24 February 2015

Promotivni šum

Otkad je Norbert Viner u svojoj Kibernetici i prikazom u svom Viner filtru postavio i prikazao kako se odvija proces komunikacije, Marketing nastoji da što preciznije definiše nosioce procesa i njihovu ulogu. U procesu koji se odvija po principu: Pošiljalac poruke -- Primaoc poruke + Povratna sprega, uvek se pojavljuje Šum koji remeti proces. Šum nastaje ili kao neadekvatna poruka koja se odašilje u promotivnoj komunikaciji ili kao rezultat delovanje konkurencije. Ovde bi da naglasim Šum koji nastaje kao želja da se ometanjem konkurentskih promotivnih napora, zadrži postojeće stanje. Mada, na prvi pogled deluje kao da konkrencije želi da privuče klijantelu, pravi cilj je odvraćanje prelaska postojećih korisnika kod konkurencije jer se stvara zbrka i klijent ne vidi razlog zašto bi promenio dosadašnji proizvod ili uslugu. Ima više primera Promotivnog šuma. Jedan su banke. Pre par meseci bilo je prisutno intenzivno promovisanje keš kredita. Ono nije nastalo dominantno iz potrebe da se privuku novi klijenti, već iz potrebe da se zadrže postojeći. Jedna od banaka je krenula sa promovisanjem svoje usluge keš kredita, a druge su ubrzno krenule da promovišu istu uslugu. Promovisanjem svoje usluge keš kredita, korisnicima se oduzima razlog za prelazak u drugu banku, i korisnici bankraskih usluga u toj promotivnoj džungli ne mogu da identifikuju jasan razlog zbog kojeg bi promenili banku, a pritom imaju i dodatni finansijski napor izmirivanja svih preuzetih obaveza na na osnovu dozvoljenog minusa... Drugi primer su mobilni opereteri. Na tržištu se u sadašnjost ističe samo jedan model mobilnog telefona -iPhone, kao BlackBerry pre. Sve ostalo i svi paketi usluga čine 'maglu' koj odvraća korisnike od promene mreže. Korisnici ne mogu jasno da identifikuju prednosti nekog promovisanog paketa usluga jer već za par dana konkurencija promoviše nešto 'za dlaku' jevtinije i bolje. Na kraju se sve svodi na isto, jer svi oni imaju iste marginalne troškove za prenos glasa i podataka. Kao primer treba uzeti i trgovinske lance. Kao da neko privučen cenom svinjskog buta, pilećeg bataka itd ode u baš taj trgovinski lanac. Svi oni se promovišu sebe da podsete potrošače da i oni i dalje postoje. A istraživanja tržišta su pokazala da je lokacija i blizina prodajnog objekta ključni za donošenje odluke o potrošnji! Kao primer uzimam penzionerke iz moje zgrade koje odlazak u neki trgovinski lanac smatraju rekreacijom i šetnjom, a nisu vođene promovisanim cenama... Iz svega prethodno napisanog sledi da cilj: Poslati pravu poruku u pravo vreme pravim ljudima! je izazov sa kojim svaki markgeting mora da se nosi!

14 January 2015

Brend = Proizvod/Usluga + Nešto!

Marketari konstantno trućaju o brendiranju, kako treba brendirati ovo, brendirati ono... Prvi put sam se jasno suočio sa time šta je brend, kad sam živeo u Rusiji '93. nekoliko meseci. Tamo sam susreo extra funkcionalne proizvode tipa brava za vrate itd ali sve to nije imalo nikakvu estetske vrednost. Ili je neki istovetni proizvod koštao 3-4 puta manje, samo zato što je ukrajinski... Lada se pali i ide bez problema na -25 po Sibiru, dok Alfa Romeo bi odavne pre izdahuo...Ali estetski doživljaju Alfa Romea i Lade su kao nebo i zemlja. Na fakultetu iz Politčke ekonomije, ophrvaju vas sa pojmovima kao što je vrednost, upotrebna vrednost itd Sa pojmovima iz Marksovog Kapitala... Konstantno se na TV pojavljuju prilozi kako Srbija, Hrvatske itd nema neki svetski brend.Niko ne kaže koliko sve to košta. Brendiranje košta nekoliko milijari dolara za neki pojedinačni proizvod! Ako se neko pita zašto Nike patike koje se proizvode u Kini po 10 dolara, koštaju 180-200 u SAD, neka se pitaju zašto Nike ima onolike milionske sponzorske ugovore sa Majkl Džordanom. U poslovanje nema emocija i takvih sličnih osećaja... Samo interes ! Brend je proizvodna cena proizvoda + malipulativni troškovi + izdvajanje za marketing! Izdvajanje za marketing, po pravilu, tvori to NEŠTO ! I zaključak: Brend nije brend ako ne postoji neka kompetitivna prednost koja se može istaći!

09 December 2014

SEO je mrtav ! Ili nije baš...

U poslednjih godinu dana, opštepristutno geslo je SEO je mrtav! Ono je prisutno iz potrebe da se naglasi sve veća vrednost sadržaja, a sve manja važnost tehničkih SEO stvari... To važi za velika, razvijena tržišta. Na njima velike SEO/Internet marketing agencije, zastupaju velike korporacije i brendove i vode računa o rangiranju po par stotina, nekad i 1000 ključnih reči i izraza. One interno pokušavaju da kloniraju Google, Bing, Yahoo, kako bi što preciznije odredili ili bar naslutili šta pretraživači smatraju važnim. I tako postigli što bolje rangiranje svojih klijenata. Ali za mala, nerazvijena trišta kao što je srpsko, priča je drugačije. Ovde je dovoljno uraditi dobro osnovne stvari (domen, Title Tag, Meta description, H1, H2...)i sajt će se sasvim dobro rangirati na Google ! Dokaz za to je moj ex - poslovni portal SrbijBiz.com. Iako se par godina ne bavim njime, a u februaru 2014. nisam ni produžio domen (programer drži masu sajtova na nekom jevtinom hostingu, pa portal i dalje funkcioniše jer niko nije preuzeo domen - a to je posebna priča), pri pretrazi "poslovni portal srbija" - sajt je na prvoj strani (od IP adrese zavisi na kom mestu), a po pretrazi "poslovni događaji srbija" je sigurno prvi na prvoj strani. Znači, plitkost našeg tržišta čini posao lakšim i naglasak stavlja na druge aspekte Internet marketinga i poslovanja !

24 April 2014

Marketing idioti

Već duže vreme smišljam kako da pravilno formulišem ovaj blogpost i temu koju obrađujem. Pa sam se nekako smislio da pokušam... Na ovaj post me podstakla moja prijateljica. Dođem ja kod nje na slavu i vidim da ima neki skuplji smartfon, i krenemo da pričamo i kaže mi da ona nema profil na FB jer ne odobrava taj način komunikacije!!! I to me navede na razmišljanje - zašto ona uopšte ima taj telefon? Razgovara tim telefonom sa svojom sestrom i dečkom, i ponekom nekom drugaricom ne svakih par meseci, a ima poslovni telefon za potrebe koje joj odnose većinu vremena... Promišljajći na tu temu javi mi se izraz za takve ljude – Marketing idioti. Marketing idioti su ljudi koji pod uticajem marketinške industrije, posebno promotivnog aspekta, kupuju ono šta im ne treba, koji ne koriste to na način za koju je ta stvar predviđena i namenjena, i najvažnije – kupuju parama koje nemaju! Ako uzmemo da je marketing deo ekonomije, a da je osnova ekonomije racionalnost, i tom temom se bave razni delovi ekonomske teorije – mikroekonomija, makreoekonomija itd Dolazimo do toga da se gro kupovina proizvoda koji ne zadovoljavaju osnovne ljudske potrebe vode neracionalnošću i nekim drugim motivima. Tom temom se marketing bavi od knjige Skrveni ubeđivači, pa se tako razvio i Neuromarketing! Da se vratim na primer moje prijateljice – znači ona nema FB a smartfonovi su upravo namenjeni tome da se lakše i brže povežeš sa FB, Twitter, Instagram... jer ne odobrava taj način komunikacije, a pritome se par puta nije ni javila na poziv, niti odgovarala na poruke! Znači, ti ljudi ne shvataju da poklanjaju pare (obično ne svoje već pare od roditelja, ljubavnih partnera) akcionarima Apple, Samsung... A to ih po mom mišljenju kvalifikuje da budu nazvani idiotima, a u ovom aspektu Marketing idiotima jer oni zbog iracionalnog društvenog prestiža kupuju stvari koje im ne trebaju, koje ne da nepravilno koriste nego ne koriste uopšte i sve to sa parama koje nemaju! Iz svega prethodno navedenog proizilazi da je cela poenta i cilj svake uspešne marketinške kampanje da prepozna skrivene motive koji navode ljude na kupovinu nekog proizvoda ili usluge i apelujući na njih dovede do ostvarenje cilja –KUPOVINE!

06 February 2014

Marketing i PR su SVE!

Tokom sezone slavi i slavlja, čovek dođe u susret sa masom raznh ljudi. Tako sam se na jednoj slavi zatekao okružen masom advokata (koji dosadni ljudi!:-)).I kroz konverzaciu, kažem ja jednoj advokatici da su pravnici smislili novogovor itd I u jednom trenutku da bi opravdao svoj argument, kažem da se ja nikad nisam zanimao računovodstvom, a druga na to kaže – To je osnova svega! Jer naravno šta ograničeni i nadmeni pravnici mogu da kažu.... Na to ja kažem da nije istina jer knjigovodstvo, računovodstvo generalno, beleže samo ono što je bilo. Ne kreiraju ništa novo! Da bi pojačao svoju argumentaciju, predstavim kroz priču, opis života, da su Marketng i PR SVE! Kažem: - Rodi se dete, i da bi roditeji dokazali, kako su Bože moj uspešni, kupuju detetu stvari da b svi videli kako je njihovo dete slatko. I time dete postaje instrument kojim on šalju svetu poruku o sebi! - I to se nastavlja kroz celo detinjstvo deteta. - Onda žele da upišu dete u što bolju školu, kupuju mu lepu školsku torbu itd I dete je i dalje instrument svojih roditelja. - Dete raste, i vremenom želi da se identifikuje sa vršnjacma i istakne. Pa želi takve i takve farmerke ili haljincu, najbolji mobilni, IN patke itd - Dolazi do adolescencije i onda počinje PR. Da li si iz ugledne porodice, da li si žestok momak, da li si 'laka riba' itd....I PR te prati kroz ceo život. - I ide život, čovek ostari, kroz život se vodi željom da bude dopadljiv ljudima, a Marketng i PR, su putevi za ostvarenje toga, i čovek dođe do kraja svog života, umre i onda kako će ga sahranti, kakva pogrebna oprema, opet šalje neku poruku... Možda ljudi ne shvataju ali ceo naš život smo ili instrument slanja promotvnih poruka, ili pod njihovim uticajem!!!

06 November 2013

Svako pleme koje ima svoje pleme

U poslednjih par godina. u domenu izgradnje brenda, je popularan koncept 'plemena. Par marketinških gurua, propagiraju koncept da brenda treba da nastoji da izgradi bazu vernih kupaca, klijenata, simpatizera itd i da tim putem osnaži svoju poziciju na tržištu kroz snažnu vezu sa brendom. Glavno pitanje je – Kako izgraditi pleme? Prvi i najvažniji korak je PAŽNJA. Nastoji se izazvati što veća primećenost brenda, privući pažnja, probuditi interesovanje. Sa analizom društvenih mreža i servisa – Facebook, Twitter, Google+, Pinterest... dolazi se do zaključka da postoje korisnici koji su mikro-lider i imaju masu prijatelja, followera itd Sa targetiranjem tih ljudi dolazi do eksponencijalnog proboja u promociji. Kad brend targetira određenu kohortu ljudi, koji su u realnom svetu 'ugledni' po nekim parametrima koji su značajni određenim ljudima. (primer – neka devojka koja je popularna u nekom društvu i trendseterka, neki klinac sportista itd), dolazi do eksponencijalne promocije jer – oni imaju npr. 300,500 frendova, njihovi frendovi 200 i tako dalje. Primer: Targetiranje 100 takvih, sa 300 frendova, dolazi do promocije za 30 000+ ljudi Alati kao što je Graph Search na Facebook, olakšavaju ceo proces, jer sa pretraživanjem po raznim upitima, tipa – šta vole korisnici kojima se sviđa XYZ, dolazi se do podataka o tome šta interesuje Vaša followere,fanove, šta vole kod konkurencije, geografska lokacija, starosna dob itd I proces može da započne...E-mail marketing, FB Like Box itd Samo preostaje da se pametno odrede parametri targetiranja!

10 July 2013

Vrednovanje po najgorem!

Dugi niz godina čitam i slušam o tome šta sačinjava brend i određuje njegovu vrednost. Ima dosta različitih mišljenja i svaki želi da istakne neki drugi aspekt. Smatram da se konstantno zanemaruju negativne pojave koje učestvuju u vrednovanju nekog brenda. Svako sudi o nekom brendu po svom iskustvu u vezi sa tim brendom. Lako se zaboravlja šta je bilo dobro duži niz vremena, a posle prvog negativnog iskustva – brend se napušta! Postoji izreka da se reputacija dugo gradi, a nestaje za tili čas. Tako je i sa brendom. Npr. Možete godinama ići u neku pekara, ali kad Vam prvi put daju nešto lošijeg kvaliteta, napustićete ih. Možete godinama točiti benzin na nekoj pumpi ali posle prve neljubazne usluge, zaboravićete ih zanavek. Možete godinama ići u neki kafić, ali posle prve 'podvale', nikad više nećete otići tamo.... Sve ovo se dešava jer: 1. Živimo u vremenu prenapučenosti proizvodima i uslugama, i niste primorani da trpite nešto loše po Vas, već se sledećg trenutka okrećete alternativi. 2. Profesionalizam se podrazumeva. 3. Vrhunska usluga se podrazumeva. 4. Vrhunski kvalitet se podrazumeva. Kad se uzmu u obzir sve, prethodno navedene, komponente, dolazi se do zaključka: Snage brenda se meri po snazi najslabije karike u marketing mixu!

17 April 2013

Pravi proizvod u pravo vreme na pravom mestu!

Na ovaj blogpost o poslovnom uspehu nekog proizvoda, me navela jedna svakodnevna, obična stvar – hleb! U poslednjih par meseci, svako jutro kad treba da krene u prodavnicu da kupi hleb, moja majka kao Balkanski špijun gleda kroz prozor i špijunira da li je stigao hleb. Nisam baš ni obraćao pažnju na tu njenu aktivnost jer jer meni normalno da rano ujutro bude hleba u prodavnici. I juče ona morala da ide negde i ja postao zadužen za kupovinu i siđem u 7h kad ono –hleb nije stigao! Pa onda krenem u 8:20h, kad ono opet hleb još nije stigao!!! Moram da napomenem sledeće – Fidelinkin hleb jedem preko 30 godina, i otkako je žena Čedomira Jovanovića zakupila postrojenja Fidelinke, hleb je savršen! Toliko je dobar da bi čovek mogao samo to da jede. Ali džabe je hleb odličan, kad ne mogu da ga kupim kad najviše mi treba (ujutru). Ako je firmi teško da dopremi hleb 3-4 km do šireg centra grada, time ne samo da sebi stvara gubitke nego kreira profit konkurenciji. Za pekarski zanat se oduvek znalo da ima mnogo para, ali nema spavanja. Mora da se ustane rano ujutru i stavi hleb na pečenje. Ako ti nećeš da pratiš da pravila igre i normalan životni ritam – PROPAO SI! 4 P marketinškog mixa (Product, Promotion, Price, Placement) su neumoljivi. Možeš ti imati najbolji proizvod, najbolju radnu snagu (cena je u ovom slučaju regulisana od strane države) itd ali ako mašiš jedan aspekt - PROPAO SI! Kako je moguće da stigne hleb iz Bečeja! (90 km udaljenost) u samoposlugu a ne može sa ivice grada u širi centar. Mene kao kupca baš briga u kom stanju su oni preuzeli tu firmu, da li je, da li nije bilo dovoljno kamiona, koliki je bio obrtni kapital i ostali ekonomski pokazatelji itd Mene samo interesuje da dobijem željeni proizvod u pravu vreme!!!! Ta delatnost je jako konkurentna. Ako nema u jednoj prodavnici, odeš do druge. Pored moje zgrade su 3 prodavnice, velika samoposluga 100 m dalje, pekara 50 m... I što bi neko čekao super proizvod kad ga nema. Ili optimizuješ svoje poslovanje prema zahtevima tržišta ili si PROPAO!

25 March 2013

Da li si penjač ili šerpas?

Sa vremena na vreme, marketing i PR profesija su pod udarom sa željom da se predstave kao nešto loše ili nečasno. Ta tendecnija je prisutna od 60-tih godina 20. veka kad su ljudi koji se bave advertajzingom proglašavani 'zagađivačima', 'prodavcima magle' itd Ta tendencija izrasta iz neznanja pa se onda pojmovi o kojima ne znaju ništa proglašavaju nečasnim, prljavim itd Odgovor na takve tvrdnje se zasniva na odgovoru na pitanje – Da li si penjač ili si šerpas? O penjačima, alpinistima koji osvoje Mont Everest zna se sve. Svuda su njihove slike, daju intervjue, daju stručne komentare itd A o ljudima koji im to omogućavaju sve to i nose gro tereta – šerpasima se ne zna ništa, a oni se nebrojeno puta tokom svog života popnu na Mont Everest. Ne bi penjači uspeli u svom 'poduhvatu' da im ti siroti ljudi za male pare ne nose teret gore. I sam tim prikazom se postavlja životno pitanje – Šta si? Može firma imati super proizvode, pružati najbolje usluge, imati najjevtinije cena itd ali ako niko ne zna za to – čemu onda sve to? Može neko biti najbolji radnik u firmi, najpametniji itd ali ako niko ne zna za to – čemu onda sve to? Šerpas je mudar, ne zaleće se, neće gore ako oseća da oluja dolazi. Pa ti umri ako si glup. Ali za njih se ne zna. Oni ne ulaze u nijedne anale, ali životni zakon je – Winners take it all!

19 December 2012

Inbound marketing – 70% - 20% -10%

Inbound marketing je savremena marketinška disciplina koja nastoji targetirati zainteresovane i profitabile korisnike. Postoje razne podvrste te marketinške discipline – Agile marketing itd s svojim posebnim izrazima i žargonom, poput Sprint, Themes, Context itd. Sve u svemu, nastojanje je da je prošlo doba neseletivnog trošenja napora i sredstava, i da se nastoje targetirati oni 'pravi'. Svaka od podvrste uključuje sledeća 3 dela: 1.TOFU (Top of the funnel) – Široka lepeza interesanata. Targetira 70% korisnika. 2. MOFU (Middle of the funnel) - Više i dublje zainteresovani. Targetira 20% korisnika. 3. BOFU (Bottom of the funnel) - Oni koji su spremni da plate za uslugu Targetira 10% korisnika. Oni koji su zainteresovan da kupe uslugu. Vizuelni prikaz se može zamisliti kao obrnuti levak, koji predstavlja razne kategorije potencijalnih korisnika. Iteracijom kroz sadržaje nastoje se zadržati i targetirati oni koji su spremni da kupe uslugu. Široka je lepeza tehnika – whitepapar, webinar, podcast, SEO itd, ali cilj je da se eliminišu nepotrebni i targetiraju oni koji zapravo žele određenu uslugu. Tokom vremena korisnici mogu da prelaze iz jedne u drugu kategoriju korisnika, ali cilj je da se dovedu do nivoa kada su platežno spremni. Inbound marketing štedi vreme, napore i sredstva i nastoji targetirati samo one koji su profitabilni!