IC umesto PR

PR je nastao početkom 20. veka i označava Press Release a ne Public Relations.

Sa razvojem sredstava komunikacije pravilnije je upotrebljavati termin Integrated Communication umesto PR, jer Public Relations je više od Press Release (saopštenja za javnost) i komunikacije samo sa novinarom iz određene redakcije.

Pre je protok informacija išao: Pošiljalac informacije-----Novinar(Medij).
I ukoliko se određenom novinaru informacija učinila zanimljivom on/a je objave i ko vidi vidi, ko čuje, čuje.

U današnje vreme, tok informisanja je: Pošiljalac informacije------Auditorijum.
Novinar(Medij) nije isključen, ali informacije prvo dopru do auditorijuma koji ocenjuje interesantost i relevantnost iste.
Ako se informacije učini zanimljiva Mediju on je objavi.

Klasični mediji su izgubili ulogu posrednika, kontrolora i filtera.
Samim time su uglavnom izgubili na značaju (ali ne sasvim).

O INTEGRISANIM KOMUNIKACIJAMA a ne više o ODNOSIMA SA JAVNOŠĆU se govori kao posledici razvoja kanala komunikacije sa potencijalno zainteresovanim auditorijumom.

Danas svaka firma i/ili pojedinac može postaviti grupu na Facebook, MySpace i istu promovisati, postaviti video na YouTube ili neki drugi servis za video klipove. svako može distribuirati saopštenje putem nekog servisa poput PRWire, svako može napisati bilo šta na bilo koju temu na svom blogu, komentarisati na sajtovima i blogovima....
A tek fenomen Twitter....

Sve ovo ne umanjuje potrebu za kvalitetnim PR profesionalcima, već nameće potrebu njihovom prilagođavanju novom dobu.

Sa IC se postiže svrha – Publicitet.

Internet razlike USA vs. Evropa

Da bi se uočile razlike u internet poslovanju između Amerike i Evrope, najbolje je poslušati podcast koji je Eric Schwartzman vodio sam vodećim austrijskim blogerima:

The State of Social Media in Europe with Top Austrian Bloggers

Za koji pretraživač optimizovati?

Prilikom optimizacije sajta za pretraživače, glavno pitanje je za koje pretraživače optimizovati i nakon toga sledi pitanje a kako optimizovati za posebni neki pretraživač i da li treba obratiti pažnju na specifičnosti?

Ovo pitanje je postalo aktuelno sa pojavom Bing.com i integracijom Microsoft i Yahoo u domenu pretraživanja.
Mada je Bing pokazao neke znake rasta ipak je Google vodeći pretraživač u svetu sa oko 75% pretraga, a taj postotak u Srbiji je preko 95%.

Odgovor se sam nameće – SAJT TREBA OPTIMIZOVATI ZA GOOGLE.

P.S. I ljudi iz Bing-a savetuju da se optimizacija radi standardno a da je na pretraživačima da razvijaju svoje sisteme kako bi pružili što relevantnije rezultate.

Uspeh se meri u procentima a timing je najbitniji

Posećenost je obično jedan od parametara koji definišu popularnost nekog sajta.

Isti parametar se može primeniti i na offline svet jer ako je neke prodavnica posećena, ako je neki bar krcat... to automatski znači uspeh, jer se prodaja dešava.

Internet je putem razvoja alata za analitiku omogućio detaljan i precizan uvid u kom procentu se zapravo odvija prodaja.
Obično se prodaja nekog proizvoda ili usluge, meri procentima (1, 2%), ako ne i promilima.

Primer Facebook, mada je zamišljen i napravljen kao društvena mreža vremenom je izrastao u mnoge vidove komunikacije.
Svaki korisnik bira za šta će ga koristiti i za koje namena.
Ima mnogo opcija koji to omogućavaju

Dilema ko će pobediti u live search, Twitter ili Facebook, dokazuje da nije bitno ko je prvo započeo već kada korisnici iskažu potrebu da tu opciju koriste.

Proizilazi da je formula uspeha: Odabrati pravi tajming za određenu uslugu i raditi na prodajnom procesu.

40% - 40% - 20%

Kad nešto krene da se uzima kao primer ili kao izreka vrti se do beskonačnosti.
U poslednjih godinu, dve uzima se Paretov optimum i pravilo 80 – 20 (da većina profita dolazi od stalnih potrošača tj. da 80 posto profita dolazi od 20 posto klijenata).

Sa tendencijom identifikovanja izvora profitabilnosti dolazi se i do kreiranje proizvoda i usluga koje će zadovoljiti stalne klijente koji su izvor profita.

Tako se analizom došlo do saznanja da su u spektru proizvoda najmanje prodavane standardne verzije proizvoda, a najviše se prodaju ili premium verzije ili jevtinije verzije.
Razmere je 40 – 40 – 20 posto tj. 40 posto se prodaju premium (skuplji) proizvodi, 40 posto jevtinija verzija proizvoda, a samo 20 standardna verzija.

Iz saznanja da kupci žele ili skuplju ili jeftiniju proizvoda, proističe tendencija da se sredina eliminiše.
Ako ne u potpunosti onda da ne bude od prevelike važnosti, samo da bude prisutna.

Ova tendencija kod redovnijih tzv. offline proizvoda se pokazuje i u online svetu.

Protokom vremena i zbog nagomilavanja standardnih proizvoda, nastaje diferencijacija i značaj je ili na platformi ili na brzoj i lakoj varijanti.

Primeri platforme su Facebook, MySpace, YouTube, WordPress a primeri korisničkih rešenja koja su laka za postavljanje i postavljaju se na platformama su Facebook Pages, MySpace Music, video klipovi na YouTube, blogovi na WordPress platformi...

Onih 20 posto standardnih proizvoda su regularni, standardni sajtovi.

Kao i uvek krenulo se od sajtova, ali je protokom vremena došlo do diferencijacije i izdvajanja platformi koje su pružale pogodnost koje su jevtine i lake za korišćenje.

B2M (BUSINESS – TO – ME)

U osnovi, teorija i praksa marketinga su poznavale dva koncepta: B2B i B2C.

Sa razvojem društvenih mreža i mogućnosti targetiranja pojedinaca sve prerasta u koncept B2M (business - to - me).

B2M konceptom se targetira pojedinac, donosilac odluke. Nema generalizacije, podela na individualne potrošače i firme itd

M(e) u koncept B2M je i domaćica koja kupuje za domaćistvo, i hranilac porodice, i student, i direktor neke firme, i donosilac odluke unutar nekog odeljenja i/ili tima....

Pojedinac je dobio na značaju i izdiže se iznad poznatih podela i marketari nastoje da targetiraju one koji su ključni za njihovo poslovanje.

Naslov je najvažniji

Pri određivanju šta je najvažnije za uspeh nekog članka obično se navodi da je najbitniji sadržaj jer on doprinosi razlici.

Pogotovo u Internet marketingu i PR – u je prisutna mantra – Content is king.

Ceo sadržaj, tagovi, ključne reči itd. su ništa u poređenju sa naslovom i podnaslovom.

U vremenu prenatrpanosti informacijama, filtriranje istih je važno i ono se vrši kratkim uvidom u naslov i podnaslov.
Tako postoji izreka – Nema prenatrpanosti informacijama, već postoje loši filteri!

Pažnja traje samo par sekundi i ako je naslov i podnaslov ne zadrže korisnik ide dalje.

Kada (ne)treba koristiti Twitter

Ne treba govoriti da je Twitter sve popularniji servis i mnogi se pitaju da li ga trebaju koristiti, i kako ga koristiti.

Istraživanja pokazuju da je velika većina korisnika Twitter – a samo registrovana, da nije ispunila ni osnove podatke, da nije postavila nijedan update....

Twitter TREBA koristiti :

1. Ako imate šta da promovišete! (sajt, blog, uslugu itd.)
2. Ako imate šta novo da kažete u nekom domenu.
3. Ako želite da ste upoznati sa novim tendencijama i pratitte 'gurue' u određenim domenima interesovanja.

Twitter NE TREBA koristiti:

1. Ako većina oko Vas koristi Twitter samo zato što je to IN, popularno.
2. Ako ne pratite uticajne i važne ličnosti iz Vašeg domena interesovanja.
3. Ako nemate ništa da kažete, promovišete...
4. Ako Vaša ciljna grupa nije na Twitter – u.
5. Ako Twitter nije mesto za Vaš brend, uslugu.

Da bi se bolje upoznali sa Twitter-om i svim mogućnostima, pogledajte Twitter Guide Book.

Da li je Google mrtav? NE

U poslednjih par nedelja veoma je burno na svetskom Internet tržištu i skoro svaki dan je ispunjen nekim novostima.

Prvo je zvanično pokrenut novi pretraživač WolframAlpha, koji nastoji odgovoriti na pitanja prilikom pretraživanja, tako što rezultati pretraživanja nisu usmereni ka linkovima već ka objektima, odgovorima.
Već duže vreme postoje najave da će se budućnost Internet pretraživanja zasnivati na semantic search (semantičkom pretraživanju) tj. da pretraživači nastoje da daju odgovore na pitanja korisnika...
Sve je u domenu najave jer je tehnologija dosta komplikovana.
Veliki pretraživači nastoje da na vreme uđu u borbu ili razvijanjem svoje tehnologije ili kupovinom start – up kompanija iz tog domena.

I dok se ne vidi u kom pravcu se razvija semantic search, odvija se borba na tržištu glavnih pretraživača.
Microsoft već duže vreme, i na sve moguće načine, nastoji da zauzme vodeću poziciju u domenu pretraživanja i samim time značajno poveća prihode od online reklamiranja...
Najnoviji pokušaj, lansiranje novog pretraživača Bing, izgleda ima uspeha.

Bing,je nakratko izbio na drugo mesto ispred Yahoo!
Moram napomenuti i da je u promociju Bing.com, planirano ulaganje od 80 do 100 miliona dolara, čime se ta promotivna kampanja svrstava u jedne od najskupljhih.

Sve je izglednije da je budućnost Microsoftovog online dela i Yahoo! u spajanju i integraciji

Još jedan od izazova Google – u je i Twitter, sve popularnije mikrobloging servis.
Na tom domenu još je dosta toga mutno jer postoje glasine da Google razmišlja o kupovini Twitter – a, onda da nastoji uključiti komunikaciju sa Twitter – a u rezultate pretraživanja, možda da pokušava razviti svoj mikrobloging servis...

Sve u svemu, u jednom momentu se postavilo pitanja da li je Google mrtav, da li je Google epoha Interneta prošla?

Odgovor je: NE!

Odgovor je NE jer:
1. Google ima sposobnost menjanja pravila igre na tržištu
2. Sposobnost generisanja prihoda od popularnih servisa.

Google je promenio pravila na tržišu oglašavanja, u e – mail domenu je sa Gmail prodrmao konkurenta, sa Google Maps je doneo novo značenje Internetu...

Konstanta je da Google menja pravila igre!

I kad su svi mislili da Google kaska za konkurenijom, oni su najavili Google Wave, čije se lansiranje očekujem krajem 2009.
Google Wave je revolucionarni servis u pogledu kolaboracije između korisnika i korišćenja dosadašnjih alata poput emaila i IM.

Osim što Google konstanto menja i postavlja svoja pravila na tržištu, on zna i da novčano kapitalizuje to.
Twitter je jako popularan, ali osim fondovskog finansiranja ne zna kako da unovči svoju popularnost.
Sličan slučaj je i sa Facebook, ali oni imaju priliv od reklama.
Mada se taj novčani priliv koristi za održavanja postojeće infrastrukure, a za daljnji razvoj prikuplja sredstava od investicionih fondova.

Prodajno – orijentisana organizacija

U ekonomskoj teoriji i praksi često se postavlja teorijsko pitanje šta je cilj organizacije i koja je od poslovnih funkcija najvažnija.
Dok jedni smatraju da je cilj profit, drugi tvrde da je opstanak preduzeća... Jedni misle da je marketing sve, drugi finansije itd

Često se čuju i zamerka da je poslovna etika na veoma niskom nivou, dok sa druge strane sa hvale sa profesionalošću, a najčešće je to veoma daleko od istine.
Možda je razlog u tome što se ne zna precizno šta se podrazumeva pod profesionalnošću pa se tako svako može samonazvati profesionalcem, jer to je subjektivna percepcija.

Struktuiranje organizacije prema potrošaču može se nazivati raznim imenima i označavati raznim pridevima (visokoprofesionalni itd), ali realno, preduzeće/organizacija koja ne ostvaruje prodaju i nema priliva gotovine (cash – flow) je bezperspektivna organizacija.

Organizacija mora biti usmerena na prodaju!
A sve druge funkcije je samo 'guraju', pospešuju, olakšavaju...

Marketing koji se ne efekturia u prodaji je samo besmisleno trošenje sredstava. Finansije koje ne doprinose rastu i razvoju su samo presipanje iz šupljeg u prazno..

Posmatarajući parcijalno, ne vidi se kako organizacija treba biti struktuirana, koji joj je kranji cilj.
Krajnji cilj svake organizacije mora da bude profitabila prodaja.

Preduzeće/organizacija koja nije strateški i ciljno definisana i usmerena ka prodaji postaje prodavnica sa masom ljudi koji uđu a niko ne kupi ništa, sajt na koji posetioci dođu i odmah odu (to se zove bounce rate), promotivna kampanja koja se ne efektuira u rastu prodaje promovisanog proizvoda/usluge, fakultet koji ne prenosi znanje već samo daje beskorisni papir

Svakodnevno se susrećemo sa primerima promocije radi promocije, jer to što se promoviše se ne može kupiti.

Izreka - Kera koja laje ne ujeda – najbolje oslikava taj fenomen.
Ta izreke bi se u slučaju Telekoma Srbija, VIP i Telenora mogla da glasi – Ponuda koja se reklamira se ne prodaje
Mnogobrojni su primeri takvog neetičkog, neprofesionalnog, i u krajnjem slučaju, neznalačkog i amaterskog poslovanja.
.
Trudim se, da moji postovi ne budu 'haterski', ali ovaj govori o realnosti, svakodnevnici o načinu poslovanja u Srbiji.

Svako ko je pokušao da kupi ADSL paket u Telekom – u, ili mobilni Internet u Telenoru se susreo sa time, ili ako je otišao u VIP da se raspitao o promotivnoj ponudi BlackBerry - ja pa mu je rečeno da je 'telefon skup' itd.

Ukoliko se ceo proces ne osmisli i sve ne testira, prodaja se neće ostvariti jer potencijalni kupac će otići kod konkurencije i nikada se više neće vratiti i svoja negativna iskustva će preneti drugima.
U današnje vreme konkurencija je samo jedna vrata dalje, samo jedan klik dalje...
Nezadovoljni potrošači prenesu svoja negativna iskustva grupi od 8 do 10 ljudi, a zadovoljni od 2 do 4....

Prodajni proces treba pažljivo i dobro osmisliti i sva faze i detalje testirati.

Nivoi optimizacije za pretraživaće (SEO nivoi)

User – friendly nivo – sajt, portal treba praviti po meri korisnika, da interfejs i korišćenje budu prilagođeni potrebama korisnika, i načinu na koji bi oni koristili sajt.
Pretraživači nastoje da odrede koji su sajtovi po meri korisnika, i takve da više i bolje vrednuju.

Tehnički nivo – nakon što se odredi struktura sajta, treba optimizovati sajt sa tehničke strane - odrediti domen, osmisliti i ugraditi adekvatan naslov, metatagove, header – e, indexirati u glave pretraživače (Google, Yahoo, Live.com tj. Microsoft...)

Kreativni nivo - nakon tehničke optimizacije sajta, treba isti što bolje popularisati i omogućiti da što više linkova vodi ka njemu. Ovo je dosta jednolično i 'troši' vreme.
Ima i drugi deo ove faze, kada se nastoje naći načini da se podigne rejting sajta i u tu svrhu se koriste razne tehnike.

U današnje vreme, optimizacija je više kreativni, marketinški i PR posao, a ne tehnički, jer tehnički deo obuhvata 10 ili manje procenata, a sve ostalo je kreativnost.

Kako pisati blog

Imajte jasno definisan cilj - da li blog služi za izgradnju reputacije, da li služi za promovisanje neke usluge ili proizvoda, da li služi da se iznesu neke ideje.
Zavisno od cilja, trebate izgraditi strukturu bloga.

Imajte plan i raspored – koliko često ćete postavljati nove informacije tj. postove.
To najviše zavisi od teme kojom se blog bavi, jer ima oblasti u kojima su novosti češće,a u nekima ređe.
U zavisnosnosti od izabrane teme, treba napraviti raspored objavljivanja postova. Dozirajte količinu informacija koju dajete jer zainteresovani ne mogu sve odmah apsorbovati.

Napišite odmah – kad se 'javi' ideja za pisanje nekog posta, isti treba momentalno napisati što sličnije krajnjem postu, jer se često detalji i ideje zaborave, pa masa postova ostane zaboravljena jer se tokom vremena zaboravi šta se htelo napisati.
Ne zaboraviti da je stil pisanja za blog ležerniji, jer ne pišete niti za novine niti pišete beletristiku.

Ne zaboravite optimizovati za pretraživače (SEO) - u svaki post uključite ključne reči pod kojima želite blog da bude prepoznat od strane pretraživača, i dodajte tagove.

Iskustvo sa Twitter - om

Pre jedno godinu dana sam se registrovao na Twitter.
Napisao sam i jedan blogpost posvećen e – book - u o korišćenju Twitter – a. http://aleksandartrklja.wordpress.com/2009/01/09/twitter-ebook/,
a link ka direktnom ‘pruzimanju’ e - book je : www.FinancialAidPodcast.com/twitterbook
Možete me pronaći i pratiti pod @trle (ili http://twitter.com/trle).

Mesecima slušam, čitam ... o Twitter – u, njegovoj upotrebi, popularnosti itd
i reših pre 3 dana da se aktivnije pozabavim time.

Prvo, dosta je malo korisnika iz Srbije.

Drugo, za tih nekoliko dana me dnevno 20 – 30 ljudi počelo pratiti. To prerasta u suprotnost jer broj onih koje prate i koji ih prate je znak ‘popularnosti’... sajt ima svoj neki bonton, pravila pisanja, pristojnosti itd

Treće, mogu se pratiti 'gurui' u nekoj oblasti'.

Četvrto, podiže posećenost bloga i sajta.

Sve u svemu ima veoma mnogo prednosti, ali i nedostataka. Vreme će pokazati korisnost ove usluge...

Najbolji izvor novosti i tendencija na Internetu

Postoji dosta sajtova koji se bave novostima na Internetu i u IT svetu, a zasigurno jedan od najboljih je TechCrunch.

Analiza novosti i informacija na TechCrunch – u pokazuje sledeće:
1. Svaki dan se bar dva teksta bave Twitter – om, Facebook – om i iPhone – om, i naravno Google - om. Čime se može utvrditi da su to 'vruće' teme i da će skora budućnost Interneta biti obeležena njima
2. Facebook polako počinje da gubi trku sa drugim sajtovima, u poslovnom smislu, jer je prerastao u ozbiljnu kompaniju i sada mora da vodi računa o pravilnom poslovanju i menadžment timu, a u poslednje vreme nekoliko ih je vodećih menadžera napustilo. Stoga je, po analitičarima, sve izglednija akvizicija od strane Google - a.
3. iPhone dobija sve više aplikacija koje su bile dostupne samo na kompjuteru, i svi nastoje da prilagode svoje usluge i aplikacija iPhone – u , čime se može zaključiti da se veoma brzo ide ka mobilnom Internetu u većem kapacitetu.
4. Twitter je najčešće spominjana reč u svim tekstovima i na svim sajtovima koji se bave Internetom i IT industrijom. Neki analitičari smatraju da počinje sve više da liči na MySpace. Mada, postoje i glasine da je akvizicija od strane Google - u završnoj fazi.
5. MySpace, što je već verovatno, razvija svoj webmail.
6. Da bi što bolje pratio nove start – up kompanije, koje će im doneti konkurentsku prednost, Google je lansirao Google Ventures.

Prilikom prezentacije novosti na Gmail – u , osnivači Google – a , Sergej Brin i Lari Pejdž, su rekli da dve stvari obeležavaju, odlikuju Internet – jedna je pretraživanje Interneta, a druga je slanje poruka putem istom tj. email.
Zato su to polja na koja se koncentrišu.

Iz svega ovoga se može zaključiti da portali postaju sve sličniji i da skoro svaki ima sve aplikacije, kao i drugi. Bitka se vodi na svim poljima.

Postavlja se pitanje – Šta ih onda razlikuje?

Razlikuje ih brend!

Peter Drucker je napisao da je sve u inovacijama i marketingu, i Intenret je to dokazao.

Sadržaj, konstantne inovacije i marketing su putevi uspeha u modernom svetu poslovanja (a i bilo čemu).

Eliminisanje Gatekeeper – a tj. poboljšanje prodaje i promocije

Kao što je pri prodaji putem telefona tzv. Cold Calling, jedan od osnovnih ciljeva preskočiti Gatekeeper - e i dobiti osobu koja donosi odluku, tako je i pri Internet marketingu, preciznije Internet promociji, najvažnije eliminisati postupke, neophodne korake koji blokiraju potencijane korisnike da postanu kupci, korisnici usluga.

U Cold Calling - u, gatekeeperi (ili 'čuvari vrata' su, po pravilu, sekretarice, dok su u Internet marketingu nepotrebna polja i zahtevana email adresa zamenili sekretarice.

Svi ti zahtevani koraci su nastali tokom vremena jer se želelo što detaljnije segmentisati korisnička baza, imati određena statistika, a kranji cilj je bio izgradnja što veće i masovnije e-mail liste, e-mail baze.

Načelno je važilo pravilo: Što više e-mail adresa u bazi podataka, to je veća zarada!

A kasnije su dodavani određeni koraci, kako bi se kroz iteraciju ta baza što bolje segmentisala i ostvarila što veća zarada na Internetu, ostvario profit, ili bar pokrili osnovni troškovi.

E-mail listing je cilj za one koji prodaju neki proizvod, dok oni koji pružaju usluge B2B karaktera treba da se orijentiše na širenje ideja putem e-book u PDF formatu gde se uključeni kontakti podaci.

Da bi se dobila prepoznatljivost, pobudilo interesovanje ne spominjite konstanto svoj proizvod, svoju uslugu, svoj sajt... Ljudi će svakako obratiti pažnju na to, dodatno istražiti ukoliko im se materijal učini interesantnim.

I u tom delu postoje određeni koraci tzv. Ladder approach.
Blog treba koristiti za širenje ideja, da se potencijalni korisnici zainteresuju, ili da im se omogući letimični pregled....

Oni koji žele više informacija, koji od interesanata postaju potencijalni kupci, treba preusmeravati na sajt koji treba da služi za dublje i bolje informisanje kako bi se započeo prodajni proces (bilo online, bilo offline).

Marketing Loop

Marketing Loop je savremena, najnovija marketinška tehnika promovisanja proizvoda i/ili usluga putem društvenih mreža (social networks.

Tehnika se zasniva na tome da se putem raznih društvenih mreža promovišu proizvodi i/ili usluge, tako što će se na jednoj mrežu sugerisati korisnicima te mreže koji su fanovi, prijatelji, pratioci itd te usluge, da postanu fanovi i na drugoj mreži, i tako u krug, na LinkedIn da prate na Facebook, na Facebook da prate na MySpace, na Twitteru da prate na MySpace itd
A sve sa ciljem da se formira široka baza, masa kojoj se promoviše određena stvar.

Ta široka baza, masa je pod snažnim promotivnim udarom.
Poruka je u suštini identičan, mada ne deluje tako, i poruka se neprestano šalje i ponavlja.

Ova tehnika daje mogućnost da se poruka prenese što širem auditorijumu u skladu sa njihovim preferencijama, jer neki preferiraju Facebook u odnosu na MySpace, i obrnuto, neki nisu na LinkedIn, a jesu na Facebook, neki koriste Twiiter a neki ne....
Svaka društvena mreža ima svoje specifičnosti i pogodnosti koje pruža određenoj vrsti korisnika. Na osnovu toga, korisnica preferiraju određene društvene mreže.

Sinhronizovan nastupa, Marketing Loop tehnikom, na više društvenih mreža pruža mogućnost informisanja i promovisanja najširoj potencijalnoj publici.

Tehnikom Marketing Loop, se postiže efekat World Wide Rave-a.

World Wide Rave označava pojavu gde se besplatno šire ideje.
Korisnici jedni drugima preporučuju određene stvari, ideje i one se poput talasa, poput zaraze šire.
U modernom svetu, ispunjenom tehnologijom, ideje se ne mogu zaustaviti, ograničiti... Sve je dovedeno u pitanje, i intelektualna, i autorska prava i stoga je iluzorno uložiti napore i energiju u sprečavanje ideja.
Treba primeniti drugačiji pristup i stvari učiniti besplatnim i u formi ideja širiti...
To je oslonac World Wide Rave-a!

Pre početka primene treba utvrditi 2 stvari:
1. Koja društvena mreža je polazna tačka, odskočna daska itd.?
2. Napraviti plan kruženja!

Koraci su sledeći:
1. Napraviti novi Gmail account, Yahoo mail, na bilo kojoj vrsti free email servica koji omogućavaju unost/import email adresa sa postojećeg Inbox, kako poslovnog tako i privatnog. Preporuka je da se napravi Gmail nalog jer on ima više mogućnosti od ostalih, omogućava preusmeravanje, pravljenje grupa za slanje mejlova...
2. Sa novom email adresom napraviti nalog na društvenoj mreži, ili Facebook ili MySpace. Ovaj nalog će služiti kao platforma, početna tačka celog procesa.Izbor zavisi od delatnosti i vrste usluga koje se žele promovisati.
3. Pri pravljenju naloga, Import adress book i sa privatnog i poslovnog email-a.
4. Pozvati prijatelje sa raznih instant messengera (ICQ, MSN Messenger, Yahoo Messenger... da postanu prijatelji, pratioci na izabranoj društvenoj mreži.
5. Napraviti na svim društvenim mrežama nalog, i uputiti poziv da se priključe na drugoj mreži .
6. Na sajtu, postaviti pregled usluga sa objašnjenjem, katalog proizvoda, bilo koju vrste informacije koju želimo promovisati, i to postaviti u pdf. i doc. formatu i omogućiti svima da 'skinu'/preuzmu bez prethodnog registrovanje.
7. Putem društvenih mreža pozvati sve da posete sajt i 'skinu'/preuzmu materijal, i da pozovu sve zainteresovane da urade isto.
8. Poslednji korak može biti da se eksportuju email adrese svih prijatelja (ovu opciju omogućavaju samo neke mreže poput Friendster), i onda napraviti sveobuhvatnu mailing listu...Napominjem, da poslednji korak je u suštini nepotreban, mada u zavisnosti od profila potencijalnih korisnika ili klijenata može se uraditi

Facebook vs. ConnectU

Potvrđena je verodostojnost informacija da je Mark Zuckerberg platio vansudsko poravnanja od 65 miliona dolara, svojim bivšim 'kolegama i prijateljima' za 'krađu ideje' i da su koncept Facebook uglavnom osmislile bivše kolege sa fakulteta....

Oni su osnovali ConnectU što je još jedan dokaz da je to istina, jer je ConnectU veoma sličan Facebook, ili bolje reći Facebook sa početka liči na ConnectU.

Ovom sumom su tvorci ideja značajno obeštećeni, može se pretpostaviti da je to 'lavovski' deo Zuckerbergovog učešća u Facebook...

Ali male su šanse za uspeh ConnectU.
Razlozi su sledeći:

1. Velika je gužva na tržištu društvenih mreža.
2. ConnectU predstoji dug put jer sada je na statusu Facebook – a od pre 3 godine, a da ne govorimo o problemima sa imidžom.
3. I da pređe dug put koji je imao Facebook opet će doći na status koji trenutno ima Facebook, a za to vreme oni će da energiju utroše u dalje inovacije i ekspanziju...
4. Pitanje je da li bi pod njihovim vođstvom zajednički projekt bio na nivou na kojem je sada Facebook.

Jedina šansa za uspeh ConnectU je mogućnost da primene neki novi koncept i tako ostvare uspeh....

Politički marketing vs. izborni sistem

Koncepcija političkog marketinga koji se primenjuje zavisi od izbornog sistema neke zemlje.
Čist proporcionalani izborni sistem zahteva jednu koncepciju, čist većinski sistem drugu, mešoviti treći itd.

Postoji bezbroj varijanti izbornih sistema, na jednoj strani se nalazi čist proporcionalni sistem a na drugoj čist većinski sistem.
Između ta dva ima bezbroj kombinacija i mešavina, u zavisnosti od geografskih, demografskih, socioloških, istorijskih faktora....

Svaka država ima svoje specifičnosti i iz toga proističe izborni sistem i izborna pravila, i u skladu sa tim se primenjuje određeni koncept političkog marketinga.

Nedavno su održani izbori u Izraelu za Kneset (nacionalnu skupštinu), i pošto je na snazi čist proporcionalni sistem, važnost u dobijanju izbora je na programu i lideru.
U Izraelu postoje 3 glavne partije: Kadima (stranka centra koja je pobedila na izborima, a nastala je otcepljenjem dela članova od Likud partije), Likud (centar-desno), i Laburistička partija (centar-levo).
Mada, se uvek govori da je jedna od stranaka pobednica izbora, to nije baš tako jer Kneset ima 120 mesta i za formiranje parlamentarne većine je potrebno 61 poslanik, a pobednička partija dobija uvek oko 30 poslanika, nekad više nekad manje. Stoga, su sve vlade u Izraelu koalicione....

Kao primer drugačijeg izbornog sistem, su SAD i Velika Britanija gde je na snazi čist većinski sistem. Država je podeljena u određeni broj izbornih okruga/jedinica, i pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.
Tu pored izbora partije koja kandiduje kandidata, ima značaja i njegov program i neka lična specifičnost.

Kod većinskih sistem na snazi je najčešće sistem sa dva izborna kruga tj. u drugi krug ulaze dva kandidate sa najvećim brojem glasova ako niko od kandidata u prvom krugu nije osvojio natpolovičnu većinu (i tu postoje razlike da li je potrebno osvojiti više od polovine izašlih ili ukupno upisanih birača u toj izbornoj jednici).

Tako da u zavisnosti od izbornih sistema, izborne ponude (tipa političkog sistema) i mnogih drugih faktora zavisi politički marketing, kao što i marketing multinacionalnih kompanija zavisi od tržišta, branše itd.

Većinski sistem zahteva veću fokusiranost pošto se resursi koncentrišu na one izborne okruge koji su 'neodlučni' i u kojima pobeda nijednog kandidata nije izvesna.
Ovo nastaje kao posledica stvaranja uporišta raznih stranaka i time se eliminiše potreba da se resursi rasipaju na one izborne jedinice gde je pobeda ili poraz izvestan.

Sa druge strane, proporcionalni sistem zahteva širi okvir i dubinsku segementaciju birača jer je svaki glas važan i svaki glas se računa.
Samim time je najčešće potrebno više resursa, jer se želiti dopreti do najšireg glasačkog tela.
Proporcionalni sistem naglasak stavlja na potrošnju stranke tj. izborne liste, dok većinski naglasak više stavlja na pojedinačnog kandidata jer je identifikovan nosilac koristi.
U većinskom sistemu kandidat se najvećim delom stara o obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava za kampanju, za angažovanje neophodnog stručnog osobolja itd Stranka staje iza kandidata podrškom i aktivistima tj. tvrdim biračkim telom, ali se kandidatu ostavlja najveći deo posla i odgovornosti.

Srbija, je od ponovnog uvođenja višestranačja, isprobala dosta varijanti izbornih sistem: od većinskog 90., proporacionalnog sa više i manje izbornih jedninica, proporcionalni na jednom nivou, većinski na drugom, a modifikovana varijanta većinskog na trećem, mešavine proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, pa do čistog proporcionalnog....

Sve češće se čuju pozivi na ponovno uvođenje većinskog izbornog sistema i težnja ka dvopartizmu. Prvo, to je nemoguće izvesti, a drugo nije svrsisodno iz sledećih razloga:
1. Srbija je heterogena zemlja i po geografskim odlikama, i po demografskim, i socijalnim i većinski sistem bi samo deformisao stanje i ne bi iskazivao pravu sliku stvari i reprezentativnost većine društvenih grupa.
2. Iz te heterogenosti ne može proisteći dvopartijski sistem, jer ne može se u dve velike partije smestiti sva heterogenost društvenih grupa. Evropski model, najčešće, nije dvopartijski već višepartijski sistem, sa dominacijom dve ili viša partija.

Stoga, rešenje je sledeće:
Da na snazi ostane proprcionalni sistem, ali da postoji bar 4 ili 5 izbornih jedinica (kako bi se osigurala ravnomerna geografska zastupljenost), a postoji prirodni izborni prag i modifikovana Hare-Nimajerova formula za raspodelu mandata (kako bi se obezbedila zastupljenost svih relevantnih partija).

Politička stabilnost treba da se postigne uvođenjem reda i adekvatnog sistema u formiranju političkih partija, njihovom finansiranju i kreiranju precizne i jasne izborne procedure.

Već viđeno

Sada su trenutno na sceni razmatranja kako je svetska finansijska kriza nastala i čime je izazvana, koje odluke iz prošlosti su dovele do toga. Takođe, teži se predvideti dokle će trajati, kako će se sve manifestovati.

Pokazatelj zbog čega je nastala, kako se odvijala i kako će se završiti, kako će svet izgledati, možemo videti na primeru kraha Internet sapunice iz 2000. godine.

Internet sapunica (dot-com bubble) je nastala kao perfektan primer mešavine POHLEPE i OČEKIVANJA!
Pod pritiskom analitičara, ljudi su očekivali da će zaraditi milijarde putem Interneta, i iz tih očekivanja upali su u zamku pohlepe, gde je bilo bitno samo kupiti što više i kasnije kad se (nerealna) OČEKIVANJA ostvare preprodati i 'masno' zaraditi.

Sve te Internet kompanije nisu imale nikakvi prihod, njihov business model nije bio održiv. Nije bilo dotoka gotovine (cash flow). Sapunica je rasla i rasla, pothranjivana pohlepom... I jednog dana je sve 'puklo' jer je neko postavio pitanje isplativnost i zatražio povrat uloženih sredstava, i klupko je počelo da se odmotava....
Zapalo se u dužničku krizu na Internet tržištu...

Mnogi Internet džinovi su propali jer nisu bili poslovno održivi, neki su kupljeni od drugih, neka rešenja su se pripojila... Internet svet se izmenio.
Što nije bilo održivo nestalo je, pojavila su se nova rešenja, izrasli su džinovi poput Googla... Ali i oni koji nisu propali bili su oštećeni!

I umesto da se poslovni svet upita da li se tako nešto može dogoditi i drugima, POHLEPA je nadjačala sve, pomutila im mozak i moć rasuđivanje.

Tako će i posle ove velike finansijske krize i recesije, neki džinovi nestati, neki će se smanjiti na realnu meru, neki će se pripojiti drugima, spojiti.... To je proces koji mora da se dogodi!

Naum i pouka – NIKADA NE TREBA POTCENJIVATI MOĆ SAMOOBMANE I LAKOĆU UPADANJA U ZAMKU SASTAVLJENE OD OČEKIVANJA I POHLEPE!

ATL, BTL pogrešan koncept

Često u oglasima za posao marketing menadžera traži iskustvo u ATL i/ili BTL aktivnostima.

Ovaj zahtev pokazuje elementarno nepoznavanje marketinga iz sledećih raloga:
1. ATL/BTL je samo jedan od koncepata u marketingu. Dužnost marketing menadžera je da primeni one marketinške aktivnosti koje odgovaraju firmi, njenoj delatnosti, veličini, tržištu .... Uniforman pristup samo ispunjavanje forme koje ne donosi rezultate.
2. ATL/BTL je pogrešan koncept jer firma/organizacija mora da bude toliko velika/glomazna da u svojoj promotivnoj aktivnosti ima toliko aktivnosti, da se one mogu podeliti na one 'iznad linije' i one 'ispod linije'. A to mogu samo velike multinacionalne kompanije, zahtevi za poznavanje ATL/BTL postavljaju najčešće male i srednje firme.... (verovatno su načuli nešto o tome, da je to IN).

Kad se poznavanje ATL/BTL koncepta kombinuje sa zahtevom da marketing menadžer ima farmaceutski, tehnološki, medicinski itd. fakultet tj. fakultet koji nema veze sa ekonomijom, odmah se vidi da je na sceni neopisiva GLUPOST.
To je kao kad bi se od ekonomista, pravnika tražilo da leče ljude, a po mogućnosti i da se bave hirurgijom!

Kao što ekonomista ne zna da pravi računare, lekove, automobile... tako farmaceut, lekar ne zna da vodi marketing....

Ako bi takvi zahtevi odgovarali elementarnoj logici, onda bi svi bili 'svaštari' i svako bi radio sve i svašta...A stručnost, specijalizacija.
Što onda ima raznovrsnih fakulteta. Po tome se samo neracionalno troše resursi, bolje onda da svi upišu i završe opšti fakultet, pa kako život nalaže da budu advokati kad treba, lekari kad su bolesni ...

Mada, poziv na demagogiju i filozofiju 'svaštarstva' ,nikad neće isčeznuti.

Ovo je samo jedan primer ne poznavanje materije, jer se marketing meša sa promocijom (advertajzingom), sa prodajom, Internet marketing sa programiranje, SEO sa programiranje, promocija sa PR...

Tajna 21. veka

Smatra se da je najveća tajna 20. veka hemijska formula za Coca-Colu.
Brend Coca-Cola je maltene obeležio 20. vek, preživeo svetske ratove, Hladni rat itd

A predviđa se i da će 21. vek imati svoju tajnu, i to je tajna Google-ovog algoritma.
Za manje od decenije, Google je dosega do sada nezabeleženu dominaciju na svetskom tržištu i postao najvredniji brend.
Ako skoro svi pod Colom podrazumevaju Coca-Colu, tako pod pretraživanje Interneta svi skoro podrazumevaju pretraživanje putem Google-a!

Možda zbog brzih promena uslovljenih modernom tehnologijom, Google-ova dominacija neće trajati ceo 21. vek, ali će trajati ako ne prvu polovinu, onda značajno tokom prve polovine veka....

I dok je delimična tajna Coca-Colinog uspeha u marketingu, tako i mnogi poznavaoci search tehnologije smatraju i da je Google-ov uspeh proistekao iz 'druge Google-ove najveće tajne' a to je mreža Google-ovih servera.

Google ima mrežu serversa zasnovanih na Linux platformi, i čvorišta su raspoređena na preko 50 (ako ne i više) mesta širom sveta, i na osnovu njih pri pretraživanju Interneta se dobijaju veoma brzo traženi rezultati koji su relevanti za područje iz kojeg je izvršeno pretraživanje...
To se smatra 'najvećom Google-ovom tajnom' posle algoritma, a neki smatraju i jedninom pravom tajnom jer je algoritam svih pretraživača maltene isti i ne doprinosi toliko stvaranju konkurentske prednosti...

Mišljenja sam, ipak da je algoritam veoma značajan, ali ne treba zanemariti i faktor brzine, a i ne prenebregnuti faktor marketinga.
Samo jedan primer popularnosti i korisnost Google-ovih usluga (u negativnom svetlu): jedini preživeli napadač tokom terorističkin napada u Mumbaju je rekao policiju da su putem Google Earth-a utvrdili koordinate ciljeva i puteva koji vode dotle...

PR rat Rusija vs. Ukrajina

Svedoci smo da se PR bitka može voditi i na državnom nivou.
U gasnom sporu Rusije i Ukrajine, u kome su isprepletani geopolitika, ekonomija, pravo itd. jedan od ključnih aspekata je PR.

Do sada je važilo pravilo da su Rusi 'antitalenti' za marketing i PR, a kao što sve sve menja kod njih tako se i to menja, jer u ovom PR ratu pobeđuju....

Izgleda da su izvukli pouke iz prošlosti i odlučni su da promene imidž 'loših momaka' koji su stekli i kad su grešili i kad su bili u pravu, ali tada je važila jedna konstanta – nisu obraćali pažnju na imidža!

PR izazov i pitanja

Poslednjih par On The Record podcast-a je posvećeno razgovorima Erica Schwartzmana koje je vodio na godišnjoj PRSA konferenciji.

Tokom godišnje konferencije vodećeg američkog udruženja PR profesionalaca, Eric Schwartzman je razgovarao sa mnogim PR specijalistima i profesionalacima, koji se bave raznim aspektima odnosa sa javnošću, i kroz razgovore sa njima i diskusija tokom konferencije, utvrđeno je da PR ima jedan izazov na koji mora naći odgovor i 2 pitanja su najčešće postavljana.

Izazov:
Kako odgovoriti na negativni imidž PR profesionalaca?
Imidž je narušen tako što se u raznim filmovima, serijama, novinskim člancima; potencira da je PR neetična delatnost, da su PR profesionalci lažovi itd

2 najčešća pitanja su:
Kako organizovati PR kampanju putem društvenih mreža (social networks)?
Kako da koristimo Twitter?

Twitter eBook

Koautor podcast-a MarketingOverCoffee, Christopher S. Penn, je napisao izvrstan priručnik o tome kako napredno koristiti Twitter i što bolje iskoristiti sve mogućnosti koje, ova veoma popularna usluga u razvijenom svetu, pruža.

Link za downlaod priručnika je:
www.FinancialAidPodcast.com/twitterbook