Dok Google, u odnosu na konkurente, nadmoćno vodi u pretraživanju interneta i prohodima od online promovisanja, postoje određeni segementi u kojima su preostala dva konkurenta Yahoo i Microsoft Live bolji.
Tako, većina za proveru broja linkova koji vode ka nekom sajtu koristi Yahoo-ovu uslugu Yahoo Site Explorer, Yahoo Finance su najpopularnije poslovne vesti, potom idu Microsoftove, a na kraju Google-ove.
Yahoo je najpopularniji u Francuskoj, a Microsoft Live ima primat u Holandiji itd
Osim 'trijumvirata' Google, Yahoo, Live.com, konkurencija osim između njih samih, postoji i u domenu 'trijumvirat' sa jedne strane, a sa druge strane drugi pružaoci usluge npr. u readerima RSS feed-ova
a između ostali 'nezavisnih' koji se međusobno takmiče kao npr. društvene mreže MySpace, Facebook, Hi5...
Može se primetiti, da 'veliki igrači' kad god primete popularnost neke usluge, nastoje ili sami da ih razviju ili nastoje da putem akvizicija zauzmu položaj na tom tržišnom segementu.
Najčešće prvo pokušaju razviti sopstvenu uslugu, a ako ne postigne zapanjujući uspeh, izvrše akviziciju ili neku formu strateškog partnerstva.
Primeri. Google je kupio Orkut najpopularniju društvenu mrežu u Brazilu, napravio dogovor sa News Corp. oko MySpace, MSN je kupio 5% Facebook-a, Yahoo je kupio Flickr i obustvai svoju uslugu Yahoo Images....
Osim globalne konkurencije, postoji regionalna/lokalna.
Tako u Rusiji i svim zemljama bivšeg SSSR-a tržišnu bitku vode Yande.ru i Mail.ru.
U Rumuniji na tržištu poslova 'ljutu' bitku vode BestJobs.ro i Ejobs.ro. U Bugarskoj je najpopularnije društvena mreža sajt Impulse.bg (vlasništvo Neogena) itd
Zaključak bi mogao biti da je u online biznisu - konkurencija svuda i između svakog.
Internet (online) biznis, kao najeklatantniji oblik globalizacije, upravo dokazuje sve prednosti i nedostake tog fenomena
13 October 2008
05 September 2008
Google Chrome – novi hit?
U poslednja dva dana, Internet je zatrpan informacijama, komentarima, analizama itd. o novom browser-u koji je Google lansirao na tržište Chrome.
Em se diskutuje o funkcionlnosti, em kako se to uklapa u Google-ovu dugoročnu startegiju...
Bitno je reći sledeće stvari:
- to značajan korak u Cloud computing tendenciji
- Chrome je tek na početku, i zasada je samo ipak browser, i daleko od OS.
- ovo će ubrzati i prodrmati tehnologiju browsera, jer mora se reći da je Chrome veoma funkcionalan, pregledan i brz.
Po svemu sudeći, Google Chrome će biti hit.
Google brend nam garantuje da će biti sigurno inovativan, funkcionalan i napredan.
Em se diskutuje o funkcionlnosti, em kako se to uklapa u Google-ovu dugoročnu startegiju...
Bitno je reći sledeće stvari:
- to značajan korak u Cloud computing tendenciji
- Chrome je tek na početku, i zasada je samo ipak browser, i daleko od OS.
- ovo će ubrzati i prodrmati tehnologiju browsera, jer mora se reći da je Chrome veoma funkcionalan, pregledan i brz.
Po svemu sudeći, Google Chrome će biti hit.
Google brend nam garantuje da će biti sigurno inovativan, funkcionalan i napredan.
01 September 2008
Dodavanje features umesto kreiranje usluga
U online biznisu, praksa je pojava da raznorazni portali i opširniji sajtovi postaju ‘prenatrpani’ jer razvijaju nove aplikacije/usluge i daju svakoj posebno mesto i žele što bolje da je istaknu.
Posle uspeha Google-ovog koncepta jednostavnosti u dizajnu, postoji tendencija da se korisnici ‘bombarduju’ jednostavnošću (često i se preteruje i dizajn je bez dizajna), a to dovodi do dileme kako promovisati novu uslugu ili dodatak postojećoj.
Konkurencija i brz tempo razvoja, uslovljavaju da svi konstntno rade na poboljšanju svojih usluga i teže da načine da se diferenciraju od svojih konkurenata, i to dovodi do ‘prenatrpanosti’, može se zaključiti da to postaje zatvoreni krug gde se od mnoštva teži ka jednostvanosti, pa opet se od jednostavnosti ide ka ‘prenatrpanosti’ itd
Izlaz je u konceptu – da se ne razvijaju posebne usluge (koje automatski zahtevaju veću pokrivenost), već da se odrede usluge koje predstavljaju stubove (često se za takve usluge nazivaju ulaznim kanalima), i da se ravijaju poboljšanja/aplikacije tih usluge, ili koji se naslanjaju na te usluge.
Promovisanje ovih dodataka, je dosta lako jer korisnici koji koriste dotične usluge lako mogu opaziti unapređenja, a metode su e-mail, linkovi itd
Problemi ovog koncepta: izbor usluga koji su nosioci i transfer korisnika sa jedne na drugu usluge.
Posle uspeha Google-ovog koncepta jednostavnosti u dizajnu, postoji tendencija da se korisnici ‘bombarduju’ jednostavnošću (često i se preteruje i dizajn je bez dizajna), a to dovodi do dileme kako promovisati novu uslugu ili dodatak postojećoj.
Konkurencija i brz tempo razvoja, uslovljavaju da svi konstntno rade na poboljšanju svojih usluga i teže da načine da se diferenciraju od svojih konkurenata, i to dovodi do ‘prenatrpanosti’, može se zaključiti da to postaje zatvoreni krug gde se od mnoštva teži ka jednostvanosti, pa opet se od jednostavnosti ide ka ‘prenatrpanosti’ itd
Izlaz je u konceptu – da se ne razvijaju posebne usluge (koje automatski zahtevaju veću pokrivenost), već da se odrede usluge koje predstavljaju stubove (često se za takve usluge nazivaju ulaznim kanalima), i da se ravijaju poboljšanja/aplikacije tih usluge, ili koji se naslanjaju na te usluge.
Promovisanje ovih dodataka, je dosta lako jer korisnici koji koriste dotične usluge lako mogu opaziti unapređenja, a metode su e-mail, linkovi itd
Problemi ovog koncepta: izbor usluga koji su nosioci i transfer korisnika sa jedne na drugu usluge.
26 August 2008
Šta je Web 2.0 doneo?
Web 2.0 je često korišćen termin i često se taj pojam koristi kad se želi istaći povezanost korisnika, wiki rešenja, cloud computing itd ali postavlja se pitanje koji je zapravo efekat toga.
Pravi efekat je da je sve podređeno potencijalnim korisnicima jer su rešenja po sistemu plug - in tj. nema potreba da korisnik ima neka tehnička znanja da bi postavi blog, koristio bilo koju uslugu itd, a još jedna od glavnih karakteristika je da se teži da sve bude besplatno.
Tako je korisik, pre morao znati HTML za uređenje tekstova, posedovati tehničke veštine, a sada napravi blog na Bloggeru ili očitiji je primer Wordpress, gde korisnik downlaoduje interface i može na svoj domen, koji može zakupiti i od njih, postaviti blog koji može prerasti sa raznim aplikacijama u pravi pravcati sadržajni sajt.
Takođe, se rešenja sa jedne platforme mogu kombinovati sa drugim rešenjima sa druge platforme.
Primer procesa kako se može imati pravi pravcati sajt sa Intranetom i ostalim alatima za organizaciju je:
- korisnik preko Wordpress - a ili Yahoo zakupi domena npr. www.primerdomena.com
- sa Wordpress downloaduje plug - in za administraciju bloga itd. (uputstvo moža da se pogleda na sajtu www.becomeablogger.com)
- da bi olakšao rad i interakciju sa drugima, može koristit Google uslugu Google Apps, kako bi putem svog domena www.primerdomena.com imao emejl adresu, kalendar, GTalk (IM) i takođe omogućio da više povezanih korisnika ima email i sve aplikacije na taj domen.
Ovo osim što eliminiše potrebu za tehničkim znanjima i skupim hostingom, omogućava interakciju i kolaboraciju korisnika, a pute usluge Google Sites omogućava i da se napravi pravi Intranet, a usluge poput Google Documents, Knol itd skoro sve operacije sele sa kompjutera na online (fenomen Cloud computing).
Pravi efekat je da je sve podređeno potencijalnim korisnicima jer su rešenja po sistemu plug - in tj. nema potreba da korisnik ima neka tehnička znanja da bi postavi blog, koristio bilo koju uslugu itd, a još jedna od glavnih karakteristika je da se teži da sve bude besplatno.
Tako je korisik, pre morao znati HTML za uređenje tekstova, posedovati tehničke veštine, a sada napravi blog na Bloggeru ili očitiji je primer Wordpress, gde korisnik downlaoduje interface i može na svoj domen, koji može zakupiti i od njih, postaviti blog koji može prerasti sa raznim aplikacijama u pravi pravcati sadržajni sajt.
Takođe, se rešenja sa jedne platforme mogu kombinovati sa drugim rešenjima sa druge platforme.
Primer procesa kako se može imati pravi pravcati sajt sa Intranetom i ostalim alatima za organizaciju je:
- korisnik preko Wordpress - a ili Yahoo zakupi domena npr. www.primerdomena.com
- sa Wordpress downloaduje plug - in za administraciju bloga itd. (uputstvo moža da se pogleda na sajtu www.becomeablogger.com)
- da bi olakšao rad i interakciju sa drugima, može koristit Google uslugu Google Apps, kako bi putem svog domena www.primerdomena.com imao emejl adresu, kalendar, GTalk (IM) i takođe omogućio da više povezanih korisnika ima email i sve aplikacije na taj domen.
Ovo osim što eliminiše potrebu za tehničkim znanjima i skupim hostingom, omogućava interakciju i kolaboraciju korisnika, a pute usluge Google Sites omogućava i da se napravi pravi Intranet, a usluge poput Google Documents, Knol itd skoro sve operacije sele sa kompjutera na online (fenomen Cloud computing).
21 August 2008
Fokus Internet kompanija na Ameriku, i zašto Srbija nije razvijena
Često pri praćenju svetskih trendova i novosti na Internet tržištu, zanemaruje se činjenica da sve velike Internet korporacije i nova rešenja imaju koncentraciju (fokus) na severnoameričko tržište (šire rečeno) tj. na SAD.
U razmatranju širenja poslovanja, velike Internet firme smatraju internacionalizaciju poslovanja kao veliki korak, jer internacionalizacija donosi potrebu za lokalizacijom (tj. prevodom), logistikom (otvaranje kancelarija, predstavništva, upoznavanje sa lokalnim propisima i prilagođavanje istim), a ne sme se zanemariti i faktor prilagođavanja korporativne kulture, jer upravo to je segment na kojem Internet firme najviše insistiraju.
Tako Google ima velike muke o tome kako da ponudi iste radne uslove kao u sedištu.
Zbog, gore navedenih razloga, velike kompanije biraju samo velike i bogate zemlje za širenje ili druga opcija su velike i perspektivne zemlje.
Postoji opcija da su na relativno niskom nivou prisutni i u drugim zemljama, ali ne radi se ta količina prilagođavanja lokalu.
Ova predstavništva više služe kao osmatračnica šta se dešava u nekom regionu.
Tako imamo slučajeve da velike kompanije kupuju neke lokalne kompanije koje su razvilile neka softverska rešenja koja veoma lako mogu da se uklope u postojeći sistem i predstave kao nova usluga. Primer: Yahoo je kupio mađarsku internet kompaniju koja se bavila razvojem web analitike.
Mada, isti princip primenjuju i u Americi, kupe male kompanije koje su razvile neko inventivno rešenje u uklope u sistem i predstave kao novu uslugu. Ovim em štede resurse za razvijanje proizvoda, em se oslanjaju na široku kreativnost. A i mnoge male firme se osnivaju sa ciljem da u krajnjem koraku postanu deo velikih kororacija, i osnivači pri tome dobro zarade.
Sve ovo je razlog zašto zemlje poput Srbije nisu razvijene u tom pogledu, jer realno zemlja sa oko 8 miliona stanovnika nije privlačna sa strane prihoda od marketinga i kompanija ne želi da traći svoje resurse...
Korisnicima ostaje da se zadovolje korišćenjem postojećih rešenja.
U razmatranju širenja poslovanja, velike Internet firme smatraju internacionalizaciju poslovanja kao veliki korak, jer internacionalizacija donosi potrebu za lokalizacijom (tj. prevodom), logistikom (otvaranje kancelarija, predstavništva, upoznavanje sa lokalnim propisima i prilagođavanje istim), a ne sme se zanemariti i faktor prilagođavanja korporativne kulture, jer upravo to je segment na kojem Internet firme najviše insistiraju.
Tako Google ima velike muke o tome kako da ponudi iste radne uslove kao u sedištu.
Zbog, gore navedenih razloga, velike kompanije biraju samo velike i bogate zemlje za širenje ili druga opcija su velike i perspektivne zemlje.
Postoji opcija da su na relativno niskom nivou prisutni i u drugim zemljama, ali ne radi se ta količina prilagođavanja lokalu.
Ova predstavništva više služe kao osmatračnica šta se dešava u nekom regionu.
Tako imamo slučajeve da velike kompanije kupuju neke lokalne kompanije koje su razvilile neka softverska rešenja koja veoma lako mogu da se uklope u postojeći sistem i predstave kao nova usluga. Primer: Yahoo je kupio mađarsku internet kompaniju koja se bavila razvojem web analitike.
Mada, isti princip primenjuju i u Americi, kupe male kompanije koje su razvile neko inventivno rešenje u uklope u sistem i predstave kao novu uslugu. Ovim em štede resurse za razvijanje proizvoda, em se oslanjaju na široku kreativnost. A i mnoge male firme se osnivaju sa ciljem da u krajnjem koraku postanu deo velikih kororacija, i osnivači pri tome dobro zarade.
Sve ovo je razlog zašto zemlje poput Srbije nisu razvijene u tom pogledu, jer realno zemlja sa oko 8 miliona stanovnika nije privlačna sa strane prihoda od marketinga i kompanija ne želi da traći svoje resurse...
Korisnicima ostaje da se zadovolje korišćenjem postojećih rešenja.
14 August 2008
Mobile search
Pre neki dan, su se opet pojavile informacije o Google-ovom GPhone, koji će se navodno pojaviti na tržištu SAD do kraja godine.
Više puta se govorilo o tome da Google 'izbacuje' na tržište svoj telefon itd oni demantovali, analitičari sa insajderskim informacijama tvrdili itd
Sve to je u drugom planu, jer nije to želja Google da parira Apple-u u trci sa smart phone itd već želja da se zauzme dobra startne pozicija na tržištu mobile search tj. pretraživanja interneta preko mobilnih uređaja.
Sva predviđanja govore da će budućnost doneti to da će većinsko korišćenje interneta biti putem mobilnih telefona (i ostalih mobilnih uređaja).
U skladu sa tim, svi nastoje da zauzmu dobre startne pozicije: i proizvođači mobilnih uređaja koji teže da naprave uređaje koji će objediniti što više funkcija, i pretraživači koji nastoje da razviju tehnologiju za efikasno pretraživanje interneta, a i pronađu odgovorajuće formate propagandnih poruka...
Sve oko mobile searcha je neivesno, na nivou prognoze, ali samo je jedno sigurnost - u tome je budućnost!
Više puta se govorilo o tome da Google 'izbacuje' na tržište svoj telefon itd oni demantovali, analitičari sa insajderskim informacijama tvrdili itd
Sve to je u drugom planu, jer nije to želja Google da parira Apple-u u trci sa smart phone itd već želja da se zauzme dobra startne pozicija na tržištu mobile search tj. pretraživanja interneta preko mobilnih uređaja.
Sva predviđanja govore da će budućnost doneti to da će većinsko korišćenje interneta biti putem mobilnih telefona (i ostalih mobilnih uređaja).
U skladu sa tim, svi nastoje da zauzmu dobre startne pozicije: i proizvođači mobilnih uređaja koji teže da naprave uređaje koji će objediniti što više funkcija, i pretraživači koji nastoje da razviju tehnologiju za efikasno pretraživanje interneta, a i pronađu odgovorajuće formate propagandnih poruka...
Sve oko mobile searcha je neivesno, na nivou prognoze, ali samo je jedno sigurnost - u tome je budućnost!
22 July 2008
Šta je konkurencija u moderno vreme?
Globalizacija i moderne tehnologije su izmenile shvatanje pojma konkurencije.Više je u upotrebi termin kolaboracija.
Internet biznis je najpogodnije mesto za objašnjenje modernog pojma konkurencije i konkurentskog ponašanja.
Dok su u nekim domenima ljuti rivali, u nekima sarađuju, i isprepletani su njihovo interesi.
Blue Ocean koncept govori da se treba upravo naći tržište, usluga itd koja nema konkurenciju i time izbeći ‘krvava’ tržišna utakmica, koja uništava sve.
Sa druge strane, svedoci smo da konkurenti u jednom aspektu poslovanja sarađuju, a nekim drugima su i dalje žestoki konkurenti.
Primeri su saradnje Google i AOL, Google sa Yahoo itd
Često su ti ‘dilovi’ nejasni, ali to je deo velike igre, svi sa svima i svi protiv svih.
Ali, sve ovo ne treba da bude čudno, ako je svet međunarodne politike često nejasan i isprepletan interesima, antagonizmima i savezništvima, i može da se definiše kao jednopolaran sa tendencijom da postane multipolaran, u istom smeru se i veliki biznis kreće.
Internet biznis je najpogodnije mesto za objašnjenje modernog pojma konkurencije i konkurentskog ponašanja.
Dok su u nekim domenima ljuti rivali, u nekima sarađuju, i isprepletani su njihovo interesi.
Blue Ocean koncept govori da se treba upravo naći tržište, usluga itd koja nema konkurenciju i time izbeći ‘krvava’ tržišna utakmica, koja uništava sve.
Sa druge strane, svedoci smo da konkurenti u jednom aspektu poslovanja sarađuju, a nekim drugima su i dalje žestoki konkurenti.
Primeri su saradnje Google i AOL, Google sa Yahoo itd
Često su ti ‘dilovi’ nejasni, ali to je deo velike igre, svi sa svima i svi protiv svih.
Ali, sve ovo ne treba da bude čudno, ako je svet međunarodne politike često nejasan i isprepletan interesima, antagonizmima i savezništvima, i može da se definiše kao jednopolaran sa tendencijom da postane multipolaran, u istom smeru se i veliki biznis kreće.
Na Istoku sve novo
Ako Zapad ima Google, Istok ima Yandex. Yandex je vodeći ruski internet pretraživač i portal, ne samo u Rusiji, već u svim zemljama bivšeg SSSR-a.
Yandex, je u mnogo čemu primenjivao novosti u domenu pretraživanja i internet advertajzing pre svih, i vodeći je pretraživač u tom delu sveta.
Neki analitičari. kažu da je Google relativno kasno ušao na rusko tržište, ali mora se istaći da je njegova stabilna treća pozicija na tržištu, veoma dobra, ako se uzme u obzir da je Google morao prilagoditi svoju tehnologiju ruskom jeziku, pismu i gramatici, i što je naročito povoljno za korisnike – rezultati su mogu tražiti na latinici, a izbacuje rezultate na ruskoj ćirilici, tj. automatski prepozanaje što je veoma bitno jer je ruska tastaura totalno drugačija od standardnih, pa često i sami Rusi koriste latinicu u dopisivanju jer se ne snalaze…
I kako je u globalnoj ekonomiji, konkurencija globalna i na svakom delu planete, i Yandex i Google nastoje da poboljšaju svoje pozicije, i zauzmu dominantni položaj na ruskom tržište, za koje se predviđa da će do 2012. ako ne i 2015. rasti godišnje po minimalnoj stopi od 50%.
Prvo je Yandex objavio svoj izlazak na razvijena tržišta kapitala, poput NASDAQ, kako bi omogućio finansiranje rasta, a potom je Google objavio akviziciju od 140 miliona dolara koliko je platio za vodeći ruski reklamni sistem Begun, koji je preuzeo od, drugog na tržište, portala Rambler, koji je ujedno pristao da će koristiti Google-ovu search i advertajzing tehnologiju.
Ovo sve govori da u bliskoj budućnosti možemo očekivati veoma snažan rast ruskog internet tržišta i žestoku borbu ‘džinova’ na njemu.
Yandex, je u mnogo čemu primenjivao novosti u domenu pretraživanja i internet advertajzing pre svih, i vodeći je pretraživač u tom delu sveta.
Neki analitičari. kažu da je Google relativno kasno ušao na rusko tržište, ali mora se istaći da je njegova stabilna treća pozicija na tržištu, veoma dobra, ako se uzme u obzir da je Google morao prilagoditi svoju tehnologiju ruskom jeziku, pismu i gramatici, i što je naročito povoljno za korisnike – rezultati su mogu tražiti na latinici, a izbacuje rezultate na ruskoj ćirilici, tj. automatski prepozanaje što je veoma bitno jer je ruska tastaura totalno drugačija od standardnih, pa često i sami Rusi koriste latinicu u dopisivanju jer se ne snalaze…
I kako je u globalnoj ekonomiji, konkurencija globalna i na svakom delu planete, i Yandex i Google nastoje da poboljšaju svoje pozicije, i zauzmu dominantni položaj na ruskom tržište, za koje se predviđa da će do 2012. ako ne i 2015. rasti godišnje po minimalnoj stopi od 50%.
Prvo je Yandex objavio svoj izlazak na razvijena tržišta kapitala, poput NASDAQ, kako bi omogućio finansiranje rasta, a potom je Google objavio akviziciju od 140 miliona dolara koliko je platio za vodeći ruski reklamni sistem Begun, koji je preuzeo od, drugog na tržište, portala Rambler, koji je ujedno pristao da će koristiti Google-ovu search i advertajzing tehnologiju.
Ovo sve govori da u bliskoj budućnosti možemo očekivati veoma snažan rast ruskog internet tržišta i žestoku borbu ‘džinova’ na njemu.
14 July 2008
Vrednost brenda u internet industriji
Dok se brend, propagira kao vrhunska vrednost ili cilj u modernom poslovanju, postavlja se pitanje da li je tako u svim industrijama,
U internet industiji, brendovi se lako pojavljuju, ali i nestaju. Ili padaju u zaborav, jer se pojavljuju novi, ili korisniji, ili se spajaju sa nekim drugima.
Pošto je konkurencija samo jedan klik dalje, veoma je teško da se neki brend ureže u svesti korisnika i da je ekslukzivan pri izboru korišćenja neke usluge.
Svaka vrsta internet usluga, ima veliki broj alternativa. čak, napredni korisnici žele da se istaknu tako što ne koriste mainstram usluge, ne koriste Google neko neki drugi pretražiavač, ne Skype nego neki drugi voice transfer protocol, ne YouTube nego drugi neki video-sharing site…
Sve ovo dovodi do pitanja – Koliko vredi brend u Internet industriji?
Posmatrači su često pomućeni enormnim iznosima akvizicija npr. Google-ove YouTube.
Ali, sve one imaju smisla ako to doprinosi bržem osvajanju novih tržišta i korisnika i ako će omogućiti nove prihode kroz implementaciju tih rešenja u postojeći sistem i bazu korisnika.
Najbolji primer je za to Skype. eBay je za veliku sumu kupio Skype, i nakon godinu i pol, dve… ustanovili su da je on neprofitibilan jer ne znaju kako da generišu prihod od te usluge i povežu ga sa postojećim sistemom i bazom korisnika.
Vrednost u internet industriji je veoma promenljiva kategorija, što danas vredi mnogo, može sutra da vredi malo, i obrnuto.
U internet industiji, brendovi se lako pojavljuju, ali i nestaju. Ili padaju u zaborav, jer se pojavljuju novi, ili korisniji, ili se spajaju sa nekim drugima.
Pošto je konkurencija samo jedan klik dalje, veoma je teško da se neki brend ureže u svesti korisnika i da je ekslukzivan pri izboru korišćenja neke usluge.
Svaka vrsta internet usluga, ima veliki broj alternativa. čak, napredni korisnici žele da se istaknu tako što ne koriste mainstram usluge, ne koriste Google neko neki drugi pretražiavač, ne Skype nego neki drugi voice transfer protocol, ne YouTube nego drugi neki video-sharing site…
Sve ovo dovodi do pitanja – Koliko vredi brend u Internet industriji?
Posmatrači su često pomućeni enormnim iznosima akvizicija npr. Google-ove YouTube.
Ali, sve one imaju smisla ako to doprinosi bržem osvajanju novih tržišta i korisnika i ako će omogućiti nove prihode kroz implementaciju tih rešenja u postojeći sistem i bazu korisnika.
Najbolji primer je za to Skype. eBay je za veliku sumu kupio Skype, i nakon godinu i pol, dve… ustanovili su da je on neprofitibilan jer ne znaju kako da generišu prihod od te usluge i povežu ga sa postojećim sistemom i bazom korisnika.
Vrednost u internet industriji je veoma promenljiva kategorija, što danas vredi mnogo, može sutra da vredi malo, i obrnuto.
08 July 2008
Šta je loše u globalizaciji? (ako ima lošega)
Veoma često se čuju komentari koji govore da je globalizacija loša.
Svaki proces ima dobre i loše strane, i naravno da globalizacija ima nedostatke.
Glavni nedostatak je tendencija da se sve gleda uniformisano, standardizovano, bez želje da se uvaže lokalne specifičnosti.
Ali, masa prigovora, koji se iznose, pre svege, se može oceniti kao gomila budalaština.
Ako nisu budalaštine,onda su primeri retrogardnog mišljenja i jake želje da se očuvaju privilegije.
Globalizacija je pre svega ekonomski fenomen, koja ima uticaj na sve druge društvene aspekte, ali glavne zamerke se uprave odnose na taj ekonomski deo.
Globalizacija je donela to da više običan čovek nije rob nekog lokalnog trgovca, koji ih je neprestano varao, običan čovek više ne mora skupo da plaća usluge telekomunikacija i da koristi mito i korupciju da bi ostvario neku osnovnu uslugu, običan čovek više ne mora da trpi nekog neljubaznog prodavca...
Zamerke – nema više domaćih firma, a koja korst da li profit uzima neka tamo multinaciolna kompanija ili neki drugi tajkun? Šta pojedinac ima od toga...
Svaki proces ima dobre i loše strane, i naravno da globalizacija ima nedostatke.
Glavni nedostatak je tendencija da se sve gleda uniformisano, standardizovano, bez želje da se uvaže lokalne specifičnosti.
Ali, masa prigovora, koji se iznose, pre svege, se može oceniti kao gomila budalaština.
Ako nisu budalaštine,onda su primeri retrogardnog mišljenja i jake želje da se očuvaju privilegije.
Globalizacija je pre svega ekonomski fenomen, koja ima uticaj na sve druge društvene aspekte, ali glavne zamerke se uprave odnose na taj ekonomski deo.
Globalizacija je donela to da više običan čovek nije rob nekog lokalnog trgovca, koji ih je neprestano varao, običan čovek više ne mora skupo da plaća usluge telekomunikacija i da koristi mito i korupciju da bi ostvario neku osnovnu uslugu, običan čovek više ne mora da trpi nekog neljubaznog prodavca...
Zamerke – nema više domaćih firma, a koja korst da li profit uzima neka tamo multinaciolna kompanija ili neki drugi tajkun? Šta pojedinac ima od toga...
Subscribe to:
Posts (Atom)