Blogovanje

Bloging je veoma popularan u Internet- razvijenim zemljama, i čak ima ljudi koji zarađuju dobru lovu blogovanjem, pa su to pretvorlili u svoju profesiju, pa takve nazivaju Professional Bloggers.

Osim profesionalnih blogera, ima i fenomen Influencer bloggera, to su oni čija se reč smatra relevantom za neku temu, i oni se svrstavaju u red sa urednicima medija, stručnjacima iz neke oblasti...

U prošlosti, nisam želeo da blogujem. Samo sam u sklopu linbuilding akcije postavio blog za svoj poslovni portal SrbijaBiz.

Blog sam postavio na više mesta, na Blogger, na WordPress, na http://www.livejournal.com/. I moram da istakenm zadovoljavajuće rezultate.

Pretraživači veoma dobro vrednuju linkove iz blogova, pošto izgleda 'love' blogere.

Ta linkbulding taktika daje rezultate, za razliku postavljanja članka u Wikipediji, jer oni više ne primenjuju No follow link.

Pre određenog vremena, sam se odlučio da počenem sa svojim ličnim blogom koji će se baviti temama iz marketinga, PR –a, online biznisa itd

Napravio sam i na Blogger i WordPress kako bi video koji je funkcionalniji i koji dalje bolje rezultate.

Na WordPressu je http://aleksandartrklja.wordpress.com/

a na Blogger http://formandessence.blogspot.com/

Zapažanja su sledeća:

- Google isto indexira i Wordpress i Blogger, bez favorizovanja svog servia Blogger

- Blogger je mnogo funkcionalniji i lakše mu se dodaju opcije, kad je blog na Blogspot adresi

- Ako imate svoj posebno zakupljeni domen, onda je WordPress mnogo funkcionalniji, pruža masu opcija...

Iz, gore navedenog, proistekla je moja odluka da isti sadržaj postavljam na oba mesta, ali da pri izboru na koji da se koncentrišem i promovišem, to je Blogger-ov

Da bi ste nešto naučili o blogovanju posestite sajt http://www.becomeablogger.com/,

a sa sajta skinte PDF i poslušajte podcast.

Open-social diskusija

Trenutno je rasprava o Google-ovoj incijativi za open-social, što podrazumeva da Google korisnicima koji razvijaju svoje aplikacije, omogućava da mogu iste da razmenjuju na svim društvenim mrežama i tako komuniciraju sa svojim prijateljima.

Kao prednost se ističe da se time olakšava korisnicima interakcija sa drugim korisnicima, jer ne moraju da posećuju pojedinačne sajtove već sa jednog mesta mogu da održavaju komunikaciju.

Burna rasprava je nastala iz dva razloga:

1. jer se to smatra kao Google-ov odgovor na Facebook-ovo otvaranje i postojanja mogućnosti da korisnici razvijaju i postavljaju svoje aplikacije, što je dovelo do enormnog rasta popularnosti, ionako popularnog Facebook-a.
2. zbog odbijanja Facebook-a da ne dozvoli pristup svojim korisnicima, sa objašnjenjem da nisu do kraja jasna pravila korišćenja i kako to utiče i štiti privatnost korisnika.

Oba razloga, imaju svoju utemeljenost, i vremenom će se videti do čega će se doći (najverovatnije kompromisom), ali jedno je sigurno: Internet se razvija u pravcu open-social iz više razloga:

1. korisnici to žele
2. tehnologija omogućava
3. konkurencija na Internetu traga za novim oblicima...

Tagovi važni, ako ne i najvažniji

Kad sam skinuo Mozilla Firefox 3, i pogledao novosti, još jednom sam se uverio da su tagovi važni, ako ne i najvažniji pri pretraživanju.

To znači da se osim imena domena naročito mora obratiti pažnja na meta tagove.

A, kad se bolje i razmisli i normalno je to, jer tako ljudi razmišljaju.

Želeći da upamte bolje, treba im neka simbolička predstava, ili da ne bi ulazili svaki put u detalje, donose odluke u skladu sa predstavama i ubeđenjima.

Nedostatak je što dovodi do etiketiranja, predubeđenja itd

Digital Asset Optimization (DAO)=SEO 2.0

Sa razvojem Internet tehnologije i alata, sve više se koristi izraz Digital Asset Optimization (DAO) koji se uzima kao sinonim za SEO 2.0.

DAO podrazumeva da se ne optimizuju samo sajtovi, preciznije tekstovi na sajtovima, već da se napravi optimizovan splet svih tekstualnih i audio-vizualnih alata, kako bi se postigla maximalna vidljivost.

To znači, da se u obzir pri optimizovanju moraju uključiti i video klipovi na YouTube i ostalim video sharing sajtovima, potom slike na Flickr i PhotoBucket, audio klipovi koji se postavljaju na specijalizovane sajtove...

Google Universal search i Ask 3D su napravili korake u tom pravcu, da pri pretraživanju, prikazuju zbirne multimedijalne rezultate.

Ko kreira sadržaj?

Jedna od pomodnih stvari na Internetu je koristiti izraze poput Web 2.0. Web 3.0 ... a sve sa ciljem da se nekako označe savremene tendencije na Internetu.

Naglasak je sve više na korisnicima, i razvijaju se alati koji omogućavaju korisnicima da sami kreiraju sadržaje na Internet. Taj proaktivni pristup koji težište stavlja na pojedinačne korisnike, naziva se fenomenom user-generated media.

Sajtovi služe samo kao platforma, koja omogućava korisnicima da u skladu sa svojim preferencijama, samo kreiraju sliku o sebi.

U fokusu su prventstveno društvene mreže (social networks) poput Facebook, MySpace itd...

Poslovni sajtovi i portali, nastoje da isti princip primene u svom delovanju i teže da pronađu najadvekvatnije forme kako bi se fenomen 'social' odslikao na poslovni segment.

A pri tome je glavno pitanje, kako to pretvoriti u prihod, pošto zajedno sa 'social' ide i 'wiki' fenomen koji označava besplatni sadržaj kreiran i uređivan od strane korisnika.

Da bi bilo jasnije, prikazaću na primeru poslovnog portala SrbijaBiz.com.

SrbijaBiz.com, koji ima slogan Portal poslovne Srbije, ima misiju da sakupi sve relevantne informacije, pruži usluge i da bude platforma za uspešno poslovanje u Srbiji.

Polazeći od misije, kreirane su sledeće usluge:

SrbijaBiz Katalog : Pregled firmi u Srbiji po delatnostima i gradovima.

SrbijaBiz Event: Pregled poslovnih događaja (kongresi, seminari, konferencije, webinari itd) u Srbiji

SrbijaBiz BizPartneri: Ponuda i tražnja za poslovnim partnerstvima (zastupništvo, distribucija, agentura, franšizing, prodaja i kupovina biznisa itd)

SrbijaBiz Info: Relevantne poslovne vesti i informacije.

SrbijaBiz VIPJobs: Oglasi za posao za menadžerske i rukovodeće pozicije. Baza podataka kandidata koji imaju kvalifikacije, sposobnosti i iskustvo za vodeće pozicije

Izbor servisa i usluga, je izvršen na osnovu trenutne potrebe tržišta.

Sa daljim razvojem, pojedine usluge će se dodavati (verovatno neke i ukinuti).

Korišćenje svih osnovnih opcije je besplatno i svi registrovani korisnici mogu da koriste sve usluge.

To praktično izgleda ovako:

- korisnik se registruje (proces traje najviše 2 minuta), i nakon potvrde putem aktivacionog linka, može sa tim jednim nalogom da koristi besplatno sve osnove SrbijaBiz usluge.

- Neke ne zahtevaju proces odobravanja od strane urednika poput postavljanja prezentacije firme u Katalogu, dok ostale zahtevaju.

- Odgovorno lice u nekoj firmi/organizaciji, želi da predstavi svoje poslovanje i postavi osnovnu prezentaciju (do 200 karaktera i sa kontaktnim podacima) u sekciji Katalog. (neograničen broj prezentacija firmi pod različitim kategorijama).

- Ukoliko želi da nađe poslovnog partnera, ili ima ponudu za poslovno partnerstvo, postavi oglas u BizPartner sekciji. A i može da pregleda i vidi da li mu je nešto interesantno.

- Takođe, može da se informiše i o poslovnim vestima u sekciji Info, a firma koja ima PR službu, ili neka PR agencija, mogu da postave svoje obaveštenje u Info sekcije.

- Da bi obavestili javnost, mogu da postave obaveštenje o svom poslovnom događaju poput skupštine akcionara u Event sekciji, ili prezentuju oglas koji organizuju, a takođe i da se informišu o aktuelnim poslovnim događajima.

- Ukoliko imaju potrebe za angažovanjem rukovodioca, menadžera itd mogu da postave oglas u VIPJobs sekciji, a takaođe i pojedinačni korisnici mogu da pregledaju oglase za menadžerske pozicije i da postave svoj CV u bazu.

Iz gore navedenog, može se zaključiti da se SrbijaBiz portalom pokrivaju mnogi segmenti interesanti za poslovno orijentisane korisnike, bilo da su privredni subjekti, bilo da su poslovni ljudi zainteresovani za informisanje o poslovnim dešavanjima u Srbiji.

Omogućena je velika mobilnost i osnova da korisnici iskažu i zadovolje svoje poslovne potrebe

Šta birači piju?

Ovo nije poziv za čašćenje, već odražava tendenciju u političkom marketingu da se kombinacijom potrošačkih navika i glasačkih segmenata, što preciznije targetiraju glasači koji su neopredeljeni i prema kojima treba usmeriti promotivne napore.

Razumevanje njihovih životnih stilova, preferencija, potrošačkih navika...(što više informacija), omogućava političkim partijama i kandidatima, da što efikasnije ulože svoje resurse.

Ova tendencija je nastala i najviše je izražena u SAD.

Razlog je dvopartijski sistem i mala razlika koja odlučuje pobednika u bilo kojoj vrsti izbora.

Prvobitno su izborni stratezi uzimali u obzir demografske varijable poput rase, vere, nacije... a prva predsedniča kampanja Bila Klintona je uspeh postigla zahvaljujući istraživanjima javnog mnjenja koji su istraživali potrošačke preferencije i ponašanje, i na osnovu njih su Klintonovi politički stratezi, usmeravali kampanju koja je targetirala one segemente koji su potencijalno naklonjeni.

Do tada je su napori koncentrisani samo na oglašavanje, koje je bilo usmereno, ali su dubinska istraživanja donela mogućnost veoma preciznog targetiranja i efikasnije korišćenje resursa.

Kako su izbori Americi, po pravilu tesni, i potrebno je uložiti pre svega mnogo finansijskih sredstava, takva vrsta istraživanaj se sve više razvijala, i na osnovu jednog istraživanja je ustanovljeno da birači koji su neopredeljeni, a naklonjeni Demokratskoj stranci, donose odluku pod uticajem poštara i šankerica.

To je omogućilo demokratama da usmere svoje napore prema tim 'ključnim ubeđivačima' kako bi što više njihovih glasača učestvovalo na izborima i kako bi ih ubedili da glasaju za njih.

Pošto je bila u centru pažnje trka na primarnim izborima unutar Demokratske stranke, utvrđeno je da pristalice Baraka Obame više koriste Mac, a Klinonove PC itd

Smanjenje razlike i povećanje konkurentnosti doprinosi razmatranju što je moguće većeg broja faktoa koji utiču na glasače, jer političke kampanje su veoma skupe, samo pobednik ima koristi.

Imamo svoj sajt....

Kad zovem prospekte za svoj poslovni portal www.SrbijaBiz.com, često čujem, da mi kao razlog zbog kojih neće da koriste usluge, kažu: Znate, mi imamo svoj sajt....

Verovatno iz neznanja, a koje često rezultira samozadovoljstvom, oni misle da je dosta imati sajt i posao je završen.

Ne shvataju da imati sajt, je kao da imaginarnom gradu sa 10.000 ulica, a u svakoj ulici ima 10 prodavnica, imaš prodavnicu.

Kako će je neko zainteresovan za neki proizdod ili uslugu naći?

Na to se nadovezuje i tema o lošem marketingu, spominjao sam u nekom od prošlih postova, kada se odgovornost prebacuje na medije.

Ubitačan koktel je – znate, mi smo se oglašavali svuda, i nije bilo nikakvih efekata, a i imamo svoj sajt!!!!!!

Ajde da razmotrimo logički:

1. Zašto bi neko napravio nešto isto kao što već postoji, i ako ih već zove, nudi im neku novu vrednost.
2. Za malu količinu novca koji oni utroše na oglašavanja na nekom sajtu i/ili portalu, oni bi da dođe do značajnog rasta prodaje(da ne spominjem poređenje sa cenom oglašavanja na elektronskim medijima, i efektima njihovih kampanja).
3. Oglašavanja na poslovnim internet sajtovima i portalima, je pre svga informativnog karaktera, a manja ima ubeđivačku funkciju. Korisnike samo interesuje ko su firme koje se bave nekom delatnošću, i na osnovu prikupljenih informacija, se ulazi u proces nabavke.... (težište je na proizvođačima i ponuđačima).

Ima još jedna stvar, proizvođaći, prodavci itd. ne shvataju da je Internet promenio potrošačke navike i ceo proces kupovine.

Potrošači, najčešće, prikupljanje početnih informacija o proizvodima i/ili uslugama, koja zadovoljavaju njihove potrebe, vrše na Internetu.

Bilo na pretraživačima, bilo na specijalizovanim sajtovima... ali najčešće na više mesta istovremeno, jer informacije su jedan klik, jedan tab dalje...

A isto važi i za konkurenciju.... Što pre shvate, bolje će im biti, i neće biti iznenađeni(neprijatno)....

Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Ovaj stih Đorđa Balaševića bi se mogao primeniti na većinu biznisa , principi delovanja skoro svih biznisa su isti, samo se modaliti menjaju.

Često se novine, koje su umnogome olakšale odvijanje poslovnih procesa, žele proglasiti kao sasvim nešto novo, ali zapravo su normalna unapređenja koja vreme i tehnologija donosi.

Najbolje je ovo da se ilustruje na medijskom biznisu.

Prvo su bile samo novine.

Novine su u skladu sa tiražom i demografijom čitalaca, privlačile oglašivače.

Kao dodatak su bili specijalizovani časopisi koji su tretirali određene oblasti i detaljnije ih razmatrali.

Potom se pojavio radio. Mislilo se da će štampani mediji nestati, i da će se svi ljudi informisati preko radija, a još i zabavljati slušajući muziku i zabavne emisije

Ali, štampani mediji su opstali, sa neophodnim prilagođavanjima.

Nakon pojave televizije, radio je mrtav – mislili su mnogi, a da ne pričamo o novinama...

A tek pojava Interneta – sajtovi, blogovi, videoblogovi itd

Samo se pojavljuju mediji, a stari ne nestaju – samo se prilagođavaju.

Novine su sada više okrenute analizama, informativnu funkciju su prepustili Internetu.

Nastala je simbioza offline i online medija.

Sve se menja i prilagođava, ali princip ostaje isti:

RELEVANTAN I DOBAR SADRŽAJ – MARKETING – POPULARNOST – TIRAŽ – OGLAŠIVAČI

Samo se tehnike i modaliteti menjaju.