Uspeh se meri u procentima a timing je najbitniji

Posećenost je obično jedan od parametara koji definišu popularnost nekog sajta.

Isti parametar se može primeniti i na offline svet jer ako je neke prodavnica posećena, ako je neki bar krcat... to automatski znači uspeh, jer se prodaja dešava.

Internet je putem razvoja alata za analitiku omogućio detaljan i precizan uvid u kom procentu se zapravo odvija prodaja.
Obično se prodaja nekog proizvoda ili usluge, meri procentima (1, 2%), ako ne i promilima.

Primer Facebook, mada je zamišljen i napravljen kao društvena mreža vremenom je izrastao u mnoge vidove komunikacije.
Svaki korisnik bira za šta će ga koristiti i za koje namena.
Ima mnogo opcija koji to omogućavaju

Dilema ko će pobediti u live search, Twitter ili Facebook, dokazuje da nije bitno ko je prvo započeo već kada korisnici iskažu potrebu da tu opciju koriste.

Proizilazi da je formula uspeha: Odabrati pravi tajming za određenu uslugu i raditi na prodajnom procesu.

40% - 40% - 20%

Kad nešto krene da se uzima kao primer ili kao izreka vrti se do beskonačnosti.
U poslednjih godinu, dve uzima se Paretov optimum i pravilo 80 – 20 (da većina profita dolazi od stalnih potrošača tj. da 80 posto profita dolazi od 20 posto klijenata).

Sa tendencijom identifikovanja izvora profitabilnosti dolazi se i do kreiranje proizvoda i usluga koje će zadovoljiti stalne klijente koji su izvor profita.

Tako se analizom došlo do saznanja da su u spektru proizvoda najmanje prodavane standardne verzije proizvoda, a najviše se prodaju ili premium verzije ili jevtinije verzije.
Razmere je 40 – 40 – 20 posto tj. 40 posto se prodaju premium (skuplji) proizvodi, 40 posto jevtinija verzija proizvoda, a samo 20 standardna verzija.

Iz saznanja da kupci žele ili skuplju ili jeftiniju proizvoda, proističe tendencija da se sredina eliminiše.
Ako ne u potpunosti onda da ne bude od prevelike važnosti, samo da bude prisutna.

Ova tendencija kod redovnijih tzv. offline proizvoda se pokazuje i u online svetu.

Protokom vremena i zbog nagomilavanja standardnih proizvoda, nastaje diferencijacija i značaj je ili na platformi ili na brzoj i lakoj varijanti.

Primeri platforme su Facebook, MySpace, YouTube, WordPress a primeri korisničkih rešenja koja su laka za postavljanje i postavljaju se na platformama su Facebook Pages, MySpace Music, video klipovi na YouTube, blogovi na WordPress platformi...

Onih 20 posto standardnih proizvoda su regularni, standardni sajtovi.

Kao i uvek krenulo se od sajtova, ali je protokom vremena došlo do diferencijacije i izdvajanja platformi koje su pružale pogodnost koje su jevtine i lake za korišćenje.

B2M (BUSINESS – TO – ME)

U osnovi, teorija i praksa marketinga su poznavale dva koncepta: B2B i B2C.

Sa razvojem društvenih mreža i mogućnosti targetiranja pojedinaca sve prerasta u koncept B2M (business - to - me).

B2M konceptom se targetira pojedinac, donosilac odluke. Nema generalizacije, podela na individualne potrošače i firme itd

M(e) u koncept B2M je i domaćica koja kupuje za domaćistvo, i hranilac porodice, i student, i direktor neke firme, i donosilac odluke unutar nekog odeljenja i/ili tima....

Pojedinac je dobio na značaju i izdiže se iznad poznatih podela i marketari nastoje da targetiraju one koji su ključni za njihovo poslovanje.

Naslov je najvažniji

Pri određivanju šta je najvažnije za uspeh nekog članka obično se navodi da je najbitniji sadržaj jer on doprinosi razlici.

Pogotovo u Internet marketingu i PR – u je prisutna mantra – Content is king.

Ceo sadržaj, tagovi, ključne reči itd. su ništa u poređenju sa naslovom i podnaslovom.

U vremenu prenatrpanosti informacijama, filtriranje istih je važno i ono se vrši kratkim uvidom u naslov i podnaslov.
Tako postoji izreka – Nema prenatrpanosti informacijama, već postoje loši filteri!

Pažnja traje samo par sekundi i ako je naslov i podnaslov ne zadrže korisnik ide dalje.