Inbound marketing – 70% - 20% -10%

Inbound marketing je savremena marketinška disciplina koja nastoji targetirati zainteresovane i profitabile korisnike. Postoje razne podvrste te marketinške discipline – Agile marketing itd s svojim posebnim izrazima i žargonom, poput Sprint, Themes, Context itd. Sve u svemu, nastojanje je da je prošlo doba neseletivnog trošenja napora i sredstava, i da se nastoje targetirati oni 'pravi'. Svaka od podvrste uključuje sledeća 3 dela: 1.TOFU (Top of the funnel) – Široka lepeza interesanata. Targetira 70% korisnika. 2. MOFU (Middle of the funnel) - Više i dublje zainteresovani. Targetira 20% korisnika. 3. BOFU (Bottom of the funnel) - Oni koji su spremni da plate za uslugu Targetira 10% korisnika. Oni koji su zainteresovan da kupe uslugu. Vizuelni prikaz se može zamisliti kao obrnuti levak, koji predstavlja razne kategorije potencijalnih korisnika. Iteracijom kroz sadržaje nastoje se zadržati i targetirati oni koji su spremni da kupe uslugu. Široka je lepeza tehnika – whitepapar, webinar, podcast, SEO itd, ali cilj je da se eliminišu nepotrebni i targetiraju oni koji zapravo žele određenu uslugu. Tokom vremena korisnici mogu da prelaze iz jedne u drugu kategoriju korisnika, ali cilj je da se dovedu do nivoa kada su platežno spremni. Inbound marketing štedi vreme, napore i sredstva i nastoji targetirati samo one koji su profitabilni!

Politički mikro-targeting

Svaka izborna kampanja za predsednika SAD donese nešto novo u domenu marketinga. Prošla je donela nastup u istom terminu na svim TV. A manje je poznato da je tada po prvi put primenjen mikro-targeting sistem za elektronsko praćenje glasača 'Projekat Hudini'. Glasačima su davane 4 cifre koje su oni prosleđivali SMS-om nakon glasanja. Pomoću tog sistema Obama je pobedio Mekejna. Poučeni tim iskustvom, Republikanci su ovaj put u ponedeljak poslepodne lansirali svoj sistem 'Orka ubica' pomoću kog su angažovali 34 000 operativaca i povezali pametnim telefonima sa 800 volontera na terenu. Obamin štab je imao manje sofisticiran sistem 'Gordon'. O efikasnosti i značaju tog sistema govori da je Obama pobedio u Indijani za 25000 glasova, a pomoću tog sistema je smanjen za skoro polovinu broj potrebnih poziva ka glasačima. Mišljenja sam da je politički marketing najsofisticiraniji model marketinga jer to je posao gde se troši mnogo novca a rezultati su upitni, i zbog toga se nastoji što preciznije postići cilj i opravdati uložene sredstva. U kreiranja persona se ide dotle da se identifikuju podržavaoci po zanimanju i nastoje 'pogoditi' marketingom, kako bi dalje prenosili poruku, tako da demokrate npr. targetiraju šankerice jer one najbolje prenose njihovu poruku. Proračuni govore da je ovaj put potrošeno 6 milijardi na kampanju. Dobro ta ogroma količina sredstava je u direktnoj vezi sa poreskim sistemom u SAD, ali ne treba smetnuti sa uma da će partije zaraditi na prodaji sistema za mikro-targetiranje. Isto kao što američka vojska transferiše tehnologije u komercijalnu upotrebu, tako je nastao Internet, mobilni telefoni itd.

Rekao sam šta hoću!

U prodajnom procesu, prodajno osoblje često zanemaruje aktivnost – slušanje šta korisnik, potrošač želi. Razumljivo je da se akcenat stavlja na ubedljivost i prodaju, ali treba i saslušati šta klijent kaže. Ovo je dominantno vezano za službe podrške korisnicima jer one kreiraju odnos lojalnosti i kontinuirane kupovine. 1. Pre par godina, krenem sa drugom do Telekoma i usput ću svratiti do jednog mobilnog operatera da registrujem prepaid broj koji imam 12, 13 godina, a dok sam ja tamo dam drugu račun za postpaid kod drugogo operatera da plati na Pošti. I na ulazu me sačeka obezbeđenje (šta će tamo obezbeđenja, šta će neko uraditi – ukrašće stolove i stolice?) i pita me šta hoću, kažem šta hoću, na to će on meni – Nikada nisam čuo za to! Kažem mu ja – 'Ajde skloni se! I dođem do stola i kažem gospodinu da bi ja da registrujem broj. On: Uvek se može dobiti isti broj. Ja: Ali želim da ga registrujem. On: To nije potrebno jer se uvek može dobiti isti broj. Ja: Ne interesuje me, ja želim ipak da ga registrujem sada. On. Uvek se može dobiti taj broj. Ja: Ne interesuje me to, želim da registrujem broj. On: Nema problem, pa uvek možemo da registrujemo broj. I krene to da radi, ono šta sam mu izričito rekao pre par rečenica, samo smo izgubili vreme i energiju. 2. Imao ja nekoliko vrsta akcija, i krenem da prodajem jedne, i kaže mi devojka kod brokera da treba da otvorim prodajni račun, različiti od kupovnog, i odem do banke na ćošku (gde inače imam sve račune). I službenici kažem da želim da otvorim račun jer mi treba za prodaju akcija. Krene ona sa masom pitanja, ja ponovim zbog čega mi treba i da me ne zanimaju krediti itd. i da ja platu koju kao osnivač firme isplaćujem sebi, odmah vraćam kao pozajmicu firmi. Pita ona mene kolika mi je plata. Ne sećam se tačno, kažem neku cifru ona upiše, ja baš pogledam u torbi i nađem papire i vidim da je plata nešto minimalno viša. Ona kao da sam prekršio zakon – Joj gospodine, pa rekli ste toliko i toliko. Kažem ja njoj – Slušate Vi mene šta Vam govorim. Ne trebaju mi krediti, dozvoljeni minusi itd, Želim da otvorim samo da bi mogao prodati akcije! 3. Kad sam radio u jednoj firmi, svi zaposleni smo imali račune u nekoj banci i išao sam po platu na drugi kraj grada. I krenem da na bankomatu dignem platu i ne radi, uđem i kažem ali kao da sam rekao vazduhu, oni mi isplate na šalteru. Sledeći put dođem i pokušam opet i ne ide, i opet mi isplate na šalteru ne obraćajući pažnju šta govorim. Treći put na moje insistiranje, izađe službenik da me gleda kako operišem na bankomatu ( kao da sam idiot, a pritome životom garantujem da oko elektronskog transfera novca znam više od njega 1000 puta). I ne ide, i kaže proveriće direktorica. Sledeći put mi kažu da mi je verovatno njihovom greškom 'zamrznuta' kartica, ali da su odblokirali i da je sve u redu. Iziritiran kažem da želim da zatvorim račun, a oni – Uh, uh....... Više nisam radio u toj firmi i stigne obaveštenja da za pokriće nedozvoljenog minusa i šta ja znam čega treba da platim 15 dinara, a pritome nikada nisam ulazio ni u dozvoljeni a kamoli nedozvoljeni minus. I odem ja do njih i kažem da sam 3 puta rekao da hoću zatvorim račun, i upitam šta treba da radim – Da se zakunem krvlju da bi Vi mene oni ozbiljno shvatili? Suma sumarum, prodajno osoblje, službenici itd. često žive u svojim mislima koji okupiraju njihovu pažnju i propuštaju da čuju šta se traži od njih i time dovode do narušavanja profesionalnosti i reputacije firma.

SEO nije odgovor

Pre nekoliko nedelja bio sam na sastanku u jednoj firmi koja je lokalni Internet provajder. I oni misle da mogu putem FB Page i SEO da pospeše prodaju računarskih komponenti. I taj sastanak me naveo na razmišljanje: Koja im je perspektiva kad svi uzimaju ADSL Internet od Telekoma, zašto bi išli kod posrednika? Da li je iko ikada čuo da neko koristi plaćeno telefoniranje preko Interneta? Svako i ako hoće da komunicira sa svojima u inostranstvo, ma kako bio star, nauči da uključi kompjuter i otvori Skype. Dobro, imaju bežični Internet ali to je tržište u drastičnom smanjenje, em masa mesta ima besplatni bežični, a čak neke opštine uvode besplatan za celu opštinu. A u SAD masa tzv. Internet nomada po ceo dan su u Starbukcs i rade odatle. Kako misle da će neko ući u njihovu prodavnicu koja je na rubu centra grada kada se zna da u trgovini je bitno Lokacija, Lokacija, Lokacija. I kako cenovno mogu da se takmiče na tržištu, možda i mogu ali bez plaćene promocije kako će to dopreti do potrošača. Cela ta zamisao da samo putem SEO povećaju prodaju navela me na dodatno razmišljanje – Super je SEO,besplatan je i targetira odlično a šta da radimo ako potrošač dođe i vidi loš proizvod i prezentaciju. Ako korisnik vidi logo iz sredine 90-tih, ceo zastareo marketinški nastup.... Pa nisam čuo da je Coca-Cola obustavila budžet za promociju, već da ga je povećala. Kad smo već kod Coca-Cole, setio sam se jedog događaja i anegdote. Kad sam bio na 4. godini fakulteta, okupili sve student marketinga sa 3. i 4. godine da prisustvujemo predavanju koje je kao gost fakulteta držao dekan Ekonomskog fakulteta iz Maribora. I sad, ne sećam se svih detalja i šta je pričao, ali se sećam jednog isečka: Gospodin nam je ispričao kako je bio u Maroku i išli su su na neki izlet na ivicu pustinje i da su naleteli na neku usamljenu prodavnicu, trafiku i da je tamo bila samo jedan reklama i upitao nas da li možemo da pretpostavimo koja. Svi kao iz topa smo rekli: Coca-Cola. Na to on začuđeno kaže - Svi, svuda odmah pogode. Naravno da pogode zato jer Coca-Cola se ne uljuljkuje sa postignutim i misli da konkurenciji nikada kraja i zato konstanto ulažu u promociju. SEO je samo jedan od mnogobrojnih putića do korisnika, potrošača i on u spletu s a ostalim tehnikama doprinosi uspehu. Da SEO rešava sve probleme, onda bi ja na svom poslovnom portalu SrbijaBiz.com imao prepuno oglašivača i bio nadasve finansijski uspešan, jer sam skoro po svim frazama , terminima i ključnim rečima pri vrhu na Google... Kao što se često čuje – Ako je marketing loš, proizvod će pre propasti. Tako i SEO može biti odličan, ali pre toga treba poraditi na osnovama.

Kako biznis odumire

Firme obično nisu svesne da su na putu propasti. One i dalje žive u prošlosti, kad im je dobro išlo, kad su bili vodeći itd. a ne shvataju da se vremena menjaju i da im tržište postaje sve manja i manja i da propast dolazi. I sve dok imaju resursa da pokrivaju neracionalnosti, da zamagljuju stvarnost to ide, ali ne može sve doveka.... Koliko puta ste čuli – Zašto je propalo? Kako? Jedna od pouka istorije da niko nije dovoljno velik da ne propadne. Velika istočnoindijska kompanija je bila veća i jača nego što se može opisati, kakav Apple on je ništa u odnosu na njih. Trgovina se liberalizovala, ona je propala i njeno ime ostalo u analima. Yahoo! je bio samozadovoljan pa ga Google uništio i oni godinama pokušavaju da isplivaju na površinu a opstaju samo zato jer su u prošlosti kupili visoko posećene sajtove pa imaju prihode od oglašivača, ali taj koncept nema perspektive razvoja samo održanja postojećeg stanja. Microsoft je potcenio Internet u početku pa grešku načinjenu tom lošom procenom nikako da isprave i sustignu gap. Kupili su Skype koji jeste izvanredan alat itd. ali je totalno neprofitabilan i sada pokušavaju da ga nekako uklope i učine delom profitabilnog biznisa. Facebook ima problema sa ekonomskom održivošću jer iako ima najviše korinika, koji tamo provode najviše vremena , oni nisu platežno spremni za potrošnju. Kod nas je u poslednje vreme primetno da ima dosta tzv. dating sajtova koji nameravaju da naplate neke opcije, ali moje mišljenje je da je to nemoguća misija jer takva kategorija korisnika neće da plaća za nešto što može dobiti besplatno na FB, a i dating sajtovi Internet kompanije kupuju da bi ušli na neko tržište, proširili bazu korisnika za neke usluge koje su profitabilne. Sve dok su firm okovane prošlošću, sve dok iznova i iznova primenjuju metode koje su nekad funkcionisale one su na putu propadanja i kraja.

Dugoročni marketing

Ma kako to zvučalo da marketing ne može biti dugoročan on to može biti: Propaganda/advertising NE, ali celokupni marketing može. Dugoročni marketing treba da primenjuju ili države ili firme koje će trajati više generacija. Postavlja se pitanje - KAKO? Na ZAŠTO? se zna odgovor-jer je profitabilno i u dužem vremenskom roku ima niže troškove po jedinici. Ima nekoliko elemenata i puteva dugoročnog marketing: 1. Targetiranje određenog tržišnog segmenta. Tenis većinom igraju uticajni ljudi ili koji to žele da budu, iz rekreacije i promovisanjem u tom domenu targetiraju se donosioci odluka. 2. Targetiranje budućih lidera. Takmičenja u rvanju, veslanju, šahu itd tom vrstom sportova, zanimacija. Nijedan predsednik, predsednik vlade, ministar spoljnih poslova itd. nisu bili fudbalske, košarkaške zvezde, već su se bavili sporednim sportovima i aktivnostima. Niko od njih nije bio 'faca' u mladosti, 'šmeker' itd Čitao sam jednom u novinama, neki tip iz NS koji se bavi džudom ispričao da je pre par decenija na nekom takmičenju bio cimer sa nekim Rusom, kasnije ispalo da je taj Rus Vladimir Putin i da je Putin pitao nekog trenera džudoa iz Srbije, na nekom takmičenju koje je otvarao, da li zna tog tipa jer se on seća kako su se super provodili... I tako taj ima direktan pristup Putinu. 3. Organizovanjem studentskih igara, Univerzijada.... Za promociju neke zemlje ili grada bitnije je organizovanje nekog sporednog događaja na koji će doći budući lider, a voditi ih 'ljudi iz senke' koji su u upravi tih sportskih klubova, kulturno-umetničkih društava nego nekih velikih događaja. To je za velike i bogate države i gradove. Tako imamo primer da je gro problema Grčke to što su se zadužili zbog Olimpijade. 4. Školovanje na svojim univerzitetima. Primer vojnih škola. Koliko puta ste pročitali u novinama da je srpske privredna delegacija imala 'prolaz' jer je taj sagovornik iz afričke države, studirao tu na Vojnoj akademiji.

Jako se reklamiraju....

Prošle godine rekao sam majci da pogleda neki preparat u apoteci (zaboravio sam koji) i dođe ona i kaže mi ona da joj je apotekarka rekla onako tiho, zaverenički – Jako se reklamiraju. A kako je ona mislila da se zna za neki proizvod/uslugu? Šapne svima Sveti Duh?!!! Većina ljudi poistevećuje promociju sa prevarom, nečim lošim, a to je zbog njihovog neznanja. Uvek se setim reči Salvadora Dalija – Prodaja bez reklame je kao da u mraku namigujete devojci, VI to znate ali drugi niko ne zna.

Poslovni običaji – pokazatelj ozbiljnosti i profesionalnosti.

Kad slušamo priučene PR-e domaćih 'velikih' firmi, čujemo da su one 'društveno odgovorne', 'profesionalne' itd ali realnost je totalno drugačija – poslovni običaji su na veoma niskom nivou. A to govori o njihovoj profesionalnosti i ozbiljnost. Teča mog druga mi je pričao da on dok je 80-tih poslova sa Holanđanima, praksa je bila da oni čekaju 15 minuta ako se kasni na sastanak i onda izađu na druga vrata. Pa neka onda potencijalni klijent zakaže novi sastanak. Primera neprofesionalnost je nebrojeno, tako da: - Drugar mi pričao da kad je otišao na razgovor u neku firmu, tip je chatovao. Ko da je bilo nešto tako bitno da nije mogao sa se suzdrži par sati da chatuje sa svojim drugovima, koji su verovatno isto tolike budalesine kao i on. Devojka ga zvala kasnije u 18.15h da sutradan treba da ide u Budimpeštu na dve nedelje, a kad joj on rekao da nije konkurisao za teleoperatera nego menadžera ona se pravila nevešta – Za šta ste ono konkurisali?..... - Kad sam pravio svoj portal www.SrbijaBiz.com poslao sam par mejlova firmama za izradu sajtova. Neki su mi odgovorili bez potpisa, nisam saznao ime. Jedna firma mi odgovorila da oni imaju ugovor sa nekom firmom iz Mađarske za njihov sajt za poslove pa tako ne mogu da mi prave ali da mogu da se nađem sa tim tipom na kafi da pričamo o portalima pošto se on razume!!!! Kao da nemam pametnijih poslova nego da slušam naglabanje budale o portalima, pa majstore imaš moj broj mobilnog, pa ako misliš nezvanično da praviš, nazovi me. Jedna firma iz BG mi odgovorila i pita mene tip onako pokvarenjački, pretvorbeno – A kad ćete doći do BG? Zar oni misle da će im sve pasti u krilo! Uloži malo para u svoj biznis. Odvoji 50 evra da dođeš u SU ako već hoćeš posao od par hiljada evra.... Potom me prošle godine kontaktirao neki gastrabajter iz Francuske pošto bi prodao portal. I pita da li ću doći negde blizu Kraljeva odakle je on, i ja išao kod druga u Loznicu i rekao mu da dođe tamo. Nije. Nego mi napiše mejl da mu se baš sviđa portal i da mu ustupim deo a da on objavljuje vesti sa frankofonskog govornog područja. Kao da mene interesuje frankofonsko govorno područje!!!!A da mu neki nude da će mu uraditi sajt za 300 evra. Pa majstore nauči nešto od poslovnih običaja u Francuskoj a mani tvoje gastrabajterske fazone.... - Drugarica mi rekla da se pomoću NZS zaposlila u nekoj firmi na 3 meseca, i sad bi oni da izvoze, a nemaju para za putovanja a ne isporučuju robu ako ne vide ljude bar 3 puta....Pa da ta devojka može prevaziđi te probleme bila bi milijarder! Posmatranjem kako se neki ponašaju u poslovanju je put kako treba izgraditi odnos prema njima. Ako se neko ponaša amaterskki, onda je sigurno amater - BEŽITE OD NJIH!

SEO - Budi pošten i pretraživači će te ceniti

Sećam se pre 6 godina dok sam radio u jednoj Internet firmi, devojka iz Moldavije koja je prešla u marketing iz Operacija me na chat-u kontaktirala da joj objasnim šta radi Marketing i šta od nje očekujem..... I kroz priču o raznoraznim temama, mi spomene da se ona razume u SEO. I da je radila za neku američku kompaniju to, valjda je bila neka turistička platforma. Šta je to SEO? upitao sam je. I ona krene da mi objašnjava. I tada sam se počeo zanimati time. I pošto sam ekonomista, marketingaš a ne tech geek, skontao sam da je SEO prevazišao čisto tehničke okvire i postao marketinška tehnika jer tretira ono što programeri ne znaju: Reči. U firmi je postojala praksa da se subotom prepodne održavaju online treninzi iz raznoraznih tema i jedne subote odlučimo da će biti o SEO, a da ću ja biti co-host. Na trening se priključili svi programeri i tokom trening krenuli kao gladni vukovi da napadaju devojku jer kako devojka može njima 'velikanima' da objašnjava šta je SEO. Ona pritome uspešno odbila sve napade (uz moju pomoć) i pojasnila mnogo stvari. I tako se ja tom temom bavim godinama. I ne znam ništa tehnički uraditi, znam šta treba a ne znam kako. Ta koleginica se kasniije odselila u Kanadu i zaposlila kao SEO savetnik u nekoj online gambling firmi i mi nastavili diskusiju o toj temi. Kada sam radio na svom portalu www.SrbijaBiz.com razmišljao sam u okvirima SEO, kako će Google to videti,, koje ključne reči da izaberem, slogane, H1, H2, tagove itd. Za to vreme, tokom godina, pretraživači, prevashodno Google, su nebrojeno puta promenili parametre i načine rangiranja.... Ako se čovek bavi white hat SEO, ne mora da brine. Google nekada malo bolje, nekada malo lošije rangira ali najbitnije je zadržati pravac i autentičnost uz neophodna prilagođavanja tokom vremena. Kroz godine SEO više nije programerska tehnika već marketinška, prošli su Pande, Pingvini itd. ali osnova ostaje. Treba biti autentičan. Google radi upravo na tome da prepozna šta je autentično i originalno jer Content is king pa nastoji da eliminiše spam i da prepozna originalni sadržaj. Sa učestalošću objavljivanja stvar je drugačija od svetskih saveta. Srbija je malo tržište i nema tako čestih promena sadržaja, tako da taj faktor ne igra preterano ulogu kod nas. P.S. U Srbiji treba optimizovati samo za Google! Svi drugi pretraživači su nevažni i ako neka poseta stigne sa drugih pretraživača, oni su nebitni i ne stvaraju nikakvu konverzaciju i akciju.

Šta nas iskustvo uči.

Izbori su prošli, rezultati su poznati, a analiza nas upućuje na zaključak da treba naučiti lekcije iz iskustva. 1. Prljava kampanja ne funkcioniše – U izbornom sistemu gde se glasa za liste, a ne pojedinačne kandidate, i gde je više izbornih nivoa spojeno, prljava i negativna kampanja ne daje rezultate jer se primenom negativne kampanje samo stvara 'komunikacijski šum' i prave poruke ne mogu da dosegnu do birača. Velika verovatnoća je da se i tim putem besplatno promovišu protivnici jer te promotivne spotove vide i neopredeljeni, i ako oni imaju negativni stav prema pošiljaocu poruke, protivnici se besplatno promovišu. Sad je pitanje da li ima pravih poruka. U nedostatku tema, primenjuje se negativna kampanja kako bi se istaklo mi smo loši, ali oni su užasni. Tokom dve decenije ima par primera neuspeha negativne kampanje: - 92. je DEPOS imao spot sa nekim seljacima koji psuju kritikujći stanje u zemlji (poruka - Građani shvatite da ste glupi kada ne vidite zlo). - 2000. je SPS imao plakate i spot sa prikazima posledica bombardovanaja (poruka - Možda nas opet bombarduju, ali branićemo se časno). A 2000. je DOS pobedio sa porukom - Mi pobeđujemo, svi dobijaju. Mada je imao nebrojeno primera za negativnu kampanju, oni su jasno poručili šta žele da bude ishod i šta birači imaju za korist. 2. Na stranu treba ostaviti lične preferencije. Verovatno Boris Tadić jako voli tu Bajaginu pesmu, ali ona nikako nije za muziku u predizborne svrhe, em je nejasan tekst za 'umetničke duše', em nema nikakav ritam... A da se nauče zašto su nacisti koristili Vagnera, laburist u V.Britaniji naručivali predizborne pesme... (moje iskreno mišljenje je da svako ko se imalo razume u muziku ježi od Bajaginih pesama jer je to muzika za mekušce i mediokritete).Na tom polju ih je URS potukao, sa jasnom i pevljivom pesmicom. 3. Shvatanje specifičnosti. U evropskom političkom životu je karakterističan dosta velik upliv državne regulative i kreiranje pravila igre, dok u SAD to nije slučaj pa je tako jedan od inovativnijih poteza Baraka Obame 2008. bilo to što je zakupio termine u isto vreme na svim TV mrežama koje su prikazale isti promotivni film. U SAD je moć novca pravilo. Kod nas je RRA propisao dužinu trajanja promotivnih blokova itd. pa tako u media-buying treba primeniti sofisticiranije metode. 4. Ako ti se ne sviđa konverzacija, promeni temu. Ovde konstanto postoji odsustvo cilja i znanja da se on postigne. Pa se tako rivali lako 'zakače' za neku glupu tematiku. Ne znaju da u toj borbi pobeđuje onaj koji prvi počne. Sa tim neaktivnim, indolentskim pristupom skrene se sa putanje i izgubi perspektiva. Konzervativci u V.Britaniji su prvi uveli pravilo – Ne interesuje me šta me pitaju, ja pričam svoju priču. Još dosta vremena će proći, mnogo će vode proticati raznoraznim rekama, dok se ovdašnji 'stručnjaci' ne dozovu pameti i nauče šta i kako treba raditi.

MARKETING JE SVE!

Svaka nauka, naučna disciplina, pledira da istakne svoj značaj i prvenstvo u odnosu na ostale nauke. Pa tako imamo seriju Brojevi koja treba da nam dokaže da neka grupa štrebera pomoću matematike rešava najkomplikovanije životne stvari. Moj drug, koji je kuvar, mi ispričao priču: Dok se zabavljao sa tadašnjom devojkom a sadašnjom ženom, imala ona neku drugaricu koja je smatrala da je on uglavnom u redu, ali da bi trebao da ima neke više škole, i rekla ona svojoj drugarici da nagovori dečka da upiše makar ekonomiju. Takve budale ne shvataju da je sve u životu ekonomija. U kojim bi to oni to firmama radile da nisu ekonomski održive? Ko bi finansirao ta sva naučna istraživanja da nema ekonomije? I tu dolazimo do načina, metoda ostvarivanja ciljeva. Marketing je zaslužan za to. Otkad se rodimo i stupimo u društvenu zajednicu, marketing je svuda oko nas i sve. Kad krenemo u obdanište nekoj deci se sviđamo, neka vaspitačica nas podnosi, neka ne. U osnovnoj školi neka nas nastavnica, učiteljica voli, neka ne. Na fakultetu neke profesore organski nerviramo, neki nam progledaju kroz prste, i tako kroz ceo život. Svet nas ocenjuje po tome kako se oblačimo, kako se držimo, koja kola vozimo, koji telefon imamo, gde živimo itd. Ako je maksima u životu – Koliko para, toliko muzike! (ekonomija).Zašto onda dopuštamo, ne primećujemo da su skratili pesmu, da baš muzika nije najbolja ali atmosfera jeste...E to je marketing – Kreiranje celokupnog doživljaja koji omogućava prodaju. Treba napomenuti da je to životna veština koja zahteva plivanje u vodi sa piranama i ajkulama. Ko što kaže Pasternakov stih – Život nije što i poljem preći.

Kako TV zarađuje na budalama...

U doba sveopšte krize kojoj se ne nazire kraj, svedoci smo još jednog idiotizma putem kojeg mediji zarađuju (nezasluženo) novac. Pojavila se vest da je Kosovo izdvojilo milionska sredstva, u dolarima, da promoviše sebe kao investicionu destinacij na CNN. Iako je promovisanje države, brendiranje iste itd. veoma kompleksna i zahteva stvar, to nije put kojim se treba ići. Zar oni stvarno misle da će neki CEO, VP... neke velike američke korporacije gledati CNN i videti njihovu reklamu i nošen utiskom reklame odlučiti se da investira na Kosovu???? Da se neće u moru destinacija koje vape za investicionim sredstvima odlučiti za neku sa jačim institucionalnim kapacitetima, sa manjom korupcijom i organizovanim krimalom, sa sređenijim odnosima u neposrednom okruženju... CNN baš briga što neko hoće da baca svoje pare i verovatno ih nagovaraju na još veću potrošnju, ali oni koji misle da poboljšaju investicione potencijale na Kosovu bi trebali da dobro razmisle i načinu na koji to da učine. I na mikro nivou ima nebrojeno primera uludnog trošenja sredstava. Tako se sve do kraja novembra 2011. (čak je pao i prvi sneg) na SOS kanalu emitovala reklama Lav Twist (ili kako se već zove to njihovo pivo sa limunadom) sa sloganom Leto je došlo (ili nešto slično). I postavlja se pitanje kako čovek mora biti glup, neznalica itd. da plaća sve to. Na sceni su samozvani marketinški stručnjaci koji se frljaju lošim engleskim i izrazima, pojmovima na engleskom a nemaju ni grama pameti i bitnije im je da ta njihova reklama ima neku lepu devojku, neka nagrada na nekom festivalu promotivnih spotova...nego da ta reklama postiže cilj i pomaže prodaji proizvoda/usluge.