neka tamo multinaciolna kompanija ili neki drugi tajkun? Šta pojedinac ima od toga...
Svaki proces ima dobre i loše strane, i naravno da globalizacija ima nedostatke.
Glavni nedostatak je tendencija da se sve gleda uniformisano, standardizovano, bez želje da se uvaže lokalne specifičnosti.
Ali, masa prigovora, koji se iznose, pre svege, se može oceniti kao gomila budalaština.
Ako nisu budalaštine,onda su primeri retrogardnog mišljenja i jake želje da se očuvaju privilegije.
Globalizacija je pre svega ekonomski fenomen, koja ima uticaj na sve druge društvene aspekte, ali glavne zamerke se uprave odnose na taj ekonomski deo.
Globalizacija je donela to da više običan čovek nije rob nekog lokalnog trgovca, koji ih je neprestano varao, običan čovek više ne mora skupo da plaća usluge telekomunikacija i da koristi mito i korupciju da bi ostvario neku osnovnu uslugu, običan čovek više ne mora da trpi nekog neljubaznog prodavca...
Zamerke – nema više domaćih firma, a koja korst da li profit uzima neka tamo multinaciolna kompanija ili neki drugi tajkun? Šta pojedinac ima od toga...
30 June 2008
Blogovanje
Bloging je veoma popularan u Internet- razvijenim zemljama, i čak ima ljudi koji zarađuju dobru lovu blogovanjem, pa su to pretvorlili u svoju profesiju, pa takve nazivaju Professional Bloggers.
Osim profesionalnih blogera, ima i fenomen Influencer bloggera, to su oni čija se reč smatra relevantom za neku temu, i oni se svrstavaju u red sa urednicima medija, stručnjacima iz neke oblasti...
U prošlosti, nisam želeo da blogujem. Samo sam u sklopu linbuilding akcije postavio blog za svoj poslovni portal SrbijaBiz.
Blog sam postavio na više mesta, na Blogger, na WordPress, na http://www.livejournal.com/. I moram da istakenm zadovoljavajuće rezultate.
Pretraživači veoma dobro vrednuju linkove iz blogova, pošto izgleda 'love' blogere.
Ta linkbulding taktika daje rezultate, za razliku postavljanja članka u Wikipediji, jer oni više ne primenjuju No follow link.
Pre određenog vremena, sam se odlučio da počenem sa svojim ličnim blogom koji će se baviti temama iz marketinga, PR –a, online biznisa itd
Napravio sam i na Blogger i WordPress kako bi video koji je funkcionalniji i koji dalje bolje rezultate.
Na WordPressu je http://aleksandartrklja.wordpress.com/
a na Blogger http://formandessence.blogspot.com/
Zapažanja su sledeća:
- Google isto indexira i Wordpress i Blogger, bez favorizovanja svog servia Blogger
- Blogger je mnogo funkcionalniji i lakše mu se dodaju opcije, kad je blog na Blogspot adresi
- Ako imate svoj posebno zakupljeni domen, onda je WordPress mnogo funkcionalniji, pruža masu opcija...
Iz, gore navedenog, proistekla je moja odluka da isti sadržaj postavljam na oba mesta, ali da pri izboru na koji da se koncentrišem i promovišem, to je Blogger-ov
Da bi ste nešto naučili o blogovanju posestite sajt http://www.becomeablogger.com/,
a sa sajta skinte PDF i poslušajte podcast.
Osim profesionalnih blogera, ima i fenomen Influencer bloggera, to su oni čija se reč smatra relevantom za neku temu, i oni se svrstavaju u red sa urednicima medija, stručnjacima iz neke oblasti...
U prošlosti, nisam želeo da blogujem. Samo sam u sklopu linbuilding akcije postavio blog za svoj poslovni portal SrbijaBiz.
Blog sam postavio na više mesta, na Blogger, na WordPress, na http://www.livejournal.com/. I moram da istakenm zadovoljavajuće rezultate.
Pretraživači veoma dobro vrednuju linkove iz blogova, pošto izgleda 'love' blogere.
Ta linkbulding taktika daje rezultate, za razliku postavljanja članka u Wikipediji, jer oni više ne primenjuju No follow link.
Pre određenog vremena, sam se odlučio da počenem sa svojim ličnim blogom koji će se baviti temama iz marketinga, PR –a, online biznisa itd
Napravio sam i na Blogger i WordPress kako bi video koji je funkcionalniji i koji dalje bolje rezultate.
Na WordPressu je http://aleksandartrklja.wordpress.com/
a na Blogger http://formandessence.blogspot.com/
Zapažanja su sledeća:
- Google isto indexira i Wordpress i Blogger, bez favorizovanja svog servia Blogger
- Blogger je mnogo funkcionalniji i lakše mu se dodaju opcije, kad je blog na Blogspot adresi
- Ako imate svoj posebno zakupljeni domen, onda je WordPress mnogo funkcionalniji, pruža masu opcija...
Iz, gore navedenog, proistekla je moja odluka da isti sadržaj postavljam na oba mesta, ali da pri izboru na koji da se koncentrišem i promovišem, to je Blogger-ov
Da bi ste nešto naučili o blogovanju posestite sajt http://www.becomeablogger.com/,
a sa sajta skinte PDF i poslušajte podcast.
23 June 2008
Open-social diskusija
Trenutno je rasprava o Google-ovoj incijativi za open-social, što podrazumeva da Google korisnicima koji razvijaju svoje aplikacije, omogućava da mogu iste da razmenjuju na svim društvenim mrežama i tako komuniciraju sa svojim prijateljima.
Kao prednost se ističe da se time olakšava korisnicima interakcija sa drugim korisnicima, jer ne moraju da posećuju pojedinačne sajtove već sa jednog mesta mogu da održavaju komunikaciju.
Burna rasprava je nastala iz dva razloga:
1. jer se to smatra kao Google-ov odgovor na Facebook-ovo otvaranje i postojanja mogućnosti da korisnici razvijaju i postavljaju svoje aplikacije, što je dovelo do enormnog rasta popularnosti, ionako popularnog Facebook-a.
2. zbog odbijanja Facebook-a da ne dozvoli pristup svojim korisnicima, sa objašnjenjem da nisu do kraja jasna pravila korišćenja i kako to utiče i štiti privatnost korisnika.
Oba razloga, imaju svoju utemeljenost, i vremenom će se videti do čega će se doći (najverovatnije kompromisom), ali jedno je sigurno: Internet se razvija u pravcu open-social iz više razloga:
1. korisnici to žele
2. tehnologija omogućava
3. konkurencija na Internetu traga za novim oblicima...
Kao prednost se ističe da se time olakšava korisnicima interakcija sa drugim korisnicima, jer ne moraju da posećuju pojedinačne sajtove već sa jednog mesta mogu da održavaju komunikaciju.
Burna rasprava je nastala iz dva razloga:
1. jer se to smatra kao Google-ov odgovor na Facebook-ovo otvaranje i postojanja mogućnosti da korisnici razvijaju i postavljaju svoje aplikacije, što je dovelo do enormnog rasta popularnosti, ionako popularnog Facebook-a.
2. zbog odbijanja Facebook-a da ne dozvoli pristup svojim korisnicima, sa objašnjenjem da nisu do kraja jasna pravila korišćenja i kako to utiče i štiti privatnost korisnika.
Oba razloga, imaju svoju utemeljenost, i vremenom će se videti do čega će se doći (najverovatnije kompromisom), ali jedno je sigurno: Internet se razvija u pravcu open-social iz više razloga:
1. korisnici to žele
2. tehnologija omogućava
3. konkurencija na Internetu traga za novim oblicima...
18 June 2008
Tagovi važni, ako ne i najvažniji
Kad sam skinuo Mozilla Firefox 3, i pogledao novosti, još jednom sam se uverio da su tagovi važni, ako ne i najvažniji pri pretraživanju.
To znači da se osim imena domena naročito mora obratiti pažnja na meta tagove.
A, kad se bolje i razmisli i normalno je to, jer tako ljudi razmišljaju.
Želeći da upamte bolje, treba im neka simbolička predstava, ili da ne bi ulazili svaki put u detalje, donose odluke u skladu sa predstavama i ubeđenjima.
Nedostatak je što dovodi do etiketiranja, predubeđenja itd
16 June 2008
Digital Asset Optimization (DAO)=SEO 2.0
Sa razvojem Internet tehnologije i alata, sve više se koristi izraz Digital Asset Optimization (DAO) koji se uzima kao sinonim za SEO 2.0.
DAO podrazumeva da se ne optimizuju samo sajtovi, preciznije tekstovi na sajtovima, već da se napravi optimizovan splet svih tekstualnih i audio-vizualnih alata, kako bi se postigla maximalna vidljivost.
To znači, da se u obzir pri optimizovanju moraju uključiti i video klipovi na YouTube i ostalim video sharing sajtovima, potom slike na Flickr i PhotoBucket, audio klipovi koji se postavljaju na specijalizovane sajtove...
Google Universal search i Ask 3D su napravili korake u tom pravcu, da pri pretraživanju, prikazuju zbirne multimedijalne rezultate.
12 June 2008
Ko kreira sadržaj?
Jedna od pomodnih stvari na Internetu je koristiti izraze poput Web 2.0. Web 3.0 ... a sve sa ciljem da se nekako označe savremene tendencije na Internetu.
Naglasak je sve više na korisnicima, i razvijaju se alati koji omogućavaju korisnicima da sami kreiraju sadržaje na Internet. Taj proaktivni pristup koji težište stavlja na pojedinačne korisnike, naziva se fenomenom user-generated media.
Sajtovi služe samo kao platforma, koja omogućava korisnicima da u skladu sa svojim preferencijama, samo kreiraju sliku o sebi.
U fokusu su prventstveno društvene mreže (social networks) poput Facebook, MySpace itd...
Poslovni sajtovi i portali, nastoje da isti princip primene u svom delovanju i teže da pronađu najadvekvatnije forme kako bi se fenomen 'social' odslikao na poslovni segment.
A pri tome je glavno pitanje, kako to pretvoriti u prihod, pošto zajedno sa 'social' ide i 'wiki' fenomen koji označava besplatni sadržaj kreiran i uređivan od strane korisnika.
Da bi bilo jasnije, prikazaću na primeru poslovnog portala SrbijaBiz.com.
SrbijaBiz.com, koji ima slogan Portal poslovne Srbije, ima misiju da sakupi sve relevantne informacije, pruži usluge i da bude platforma za uspešno poslovanje u Srbiji.
Polazeći od misije, kreirane su sledeće usluge:
SrbijaBiz Katalog : Pregled firmi u Srbiji po delatnostima i gradovima.
SrbijaBiz Event: Pregled poslovnih događaja (kongresi, seminari, konferencije, webinari itd) u Srbiji
SrbijaBiz BizPartneri: Ponuda i tražnja za poslovnim partnerstvima (zastupništvo, distribucija, agentura, franšizing, prodaja i kupovina biznisa itd)
SrbijaBiz Info: Relevantne poslovne vesti i informacije.
SrbijaBiz VIPJobs: Oglasi za posao za menadžerske i rukovodeće pozicije. Baza podataka kandidata koji imaju kvalifikacije, sposobnosti i iskustvo za vodeće pozicije
Izbor servisa i usluga, je izvršen na osnovu trenutne potrebe tržišta.
Sa daljim razvojem, pojedine usluge će se dodavati (verovatno neke i ukinuti).
Korišćenje svih osnovnih opcije je besplatno i svi registrovani korisnici mogu da koriste sve usluge.
To praktično izgleda ovako:
- Neke ne zahtevaju proces odobravanja od strane urednika poput postavljanja prezentacije firme u Katalogu, dok ostale zahtevaju.
- Odgovorno lice u nekoj firmi/organizaciji, želi da predstavi svoje poslovanje i postavi osnovnu prezentaciju (do 200 karaktera i sa kontaktnim podacima) u sekciji Katalog. (neograničen broj prezentacija firmi pod različitim kategorijama).
- Ukoliko želi da nađe poslovnog partnera, ili ima ponudu za poslovno partnerstvo, postavi oglas u BizPartner sekciji. A i može da pregleda i vidi da li mu je nešto interesantno.
- Takođe, može da se informiše i o poslovnim vestima u sekciji Info, a firma koja ima PR službu, ili neka PR agencija, mogu da postave svoje obaveštenje u Info sekcije.
- Da bi obavestili javnost, mogu da postave obaveštenje o svom poslovnom događaju poput skupštine akcionara u Event sekciji, ili prezentuju oglas koji organizuju, a takođe i da se informišu o aktuelnim poslovnim događajima.
- Ukoliko imaju potrebe za angažovanjem rukovodioca, menadžera itd mogu da postave oglas u VIPJobs sekciji, a takaođe i pojedinačni korisnici mogu da pregledaju oglase za menadžerske pozicije i da postave svoj CV u bazu.
Omogućena je velika mobilnost i osnova da korisnici iskažu i zadovolje svoje poslovne potrebe
10 June 2008
Šta birači piju?
Ovo nije poziv za čašćenje, već odražava tendenciju u političkom marketingu da se kombinacijom potrošačkih navika i glasačkih segmenata, što preciznije targetiraju glasači koji su neopredeljeni i prema kojima treba usmeriti promotivne napore.
Razumevanje njihovih životnih stilova, preferencija, potrošačkih navika...(što više informacija), omogućava političkim partijama i kandidatima, da što efikasnije ulože svoje resurse.
Ova tendencija je nastala i najviše je izražena u SAD.
Razlog je dvopartijski sistem i mala razlika koja odlučuje pobednika u bilo kojoj vrsti izbora.
Prvobitno su izborni stratezi uzimali u obzir demografske varijable poput rase, vere, nacije... a prva predsedniča kampanja Bila Klintona je uspeh postigla zahvaljujući istraživanjima javnog mnjenja koji su istraživali potrošačke preferencije i ponašanje, i na osnovu njih su Klintonovi politički stratezi, usmeravali kampanju koja je targetirala one segemente koji su potencijalno naklonjeni.
Do tada je su napori koncentrisani samo na oglašavanje, koje je bilo usmereno, ali su dubinska istraživanja donela mogućnost veoma preciznog targetiranja i efikasnije korišćenje resursa.
Kako su izbori Americi, po pravilu tesni, i potrebno je uložiti pre svega mnogo finansijskih sredstava, takva vrsta istraživanaj se sve više razvijala, i na osnovu jednog istraživanja je ustanovljeno da birači koji su neopredeljeni, a naklonjeni Demokratskoj stranci, donose odluku pod uticajem poštara i šankerica.
To je omogućilo demokratama da usmere svoje napore prema tim 'ključnim ubeđivačima' kako bi što više njihovih glasača učestvovalo na izborima i kako bi ih ubedili da glasaju za njih.
Pošto je bila u centru pažnje trka na primarnim izborima unutar Demokratske stranke, utvrđeno je da pristalice Baraka Obame više koriste Mac, a Klinonove PC itd
Smanjenje razlike i povećanje konkurentnosti doprinosi razmatranju što je moguće većeg broja faktoa koji utiču na glasače, jer političke kampanje su veoma skupe, samo pobednik ima koristi.
Subscribe to:
Posts (Atom)