Pred svaku predizbornu kampanju, analitičari progonoziraju da će ona biti 'veoma' prljava i daju savete da se izbegava negativna kampnja, tokom kampnje se uvek čuje rečenica- traje jako prljava kampanja; i opet se daje savet o izbegavanju negativne kampanje, a posle izbora, uvek neko od poraženih istakne da je kampanja bila najprljavija do sada.
Šta je negativna kampanja? Da li je svaka kritika loša? Da li birači imaju pravo da znaju šta su protivkanidati radili loše? Kako verovati onima koji prikrivaju nešto?
Negativna kampanja je kad se iznose neistine, laži i podmetanja o suparnicima, a koje nemaju veze sa stvarnim stanjem, i to je loše.
Dok se za negativnu kampanju, ne smeju smatrati ako se iznose primeri korupcije, zloupetreba, laži.
U razvijenim demokratijama, ono što se kod nas smatra za negativnim kampanjama je sasvim normalno, jer je normalno da svaki kandidat ili politička grupaciji želi da istakne svoje pozitivne strane, a negativne strane oponenata i da ih prikaže kao nesposobne za obavljanje državnih i javnih funkcija.
U SAD, osim što protivniči tabori angažuju tim istražitelja, koji nastoji da ispita da li ima nekih 'prljavština' u prošlosti protivničkog kandidata, već i matična partija i izborni štab samog kandidata angažuju istražitelje, kako bi izbegli sramotu tokom izbornog procesa, ili tokom obavljanja mandata, a i da bi predupredili napade i smislili protivnapad.
Drugi aspekt je – a šta bi bilo svi da isto mislimo, i da se naša mišljenja i stavovi ne sukobljavaju? Da li bi onda bilo napretka? Da li ta konkurencija ne pomaže da se iznedre najbolji? I čemu onda pluralizam, nek postoji onda jedna partija, jedan vođa itd ako iznošenje kritika se smatra neprihvaljivim.
Upravo je u tome poenta.
Mada, su ti analitičari promenili dlaku, ali ćud nisu, jer oni su uvek bili dogmate, i najbolje su se snalazili u komunizmu, jer upravi totalitarni režimi sa svom svojom licemernošću savršeno odgovaraju takvim tipovima ličnosti.
No comments:
Post a Comment