Prodajno – orijentisana organizacija

U ekonomskoj teoriji i praksi često se postavlja teorijsko pitanje šta je cilj organizacije i koja je od poslovnih funkcija najvažnija.
Dok jedni smatraju da je cilj profit, drugi tvrde da je opstanak preduzeća... Jedni misle da je marketing sve, drugi finansije itd

Često se čuju i zamerka da je poslovna etika na veoma niskom nivou, dok sa druge strane sa hvale sa profesionalošću, a najčešće je to veoma daleko od istine.
Možda je razlog u tome što se ne zna precizno šta se podrazumeva pod profesionalnošću pa se tako svako može samonazvati profesionalcem, jer to je subjektivna percepcija.

Struktuiranje organizacije prema potrošaču može se nazivati raznim imenima i označavati raznim pridevima (visokoprofesionalni itd), ali realno, preduzeće/organizacija koja ne ostvaruje prodaju i nema priliva gotovine (cash – flow) je bezperspektivna organizacija.

Organizacija mora biti usmerena na prodaju!
A sve druge funkcije je samo 'guraju', pospešuju, olakšavaju...

Marketing koji se ne efekturia u prodaji je samo besmisleno trošenje sredstava. Finansije koje ne doprinose rastu i razvoju su samo presipanje iz šupljeg u prazno..

Posmatarajući parcijalno, ne vidi se kako organizacija treba biti struktuirana, koji joj je kranji cilj.
Krajnji cilj svake organizacije mora da bude profitabila prodaja.

Preduzeće/organizacija koja nije strateški i ciljno definisana i usmerena ka prodaji postaje prodavnica sa masom ljudi koji uđu a niko ne kupi ništa, sajt na koji posetioci dođu i odmah odu (to se zove bounce rate), promotivna kampanja koja se ne efektuira u rastu prodaje promovisanog proizvoda/usluge, fakultet koji ne prenosi znanje već samo daje beskorisni papir

Svakodnevno se susrećemo sa primerima promocije radi promocije, jer to što se promoviše se ne može kupiti.

Izreka - Kera koja laje ne ujeda – najbolje oslikava taj fenomen.
Ta izreke bi se u slučaju Telekoma Srbija, VIP i Telenora mogla da glasi – Ponuda koja se reklamira se ne prodaje
Mnogobrojni su primeri takvog neetičkog, neprofesionalnog, i u krajnjem slučaju, neznalačkog i amaterskog poslovanja.
.
Trudim se, da moji postovi ne budu 'haterski', ali ovaj govori o realnosti, svakodnevnici o načinu poslovanja u Srbiji.

Svako ko je pokušao da kupi ADSL paket u Telekom – u, ili mobilni Internet u Telenoru se susreo sa time, ili ako je otišao u VIP da se raspitao o promotivnoj ponudi BlackBerry - ja pa mu je rečeno da je 'telefon skup' itd.

Ukoliko se ceo proces ne osmisli i sve ne testira, prodaja se neće ostvariti jer potencijalni kupac će otići kod konkurencije i nikada se više neće vratiti i svoja negativna iskustva će preneti drugima.
U današnje vreme konkurencija je samo jedna vrata dalje, samo jedan klik dalje...
Nezadovoljni potrošači prenesu svoja negativna iskustva grupi od 8 do 10 ljudi, a zadovoljni od 2 do 4....

Prodajni proces treba pažljivo i dobro osmisliti i sva faze i detalje testirati.